Mesečni pregled:
Oporavak privrede, rizici nisu uklonjeni

Uprkos odličnom dosadašnjem fiskalnom rezultatu u 2016, smanjenju NPL, privrednom rastu iznad planiranog, i dalje postoje rizici koji bi mogli da upropaste sve do sada postignuto – a to su nereformisana javna preduzeća i nezavršen proces privatizacije

Istraživački tim Erste Grupe korigovao je procenu rasta BDP-a Srbije sa 2,2 na 2,6 odsto u tekućoj, 2016. godini, navodi se u saopštenju ove banke od 20. septembra. Ovaj rast je dobijen zahvaljujući uticaju domaće tražnje, uz zadržavanje snažnog trenda investicija i ubrzanja privatne potrošnje. Zahvaljujući padu trgovinskog deficita od 13 odsto i porastu suficita bilansa usluga, deficit tekućih transakcija je smanjen za skoro 20 odsto. Za poslednji kvartal, tvrde u Erste Grupi, očekuje se nastavak sličnih kretanja, uz napomenu da bi neto izvoz mogao biti neutralisan snažnijom domaćom tražnjom, koja će povući i snažniji uvoz: "Kao glavne pozitivne rizike po projekciju, vidimo nastavak dobrih rezultata na strani investicija zahvaljujući stabilnijem ekonomskom ambijentu, propisima koji pogoduju poslovanju i programu sanacije problematičnih kredita (udeo problematičnih kredita je opao sa 21,6 odsto na kraju 2015. godine na 20,2 odsto u drugom kvartalu 2016. godine) koji će poboljšati kreditni potencijal u bankarskom sektoru i ambijent niske inflacije. Isto tako, bolji izgledi u pogledu rasta za većinu glavnih trgovinskih partnera trebalo bi da nastave da podržavaju izvoznu stranu, što bi trebalo da relativno kompenzuje pritiske u pravcu povećanja uvozne strane koji dolaze od rastuće domaće tražnje."

U Erste Grupi kažu da postoji još prostora za smanjenje referentne kamatne stope, i to za 0,25 odsto, zbog inflacije koja je još uvek ispod ciljanog koridora, ali i zbog niske verovatnoće da će FED povećati svoju kamatnu stopu pre decembra 2016: "Tokom prvih sedam meseci 2016. godine nastavili su se slabi inflatorni pritisci, pri čemu je stopa inflacije od početka godine na nivou od 1 odsto međugodišnje, znatno ispod ciljnog koridora NBS od 4+/-1,5 odsto. Detaljna struktura pokazuje da je niska inflacija uglavnom odraz opadajućih cena hrane (-0,8 odsto međugodišnje od početka godine) i goriva (-6,7 odsto međugodišnje od početka godine), koje čine oko 40 odsto ukupnog Indeksa potrošačkih cena. Predviđamo da će se u narednom periodu inflacija postepeno ubrzavati i da će se kretati prema sredini ciljnog intervala u prvoj polovini 2017. godine, pod uticajem jače domaće tražnje, postepene stabilizacije cena berzanske robe na međunarodnim tržištima i povećanja regulisane cene električne energije planiranog za oktobar 2016. godine", kažu u Erste Grupi, i dodaju da će se kurs evra do kraja godine zadržati u intervalu 123–124 dinara.

Sa druge strane, Fiskalni savet u svom poslednjem izveštaju ocenjuje da su fiskalna kretanja u prvih sedam meseci 2016. bila "izuzetno povoljna, zbog čega bi ukupan deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko 2 odsto BDP-a – umesto planiranih 4 odsto BDP-a". Iako su prihodi opšte države u prvih sedam meseci bili gotovo jednaki ukupnim javnim rashodima (900 miliona dinara deficita u periodu januar–jul), Fiskalni savet očekuje jednokratne rashode države, "poput preuzimanja duga Petrohemije od oko 100 miliona evra prema NIS-u", što će dovesti do manjka u budžetu od oko dva odsto BDP-a na kraju godine.

