Festival zimnice u Koceljevi:
Biće više traktora

Ministar je iš’o napred, sve pozdravlj’o pozdravom, Je l’ ide, prvi lovac Srbije Šormaz, sve vreme u kadru, u specijalnoj lovac dolami, je svakoj voćnoj rakiji im’o kaže, Baš je dobra!

Opština Koceljeva, i istoimena varošica, kako vele na zvaničnom sajtu, se nalazi u plodnoj Tamnavskoj dolini u severozapadnom delu centralne Srbije. Razumljivije rečeno, na pola puta između Valjeva i Šapca, pripada Mačvanskom okrugu. Da se kaže i da ima bogatu prošlost, a sva je prilika da ni sa budućnost neće oskudeva. To garantuju i rezultati aprilskih izbora, SNS-u su falile dve decimale da ubije 80 posto podrške građana. Čerez zato Koceljeva je na direktnoj liniji sa Republikom, SNS ministri, premijer Vučić, su u plodnoj Tamnavskoj dolini domaći ljudi.

Već osam godina u varošici se održava Festival zimnice, odmah se kaže da to nije manifestacija reda radi, već da sve to izgleda vrlo pristojno, te da proizvođači raznog ajvara i turšije, iz godine u godinu, pokazuju da su "za izvoz".

VALJANA RAKIJA: Subota, prvi oktobarski dan, na licu mesta tabla Festival zimnice, do nje Info pult, za pultom za pogledati namontirano mlađe ženskinje u garderobi koja zapinje po svi ekstremiteti. Iza, i okolo, ove dobrodošlice, vazdan i puno belih šatorčića sa zimnica ponudom. Redom, suve šljive, ajvar, krastavčići kiseli, šarena salata, cvekla, pa džemovi, kajsija, šipak, jagoda, dalje, vrcani med, medovača, rakija od šljive...

Ima i suvomesnati proizvodi, još ajvara, pekmeza, turšije, paprika, pinđur ljuti, pinđur blagi, pa sok od kupine, nana sok, opet krastavčići, opet ajvar, ima i vanilica, razne štrudle, kajmaka, pa slatko od ruže, sušena paprika, kisela paprika, domaći pekmez... U sve ušli instrumenti, s jednog kraja čuješ, Šumadijo, uvek si vesela... Dalje, sok od aronije, drenjine, brašno ispod vodeničnog kamena, bela i žuta proja, sušene jabuke, šljive sušene na suncu, zeleni ajvar, liker od drenjine, sirup od matičnjaka, slatko od dunja... Tu i krompir, jabuke, stakleni baloni, plastika, razno pletivo, još pletiva, rezbar Stanislav, iz Svileuve, izložio veliki drveni duborez krevet, napred neki sveci, po krevetu šarene flaše, još te umetnosti...

Posle još mlevenog paradajza, džemova i marmelade, ima i štand sa ukrasne kutije i saksije Ane iz Bjelovara. Četvrti put u Koceljevi, kod prijateljice, spojio ih dekupaž i FB, veli da sve jako ljepo, ne gleda na prodaju, više došla da se druži. Preko puta kozji sir u hrastovoj kori, pola kg 1000 dinara, sve se plasira u beogradskim restoranima... Tu i seljak od Bogatića, ima valjanu rakiju, to je ko ona peglana kobasica, čist afrodizijak. Ima i liker od ruže, za 20 flaša utrošio 29.689 latica ruže, brojali u njega u kabinetu. Proizvodi po staroj recepturi, ruže u teglu, nalije rakijom, i to odleži na suncu. Ko ‘oće, ima i sir od ruže, krava mu se zove Ruža, tako da mu je i sir od ruže...

Kad, u sve banu država, gospodin Veroljub Matić, SNS poslanik, i, po Palma receptu, predsednik Skupštine opštine Koceljeva, u zimnici dočeka ministra poljoprivrede Nedimovića. U tu ministar delegaciju, uz drugu naočitu gospodu, najnaočitiji bejaše SNS poslanik i predsednik Udruženja lovaca, Šormaz gospodin, koji za ovu svečanu priliku beše u svečanoj dolami sa ruskom kragnom opšivenom lovački zelenom trakom, koju, kako istraživački saznademo, gospodin Šormaz nabavio u Austriji, i koju oblači samo u specijalnim prilikama. Šormaz gospodin odma’ ode pohvali voćnu rakiju, dok je ministar Nedimović iš’o napred, i sve pozdravlj’o sa Dobar dan.

Reporter namače svoj nandžarasti lovački šešir, ubeleži da je lovac Šormaz rečima, Baš je dobra, pohvalio i drugu voćnu rakiju, Nedimović je napred hvalio grožđe, seljak što osto kod gajbica sa grožđe uze veli da grožđe omalilo, nema naroda, pa ga sve manje, zato, vidi ima ministara, i ti doministara, ako, treba neko da rukuje. Ministar nastavi da sve pozdravlja pozdravom, Je l’ ide, gospodin Šormaz je za svoj račun hvalio sledeću voćnu rakiju, Nedimović se uslika sa krastavčićima, poljubi žensko, koje, kako mu rekoše, iz našeg domaćinstva Popadić, upita, Jeste zadovoljni, sa susednih tezgi odgovoriše da zadovoljni.

Sve prođe pored belog štanda lokalnog Doma zdravlja, gde su medicinske sestre i doktorice bile namontirane u svečane šiške i razdeljak frizure. Doktorice se radosno javiše svečanoj delegaciji, koja se stacionira do bine na kojoj pisalo da Telekom sponzor, u sve to reporteru se dogodi državni sekretar, iz neko ministarstvo, koji samo reče da im’o želju da ga lično upozna. Novinar bolje namače svoj nandžarasti šešir, na binu stade žensko u komotnu haljinu, uzeše nastupe deca, rekoše, pa otpevaše, Dođi Mile u naš kraj, pa da vidiš šta je raj...

