Mađarska – Posledice referenduma:
Raskid sa stvarnošću

Referendum o izbegličkim kvotama pokazao je sve osobine Orbanove vladavine: populizam, zastrašivanje, negiranje stvarnosti, kontrolu medija. Iz cele ove priče je izašao slabiji

Za "Vreme" iz Budimpešte

Pomalo otužna slika u budimpeštanskoj zgradi, na samoj obali Dunava, zvanoj Kit, tradicionalnom sastajalištu vladajućeg Fidesa, posle referenduma održanog 2. oktobra. Premijer Viktor Orban i najbliži saradnici izašli su na binu brižljivo "očišćenu" od novinara i proglasili veliku pobedu, jer se preko 98 odsto izašlih na referendum izjasnilo protiv uvođenja kvota za izbeglice koje je propisala Evropska unija. Lica su pritom bila smrkuta, tek poneki obavezni osmeh nakon neke dosetke vođe. Sutradan je premijer u parlamentu već delovao bolje raspoložen i izjavio: "Mađari su ispisali istoriju." Samo što je referendum propao. Nije bio validan, jer na njega nije izašlo više od 50 odsto mađarskih birača. Ovakav referendumski zakon donela je upravo Orbanova vlada pre nekoliko godina sa namerom da opoziciji smanji manevarski prostor.

TAKTIČKI POTEZ: Orban je ovaj referendum o izbegličkim kvotama očigledno raspisao ishitreno. Negde u februaru ove godine žestoka antimigrantska, antiislamska i ksenofobična kampanje koja je povećala klonulu popularnost vlade i premijera, nakon godinu dana počela je da jenjava, pre svega zbog toga što je bilo sve manje izbeglica.

Opozicija je počela da diže glavu i najavila referendum o ukidanju nedavno uvedene zakonske zabrane otvaranja dućana nedeljom. Navodno su to od Orbana zahtevali Fidesovi demohrišćanski partneri, kako bi nedelja bila posvećena porodici i crkvi. Ta odluka je sprovedena bez obzira na to što je ukinuto nekoliko hiljada radnih mesta.

I onda se desio kiks. Da bi se glasalo na referendumu mora da se prijavi na šalteru Nacionalne izborne kancelarije u blizini parlamenta, potrebno je pritisnuti dugme na aparatu nalik parking satu, da bi se dobio redni broj. Jedan predstavnik Socijalističke stranke se pojavio nekoliko minuta pre otvaranja kancelarije, ali su tada stigli i do glave obrijani, razbacani momci koji su ga fizički sprečili da stigne do šaltera i propustili ženu udatu za nekog provincijskog fidesovog gradonačelnika. Pomenuti momci su na platnom spisku direktora fudbalskog kluba Ferencvaroš, izvesnog Kubatova, koji je ujedno i potpredsednik Fidesa.

Taj nezabeleženi skandal valjalo je skloniti iz javnog života. Neko je došao na ideju da se na brzinu raspiše referendum o obaveznim izbegličkim kvotama. Nikakve dalekosežne strategije tu nije bilo. Fidesova politika se sastoji od ovakvih ad hok improvizacija.

Manevar je u potpunosti uspeo, niko više nije pričao o sumnjivim momcima i njihovim nalogodavcima, vlada je u tišini ukinula zabranu da prodavnice rade i nedeljom i počela najprljaviju kampanju u novijoj istoriji Mađarske.

NEGIRANJE STVARNOSTI: Ksenofobična retorika i zastrašivanja Mađara su trajali mesecima i, kako su pokazali rezultati referenduma, bila najuspešnija u delovima zemlje, gde nikad nisu videli migrante. Najslabiji odziv bio je u gradovima kao što su Budimpešta i Segedin, gde postoji svakodnevno neposredno iskustvo sa migrantima.

Histerična, orkestrirana antimigrantska kampanja je polako ubirala svoje plodove, ksenofobija je na trenutke zahvatila i do 80 odsto građana. Antibriselska retorika je bila na svom vrhuncu. Ali, spin doktori Viktora Orbana su se preračunali: za vreme samog referenduma kao da je počeo proces splašnjavanja rasističkog entuzijazma. Partijska istraživanja javnog mnjenja nekoliko nedelja pre referenduma ukazivala su na taj trend. Šefa izgleda niko o tome nije obavestio: Nekoliko dana pre referenduma šaljivo i samouvereno je izjavio da će biti zadovoljan samo sa 100 odsto izlaznosti. Na kraju izlaznost nije prešla ni 40 odsto.

Orban je samo nekoliko dana pre 2. oktobra postao svestan mogućeg poraza. Odmah je promenjena retorika: više nije bila važna validnost referenduma, nego koliko će Mađara glasati protiv kvota. Nakon slabe izlaznosti ključna reč nove komunikacijske strategije je glasila "velika pobeda", a svim medijima pod kontrolom vlade (što je ogromna većina) zabranjeno je da koriste izraz "validnost".

Stvarnost u kojoj je Orban pretrpeo poraz je pretvorena u virtuelnu "istorijsku pobedu". Akcenat je stavljen na onih 98 odsto od ni 40 odsto izašlih na izbore koji su glasali po predstavi Orbana. To je otprilike 3.200.000 ljudi, znači nešto manja nego što su Fides i krajnja desnica Jobik imali zajedno nakon izbora 2014.

Orbana referendum na unutrašnjem planu nije ojačao, dok mu je pozicija naspram EU, kao samozvanom oponentu Angele Merkel, oslabljena. U Briselu su ga do sada brižljivo izbegavali, a sada će mu se tiho podsmevati iza leđa.

Gabor Bodiš