20.10.2016. Dačićeve gaće

piše: Dejan Anastasijević

"Kome može da smeta 84 komada gaća, 2000 ćebadi ili 661 kilogram deterdženta za pranje rublja?", zapitao se juče ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić", obrazlažući odluku Vlade da se pridruži rusko-kineskoj inicijativi za slanje humanitarne pomoći stanovnicima sirijskog grada Alepa. Dačić je u saopštenju Ministarstva poručio i da se oko tog pitanja „digla velika buka" i da „plašenje Srbije više ne prolazi", a sve to je stavio u kontekst pritisaka iz Evropske unije i SAD da Srbija uvede sankcije Rusiji. „Mi sa svima želimo dobre odnose, ali ne smemo raditi protiv sebe", zaključio je on.

Stvarno, kome smeta što Srbija pokušava da pomogne napaćenom stanovništvu Alepa koje se već mesecima nalazi pod opsadom i trpi teško bombardovanje. Pre nego što pokušamo da odgovorimo na ovo pitanje treba postaviti stvar u kontekst. Alepo, strateški važan četvrtmilionski grad, je najveće uporište pobunjenika koji se bore protiv sirijskog predsednika Bašara Al Asada. Otkad je pre dva meseca propao poslednji pokušaj dogovora o prekidu vatre, sirijska vojska i ruska avijacija intenzivno bombarduju grad ne mareći mnogo za civilne žrtve; Alepo je praktično sravnjen sa zemljom, uključujući bolnice i ostale infrastrukturne objekti ključne za preživljavanje stanovništva. Rusko angažovanje na strani Asada je naišlo na oštre kritike Zapada, pa su juče nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland u zajedničkom saopštenju ocenili da je bombardovanje Alepa ratni zločin i najavili pooštravanje sankcija Rusiji.

U međuvremenu je Asad, uz diplomatsku podršku Rusije, objavio jednostani prekid vatre (počevši od danas), tokom koga će za pobunjenike biti otvoreni bezbedni koridori da se povuku iz grada, a stanovništvu biti podeljena humanitarna pomoć. Pobunjenici su taj predlog odbili, a jedina velika sila koja je prihvatila da se uključi u poziv Rusije da priloži humanitarnu pomoć je Kina. Zapadne zemlje su to odbile sa obrazloženjem da nema garancija da će pomoć biti deljena svim stanovnicima Alepa, a ne samo onima pod kontrolom sirijske vojske, a sem toga izrazile su sumnju da je cela "humanitarna" operacija usmerena na to da se sirijska vojska konsoliduje i dodatno opremi uoči konačnog juriša na Alepo.

Srbija je načelno pozitivno odgovorila na ruski poziv još u julu, čim je upućen, ali je zvanična odluka Vlade usvojena tek juče, dan uoči prekida vatre. U međuvremenu se ni Ministarstvo odbrane ni Ministarstvo spoljnih poslova nisu oglašavali na tu temu, niti bilo ko od srpskih zvaničnika. Ovoliko oklevanje liči na znak da je Vlada bila u dilemi da li da se uključi u ovu operaciju, koja svakako nije po volji Zapada. Moguće je da je procena bila da bi bilo nezgodno prekršiti dato obećanje Moskvi, nakon što je Srbija već prekršila jedno ranije – da će osoblju ruskog humanitarnog centra u Nišu biti dat diplomatski status. Inače, gaće, ćebad i ostale stvari koje putuju za Alepo krenuće upravo iz Niša, ruskim vojnim avionima.

Zanimljivo je, međutim, da dosad nismo čuli ni videli nijednu kritiku na račun Vlade zbog slanja pomoći u opsednuti grad, ni iz zapadnih ambasada ni iz njihovih prestonica, pa se postavlja pitanje: sa kim Dačić polemiše? Moguće je, naravno, da je bilo neformalnih primedbi i razgovora, ali se na takve stvari u diplomatskom svetu nikada ne odgovara javno. Pokazujući po ko zna koji put da ga diplomatske konvencije mnogo ne zanimaju, Dačić liči na čoveka koji boksuje sa sopstvenom senkom.

U bivšoj Jugoslaviji su nakon raskida sa SSSR-om pedesetih godina prošlog veka delili američke humanitarne pakete u kojima su bila i jaja u prahu, koje je narod po tadašnjem američkom predsedniku zvao "Trumanova jaja". Asocijacija na Dačićeve gaće je neodoljiva, ali se postavlja pitanje koliko će nas koštati kajgana. Kad se sve sabere i oduzme jasno je da se Srbija, uprkos rečima premijera Aleksandra Vučića da je reč o čisto humanitarnoj stvari, nespretno i u poslednji čas uključila u političku igru od globalnog značaja. Da li je uopšte bilo pametno mešati se u sirijsku klanicu, na bilo koji način i na bilo čijoj strani, tek ćemo videti.