Evropske integracije Srbije (13):
Socijalna i industrijska politika

Do kraja Godine preduzetništva, kako je Vlada Republike Srbije nazvala tekuću godinu, ostalo je nešto više od dva meseca. Biće apsurdno ako dotad poglavlje koje se tiče preduzetništva ne bude otvoreno

Premijer Republike Srbije Aleksandar Vučić nedavno je prilikom potpisivanja Sporazuma o izgradnji fabrike auto-komponenti nemačkog investitora "Kromberg i Šubert" u Kruševcu izjavio da će stopa nezaposlenosti pre kraja mandata ove vlade biti ispod 12 procenata, što je u nivou proseka zemalja Evropske unije. Prema njegovim rečima, stopa nezaposlenosti je sa 26,5 procenta, kolika je bila pre tri godine, smanjena na 15,2 odsto. S obzirom na ovaj "skok", svako bi pomislio da nam zaista dobro ide. Međutim, u praksi stvari izgledaju drugačije. Ipak, pristupanje EU dovelo bi do smanjenja nezaposlenosti, ali bi se najverovatnije smanjio i broj stanovnika, jer bi državljanima Srbije jedinstveno evropsko tržište postalo dostupno.

Prava radnika i sva ostala pitanja koja se tiču socijalne politike i zapošljavanja sadržana su u pregovaračkom poglavlju 19 u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. Skrining za ovo pregovaračko poglavlje urađen je 2014, a na objavljivanje izveštaja čekalo se dve godine. Nakon što je izveštaj konačno i objavljen i 14. juna održan video-sastanak između predstavnika Evropske komisije i predstavnika nadležnih institucija Republike Srbije koji je u fokusu imao ovo poglavlje, usledile su i izjave kako će Srbija učiniti sve da ono bude spremno za otvaranje do kraja 2016. godine. Naime, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević, uoči video-konferencije sa delegacijom EU gde se govorilo o tom poglavlju, rekao je da je ideja da Akcioni plan bude jasno definisan i završen do sredine oktobra, te da se do kraja 2016. ispune svi neophodni elementi kako bi poglavlje 19 bilo otvoreno. Oktobar je pri kraju.

Ipak, u izveštaju sa skrininga za ovo poglavlje ocenjeno je da Srbija nije spremna za njegovo otvaranje. Po merilu Evropske komisije, Srbija treba da podnese akcioni plan za postepeno prenošenje pravnih tekovina EU i za izgradnju neophodnih kapaciteta za njihovo sprovođenje i primenu u svim oblastima na koje se odnosi poglavlje o socijalnoj politici i zapošljavanju. Taj plan treba da uključuje vremenski raspored, ljudske resurse koji su zaduženi za svaki zadatak, institucije, njihov mandat i uloge u pristupnim pregovorima i prateće aktivnosti podr-ške u kontekstu pretpristupnog procesa.

DEVETNAESTI KORAK: Jedinstven i pravedan pristup osnovnim socijalnim uslugama, unapređenje sistema socijalne zaštite, visokoobrazovni stepen radne snage, visoka stopa zaposlenosti uz posebnu brigu za grupe koje su manje prisutne na tržištu rada, postizanje sigurnih i održivih prihoda, kao i dostojnih uslova rada za žene i muškarce, osnovni su ciljevi EU u ovoj oblasti.

Pristupanjem Uniji, države članice obavezuju se na njene osnovne socijalne standarde. Svrha ovih standarda je da podrže primenu i razvoj evropskog socijalnog modela koji je Evropska komisija 1994. godine definisala kao "zajedničke vrednosti koje obuhvataju demokratiju i individualna prava, slobodno kolektivno pregovaranje, tržišnu ekonomiju, jednake mogućnosti za sve i socijalnu zaštitu i solidarnost".

Treba napomenuti da uređenje socijalnih pitanja na nivou zajednice evropskih država ima korene već u Ugovoru o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, potpisanom 1951. godine u Parizu, kojim je sklopljen prvi savez iz kog će se kasnije razviti EU. Ovaj ugovor je sadržao odredbe koje su se ticale poboljšanja uslova rada i života rudara i metalskih radnika, poput odredbi o otvaranju novih radnih mesta, poboljšanju radnih uslova i zaradama i slobodi kretanja radnika u okviru Zajednice. Kroz kasnije ugovore nadležnosti su prenošene i na druge oblasti socijalne politike, a Lisabonskim ugovorom, potpisanim 2007. godine, socijalna politika svrstana je u oblasti u kojima Unija ima podeljenu nadležnost sa državama članicama.

Pravne tekovine EU u vezi sa socijalnom politikom i zapošljavanjem uključuju minimalne standarde u oblastima radnog prava, jednakih mogućnosti, zdravlja i bezbednosti na radu i borbe protiv diskriminacije. Države članice učestvuju u procesima EU u oblasti politike zapošljavanja, socijalnog uključivanja i socijalne zaštite. Socijalni partneri država članica učestvuju u socijalnom dijalogu na evropskom nivou. Evropski socijalni fond je glavni finansijski instrument kojim EU podržava sprovođenje svoje strategije zapošljavanja i doprinosi naporima za socijalno uključivanje.

