Mediji:
Misterija Antene i njenog paketa

Početak probnog emitovanja programskog paketa "Antena plus" izazvao je pravu pometnju u javnosti, a bilo je teško odrediti da li su problem zakoni, procedure, personalna rešenja ili nešto sasvim drugo. Tome je možda i najviše doprinelo uporno ćutanje REM-a

Zahvaljujući činjenici da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) već više od decenije prate skandali, otvoreni politički pritisci i sumnje u korupciju, svaki veći događaj koji se tiče radiodifuzije u Srbiji, u samom startu prerasta u novi skandal. Nije zato ništa čudno što je početak probnog emitovanja programskog paketa "Antena plus" izazvao pravu pometnju u javnosti, ali ni to što je u tom slučaju malo šta jasno: nimalo jasnije nisu bile ni ostale REM ovske priče u kojima su se ukrštale zakonske manjkavosti, različita tumačenja i lični interesi onih koji su plaćeni da lične interese ostave po strani.

NAMEŠTANJE ANTENE: Javno, ali, za sada, besplatno emitovanje

26 RAZLOGA ZA SVAĐU: Desilo se, dakle, da je preduzeće „MTS Antena TV" d.o.o., koje su zajedno registrovali Telekom i JP "Emisiona tehnika i veze", odnedavno počelo da emituje program u zemaljskom digitalnom servisu. Korisnici će taj program moći da primaju putem regularne kućne antene koju će dobijati od operatora – tokom nekoliko dana septembra, signal su primali besplatno, ali bi nakon probnog perioda trebalo da ih košta 800 dinara. Dakle, za cenu koja je duplo manja od uobičajenih kablovskih paketa, ovi korisnici moći će da prate 26 kanala – polovina su uglavnom različiti kanali TV Pink, ali ima i zanimljivih noviteta, kao što je TV Hram.

U svakom slučaju, ovakav koncept u samom startu ozbiljno ugrožava televizije koje poseduju i skupo plaćaju licencu za emitovanje na nacionalnim frekvencijama. A te su se televizije i prve pobunile: u saopštenju koje potpisuju RTS, Prva, Hepi i B92 zahteva se od nadležnih da odmah prekinu nezakonito emitovanje programa u digitalnom servisu, jer te televizije "trpe ozbiljnu štetu". Kaže se još da su početkom emitovanja "Antene plus" Telekom i "Emisiona tehnika i veze" "preuzeli nadležnosti nezavisnog regulatornog tela REM, koji je jedini nadležan da izdaje dozvole za emitovanje televizijskog programa na osnovu javnog konkursa". Za takvu medijsku uslugu, kako se ističe, nije izdata dozvola na osnovu javnog konkursa, a ponuđeni TV kanali koriste resurse koji su javno dobro i za koje je nadležan REM.

Udruženje novinara Srbije zatražilo je od REM a da se "hitno odredi" prema emitovanju servisa "Antena plus" i da onemogući nelojalnu konkurenciju. S druge strane, Nezavisno udruženje novinara Srbije pridružilo se nacionalnim emiterima u zahtevu da REM hitno reaguje i zaustavi "nezakonito emitovanje".

U međuvremenu, iako ga sa svih strana prozivaju, a bilo bi i u interesu javnosti da reaguje, Regulatorno telo za elektronske medije ostalo je nemo, kao i mnogo puta do sada. Zapravo, od pre 13 godina kada je nastalo, na prste jedne ruke mogle bi se prebrojati situacije u kojoj je to telo reagovalo na ono što se dešava u oblasti za koju je direktno nadležno. Kad se tome doda činjenica da je oblast nadležnosti REM a sama po sebi kompleksna i nepoznata velikoj većini građana i građanki, nije zaista nikakvo čudo što je u Srbiji REM veća enigma od CERN a i Higsovog bozona zajedno. Ako ni zbog čega drugog, ovdašnja publika švajcarske naučnike ponekad ima i priliku da vidi, dok čelnici REM a teško mogu da se sretnu ili čuju u regularnom okruženju i među običnim svetom.

REM, dakle, na sve ove prozivke – ćuti. Niti priznaje svoju nadležnost, niti je odbija; nit’ odgovornost prebacuje na druge, nit’ je prihvata. Zašto i za čije babe zdravlje – teško je dokučiti.

FENOMENI I PERSONE: Jedna od retkih suvislih reakcija iz REM ovog okruženja stigla je sa strane s koje se to najmanje očekivalo. Tokom razgovora s kandidatima za članove Saveta REM a, pitanje o "Anteni plus" bilo je postavljeno Goranu Pekoviću, bivšem članu tog tela i čoveku kojeg SNS već osam meseci pokušava pošto-poto ponovo tu da vrati (što je jedna druga, jako tužna i komplikovana priča o REM u).