"Procenjujemo da bi ukupni prihodi budžeta u 2016. mogli biti ostvareni u iznosu koji je za čak 110 milijardi dinara (2,7 odsto BDP-a) veći u odnosu na plan, pod uticajem nekoliko različitih činilaca – od kojih neke ocenjujemo kao trajne, a neke kao privremene. Smatramo da prognozirano povećanje poreskih prihoda preko plana za oko 80 milijardi dinara predstavlja trajno fiskalno poboljšanje. Naime, približno polovina ovog rasta posledica je efikasnije naplate poreza usled suzbijanja sive ekonomije, što se najviše odrazilo na rast prihoda od PDV-a i akciza. Kad se iz fiskalnih kretanja isključe privremeni činioci, procenjujemo da bi deficit u 2016. bio oko 2,5 odsto BDP-a – što je prava mera deficita s kojim se ulazi u sledeću godinu", kažu u FS, što bi značilo da će biti zaustavljen rast učešća javnog duga u BDP-a na 76-77 odsto BDP-a. "Time se otklanja neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga", kažu u FS, ali i upozoravaju da je Srbija i dalje prezadužena.

"Održivost postignutih fiskalnih rezultata presudno će zavisiti od rešavanja problema javnih i završetka privatizacije državnih preduzeća – s čime se i u 2016. kasni. Iako su tekuća fiskalna kretanja znatno povoljnija od očekivanih, još uvek nisu otklonjeni najveći rizici po domaće javne finansije – nereformisana javna i državna preduzeća (EPS, RTB Bor, Srbijagas i druga). Upozoravamo da bi njihovi ogromni dugovi i loše poslovanje mogli i u budućnosti opet pasti na teret građana i snažno povećati javni dug, što bi praktično poništilo dosadašnje rezultate fiskalne konsolidacije. Ključni problemi javnih preduzeća (višak zaposlenih i preveliki rashodi za zarade, niska naplativost pruženih usluga, cene, tehnički gubici i dr.), o kojima smo prvi put pisali još u 2014. godini, i dalje opterećuju njihovo poslovanje", piše u izveštaju FS.

Fiskalni savet napominje da je targetirano smanjenje broja zaposlenih u sektoru opšte države "gotovo u potpunosti izostalo", te da je racionalizacija zaposlenih svedena na prirodni odliv zaposlenih u penziju. Takođe, od ukupno šest milijardi dinara u Tranzicionom fondu koji služi za socijalni program za radnike neprivatizovanih firmi, potrošeno je manje od dve milijarde. Ili, kako kaže FS, "Još bolji pokazatelj odlučnosti Vlade da se započeti proces privatizacije okonča, a u krajnjoj liniji i veličine fiskalnih rizika, predstavlja broj radnika koji i dalje radi u preduzećima s nerešenim statusom. Ispostavlja se da u njima još uvek radi oko 45.000 radnika, što jasno pokazuje da do sada nije rešena ni polovina problema."

Najzad, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, anketa o radnoj snazi za drugi kvartal 2016. govori da je došlo "do značajnog povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti, kako u poređenju sa prethodnim kvartalom tako i u poređenju sa istim kvartalom prošle godine", ali i da je do ovog rasta došlo "prvenstveno u poljoprivrednim delatnostima, kod stanovništva starijeg od 55 godina, sa nižim i srednjim nivoom obrazovanja, i to uglavnom podrazumeva neformalnu zaposlenost". RZS je objavio i podatke o spoljnotrgovinskoj razmeni za period januar–jul 2016: robna razmena sa svetom je porasla za nešto manje od sedam odsto u odnosu na isti period 2015, gledano i u dolarima i u evrima. Izvoz (oko 7,7 milijardi evra) povećan je za 8,9 odsto, a uvoz (oko 9,9 milijardi evra) rastao je nešto sporije, 5,2 odsto, pa je deficit od 2,2 milijarde za šest odsto manji nego u periodu januar–jul 2015. Samim tim, i pokrivenost uvoza izvozom je povećana za 2,7 odsto i sada iznosi 77,7 odsto.