Osim već pobrojanih ciljeva EU u ovoj oblasti, najvažnija korist od pristupanja EU tiče se mogućnosti jednostavnijeg zapošljavanja na evropskom tržištu rada, boljeg izgleda za zapošljavanje za sve nezaposlene građane, boljeg pristupa mlađe populacije tržištu rada, boljih vidova zaštite na radu... Takođe, kada postane država članica, Srbija će imati pristup znatno većim sredstvima iz budžeta EU za finansiranje projekata u vezi sa socijalnom politikom i zapošljavanjem.

Pristupanjem Uniji, Srbiji bi na raspolaganju bila i sredstva iz Evropskog socijalnog fonda. Ovaj fond predstavlja glavni finansijski instrument EU za ostvarivanje strateških ciljeva politike zapošljavanja i usmeren je na podsticanje preduzetništva, pružanje pomoći radnicima u pronalaženju boljih radnih mesta i uspostavljanje pravednijih mogućnosti za sve građane EU prilikom njihovog zapošljavanja. Iz Evropskog socijalnog fonda godišnje se izdvaja deset milijardi evra za finansiranje desetak hiljada projekata koji se sprovode na lokalnom, regionalnom i državnom nivou širom EU. Njegovo delovanje se temelji na ulaganju u radnike, mlade i one koji su u potrazi za poslom.

PREDUZETNIŠTVO I INDUSTRIJSKA POLITIKA: Hoće li do kraja 2016. godine Srbija na putu ka EU otvoriti još neka poglavlja, i hoće li među njima u godini preduzetništva biti poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika, dva meseca pred njen kraj, nije jasno. Prema rečima Tanje Miščević, šefice pregovaračkog tima u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, to bi moglo da se dogodi. Govoreći prošlog petka na konferenciji "Poglavlje 20 – o čemu pregovaramo", ona je najavila moguće otvaranje ovog poglavlja, koje, kako je navela, nije mnogo teško zato što ne zahteva ni akcione planove, ni usklađivanja, ni posebne elemente jačanja kapaciteta, ali – "nije ni naivno". Ona je dodala i da ovo poglavlje nosi industrijsku strategiju i strategiju malog i srednjeg preduzetništva u sebi, što su, prema njenim rečima, dve najveće strategije privrednog razvoja u jednoj državi.

Na istom događaju šefica pregovaračkog tima je objasnila da Srbija nije otvorila veći broj poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, ne zato što nema dovoljno kapaciteta ili znanja, već zbog novog pristupa u pregovorima prema kome određena poglavlja imaju veću težinu.

Za razliku od poglavlja 19, za koje je Srbija dobila merilo i koje se smatra teškim za otvaranje i pregovaranje, a samim tim i ispunjavanje zahteva, za poglavlje Industrijska politika i preduzetništvo može se reći da je lako za pregovaranje. Do sada nijedna država članica sa kojom su pregovori okončani nije tražila prelazne periode, niti posebne dogovore u okviru ovog poglavlja. Glavni zahtev koji se postavlja državi kandidatu je da predstavi politiku industrije i strategiju restrukturiranja, kako bi se procenilo da li su u skladu sa principima EU, posebno u pogledu privatizacije i restrukturiranja. Ovaj zahtev podrazumeva da sva preduzeća koja su u državnom vlasništvu moraju da prođu kroz postupak restrukturiranja. Strukturnim i organizacionim promenama ona treba da se pripreme za samostalno i konkurentno učešće na tržištu.

Industrijska politika povezana je sa brojnim drugim politikama poput trgovinske politike, politike koje se odnose na unutrašnje tržište, politika koja se odnosi na istraživanje i inovacije, na zapošljavanje, na zaštitu životne sredine i zaštitu zdravlja...

Neki od glavnih ciljeva industrijske politike jesu razvoj konkurentnosti, podsticanje inovativnih delatnosti i istraživanja, promovisanje poslovanja koje je društveno odgovorno i obazrivo prema životnoj sredini, obezbeđivanje da preduzeća imaju bolji pristup finansijama, radnoj snazi i resursima, promovisanje podsticajne poslovne klime...

Drugi deo ovog poglavlja čini politika preduzetništva, a njen glavni cilj je podizanje konkurentnosti i podsticanje razvoja inovativnih delatnosti. Ova politika naročito je važna u pogledu malih i srednjih preduzeća, koja čine 99 odsto od ukupnog broja svih preduzeća u EU. Akcioni plan preduzetništva 2020. iz 2012. godine podrazumeva primenu politike preduzetništva u periodu 2014-2020. Cilj ovog akcionog plana je da se malim i srednjim preduzećima obezbedi bolji pristup finansijskim sredstvima, tržištu, pružanje podr-ške preduzetnicima, kao i obezbeđivanje povoljnijih uslova za kreativnost i razvoj.

U izveštaju sa skrininga za ovo poglavlje Evropska komisija je konstatovala da je Srbija dostigla zadovoljavajući nivo usklađenosti sa EU acquis u pogledu industrijske i preduzetničke politike. Očekuje se izrada pregovaračke pozicije, za koju je, kažu poznavaoci, put otvoren.

Katarina Stevanović