Kao čovek blizak mističnim removskim strukturama, Peković je rekao da se tu radi o zameni teza, te da nema "ni govora o ugroženosti nacionalnih emitera, već da su ugroženi kablovski operateri". On je istakao da "MTS Antena TV" nije pružalac medijskih usluga i kao takva nije u nadležnosti REM a, već je to "operater multipleksa, za koji je nadležan RATEL, te da će njene usluge biti višestruko jeftinije od usluga kablovskih operatora".

I čini se da je formalno-pravno zaista tako. Na sajtu RATEL (Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge), još je 26. avgusta objavljeno da je "MTS Antena TV" novi operator "digitalne distribucije medijskog sadržaja na tržištu Republike Srbije", odnosno da je direktor RATEL a uručio direktorima Telekoma i "Emisione tehnike" "potvrdu o upisu preduzeća ‘MTS Antena TV’ u registar operatora javnih komunikacionih mreža i usluga".

S druge strane, sud o čitavoj ovoj stvari dao je i profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković. U razgovoru za E-kapiju, profesor je rekao da je tačna primedba javnosti i nacionalnih emitera da nisu u potpunosti ispoštovani propisi kada je reč o pojavljivanju novog digitalnog TV servisa bez raspisanog konkursa. Kako se navodi, Radojković ipak napominje da je u pitanju "probna dozvola", odnosno "testiranje signala i podešavanje tehničkih parametara mreže". On zato očekuje da će nakon probnog perioda "cela stvar, na određeni način, biti prevedena u legalne pravne okvire".

Jedna od udarnih tema u vezi s ovim slučajem ipak se ne tiče emitovanja, kanala i dozvola, već personalnih rešenja. Direktor preduzeća "MTS Antena TV" je ni manje ni više nego – Goran Karadžić, bivši predsednik Saveta REM i član tog tela još od 2005. Uz kompleksnu priču o "Anteni plus" i inače loš imidž REM a u javnosti, taj je "detalj" dodatno podigao temperaturu među ljudima – tim pre što ni imidž samog Karadžića kao bivšeg predsednika Saveta nije baš slavan.

U trenutku kad se ovaj tekst nađe na kioscima, "Antena plus" više ne bi trebalo da emituje program (vidi okvir!). Šta će na kraju biti s njom i da li će uopšte postojati u formi u kojoj je podigla ovoliku prašinu tek će da se vidi, i biće dosta vremena da se analiziraju popunjavanje multipleksa, novi digitalni paketi i zakonitost ove ili one TV ponude.

Ono što je već i sada jasno jeste da bi REM konačno trebalo da počne da govori o svemu što se događa u oblasti radiodifuzije, da tako sačuva onu mrvu ugleda koja mu je (možda) preostala, ali i da spreči dalja nerazumevanja, različita tumačenja i skandale. REM u ovom slučaju možda stvarno nije bio nadležan, ali je to telo moralo da odgovori na ozbiljne prozivke i ozbiljna pitanja.

Osim, naravno, ukoliko nekom zaista nije u interesu da baš ćutanjem sakrije svoje tragove, etar pretvori u sopstvenu prćiju, a elektronske medije u sluge ovog ili onog poslovnog poduhvata nadležnih u REM u.

Tamara Skrozza

Indijanci, vozovi i milioni U razgovoru za "Vreme", Goran Karadžić, bivši predsednik Saveta REM-a, a sada direktor preduzeća "MTS Antena TV", kaže da se u vezi s paketom "Antena plus" nije čuo ni sa kim iz REM-a i da to telo u ovom slučaju nema nikakvu nadležnost. "Videli ste da je Antena dobila dozvolu za rad kao mrežni operator, a Savet REM nije povezan s tim. Da li je REM zadužen za bilo kog mrežnog operatora?". Karadžić još napominje da Antena TV zapravo još nije počela s radom, da su tehničke probe u toku do srede, 28. septembra, a da će program početi zaista da se emituje kada se utvrdi da li su te probe bile uspešne. "Shvatam da to nacionalnim emiterima smeta, jer su njima pali rejtinzi. Ali, ni toga više neće biti kada ljudi za našu uslugu budu plaćali", kaže bivši predsednik Saveta REM. On napominje da su u paketu kanali TV Pink jer je procenjeno da oni imaju najveću gledanost od svih kanala koji su na raspolaganju u okviru Telekom ponude, ali da se i s drugim nacionalnim emiterima takođe razgovaralo o eventualnom ulasku njihovih programa u Antena paket: "Jedan ima planove da uđe s jednim kanalom, jedan s više o njih, a i javni servis takođe razmišlja da postane deo ponude. U svakom slučaju, iskreno se nadam da ovo neće biti i jedini ovakav paket. Srbija je ušla u izradu tri multipleksa (standardizovani tok signala koji se primenjuje za digitalne radiodifuzne servise – prim. aut.) koji su je koštali 30 miliona evra, i besmisleno je da taj prostor sada bude neiskorišćen. Drugi je problem što su sad mnogi kao Indijanci protiv voza – došao je neko novi, nešto novo, pa se odmah bunimo." foto: tanja valič / tanjug