KARAMIŠLJIKA: Žensko u komotnoj haljini najavi gospodina Veroljuba Matića, Dobar dan, dobro došli u prestonicu zimnice... nadam se da ćemo uz pomoć vlade i ministara imati ozbiljan razvoj, i da ćemo svi zajedno da uznapredujemo... Voditeljka zatraži aplauz za gospodina ministra, ovaj pokaza da zna pos’o, Meni je velika čast što mi je pružena prilika da budem sa vama, vidite kako je lep dan, takva je i priča o poljoprivredi u Srbiji... Gledam traktor sa desne strane, čuo sam da je zadnjih nekoliko godina samo sedam traktor registrovano u Koceljevi, ja garantujem, kad sledeće godine izađemo sa merama, broj traktora će biti daleko veći... Bina dade aplauz, SNS poslanik Matić čestita SNS ministru Nedimoviću.

Sve opet upade u ajvar, opraviše mesta da ministar da specijalnu izjavu za RTS, specijalno, sa lovac Šormaz u kadru, reče da će biti više traktora i mehanizacije. Napraviše još mesta, bilo još kamera, karirana koleginica dade grande pitanje, Prvi put ste na sajmu, ministar pobednički, sa lovac Šormaz prisutan, odgovori da će izaći sa merama, biće više traktora.

Pošto bilo podne sve zavedoše u zelenu šatru, sa crveni itison, veliku mušemu sa natpisom Festival zimnice, na jednu marendu. Ministra turiše po sredini, lično poslanik Matić, u sredinu sprovede prvog lovca Srbije, Šormaz gospodina. Ukraj šatre met’uše dopisnicu RTS-a, a dva oficira, od kojih jedan beše u uniformi za izlazak u grad, sprovedoše na rezervni položaj, manju zelenu šatru, koja bila iza veće zelene šatre.

...pesma za gulaš...

Istovremeno, na ulici, putu, bilo takmičenje u spremanju gulaša. Posada pod suncobrani preko 200, svi već, uz muzičku podršku, stigli do Op, op, op... U taj gulaš nabasamo na Jordan Nastanović koji predsednik žirija za ocenjivanje, uze objasni da svi učesnici, kako mu rečeno, dobili po dva kila mesa, i sve što treba, oni kontrolišu, imaju propozicije, odlučuju nijanse, boja, gustina, komadići mesa, ponovi, osnovni su ukus, boja i struktura...

Reporter krenu duž posada, "Butkica", "Dušan Silni", "Beranka sa Visa", "Trbušni ples", "Karamišljika", "Pijani kotlić", "Kuvaj – mešaj", "Crna reka", sa ‘voliku sliku Prestolonaslednik posada "Udruženje Kraljevina Srbija"... kotlići se puše, dopunski se secka, baca meso na roštilj... Standardne i uigrane ekipe, nema dangubljenja, sve se odvrnulo, odasvud čini Ooo, ooo, ooo, tek ako se u’vati Nemam ništa protiv njeee...

U sve to opazimo mega zvezdu Čedu Đačića, od Pljevalja grada, koji totalno i adekvatno stajlingovan u uvojke, trake i drugi šareniš. Čedo uze specijalno reče da ovde kao dobrovoljni davalac krvi, njih sedam došlo dadu krv, dodade da 5. oktobra ide peške za Beograd, u čast oslobođenja Beograda, u čast dobrovoljnih davalaca krvi, i u čast srpskih i ruskih oslobodilaca... Još im’o rekne da bio na Farmi 24 dana, ima novi hit, uze ga otpeva specijalno za novine, Tamo gde je soko ptić/ tu je selo Lisović/ sudbini život ne dam/ to je bila Farma sedam... I na Farmu kad su stigle/ u nebo su noge digle/ misle da je to u modi/ da ih neko i oplodi...

...i zimnicu

Reporter se povrati do bine, upravo dodeliše nagrade za ajvar, predsednik na žiri reče da "nagrade skromne, ali bude veliku pažnju". Dodeliše nagrade i za pekmez, ostale marmelade, novinar još jedared prođe kroz sav taj ajvar, opazi da u VIP šatri još marenduju, na svoje došli i stranački trećepozivci. Neupućeni predsednik opštine ponudi reportera da i on jede VIP ‘leba, novinar zahvali, ko da je jeo, nema apetita, a ni adekvatnu uniformu.

Posade koje su se bavile mešanjem gulaša su totalno prebacivale normu, muzike se pomešale, samo se moglo čuje, Ooo, ooo, ooo... Ne bila zauzeta samo ulica, na stazi pored su se okretali prasići na ražnju, dimilo je između prolaza kuća, Op, op, op, je prelazilo u Eee. U sve to vazdan naroda, koji svečano namontiran, ženskinje u nove frizure, svilene bluze, zategnute suknje, ni muškinje ne zaostaje, ko zabacio šajkaču, ko tradicionalnu mornarsku kapu.

Muzika, uglavnom, na struju, preko ti golemi zvučnici. Ima i živa muzika, to posebno na ceni, i posebno na ceni kad se bas popne na sto i udari, Razvilo se vito kolo. A najviše na ceni kad se od žive muzike traži da bude "radio", to je da se čuju, ali da se ne vide. Tako bilo da se samo čulo, Moram da joj kažem, jer ne mogu kriti...

Dragan Todorović