Internet na visini

piše: Zoran Stanojević

Ko je 15. jula predveče poleteo iz Istanbula za Los Anđeles, taj bi blaženo sleteo u Kaliforniju pola dana kasnije potpuno nesvestan da se u Turskoj dogodio krvavi puč. Koji mu je, možda, izvrnuo život naopačke dok je on birao koji će film da gleda ili kako da se namesti da dremne. Avion je bio jedan od poslednjih bastiona neumreženosti. Za neke je to bio blaženi dar, za druge kriziranje jače od nikotinskog, a to nije mala muka tvrde strastveni pušači.

I dok od duvanjenja nema ništa, internet zavisnicima polako sviće. Sve je više kompanija počelo da uvodi bežični internet na svoje letove. Jedina mana je što se na deset kilometara visine vraćate u prošlost. Internet je preskup i prespor. Za sada.

Ove godine se u avio-svetu po tom pitanju dešava mala revolucija. U avgustu je objavljeno da će veliki broj aviokompanija ponuditi prihvatljiv internet po pristojnim cenama već od oktobra ove godine, a to je upravo sada. U praksi to znači da je na letu iz Amerike za Evropu potrebno da platite 15 do 20 evra da biste sve vreme bili onlajn, dok će vas jedan sat koštati oko pet evra. Veza je relativno spora, oko tri megabita u sekundi za ceo avion, ali treba imati razumevanja. Internet u avionu direktno je navezan na satelit, a to je uvek skuplja varijanta.

Internet u oblacima sporo se razvijao najpre zbog straha da bi kompjuteri i mobilni telefoni mogli da poremete neke osetljive uređaje u avionu. Onda se ispostavilo da je to obična bajka, ali je princip zadržan kako bi se putnici disciplinovali. Piloti insistiraju da ih tokom lete svi slušaju, a mogućnost korišćenja uređaja za komunikaciju to menja. Drugi razlog za spori razvoj bio je monopol kompanije Gogo, koja je pod ugovorom imala većinu avio-kompanija, što je rezultiralo stalnim dizanjem cena bez podizanja kvaliteta usluge.

Sada se pojavio konkurent iPass, koji nudi internet po prihvatljivoj ceni, od deset do dvadeset dolara u zavisnosti od dužine leta. Takođe, kvalitet odnosno brzina su im mnogo bolji, mada neuporedivi sa onim što imate na zemlji. Inače, leteći internet koristi cenovne principe koji važe i za sedišta. Što se više ljudi prijavi, cena je viša, baš kao što je poslednje sedište u avionu najskuplje. I Etihad im je klijent te to znači da će se avionske mreže proširiti i na Er Srbiju.

Druga jedna stvar je mnogo zanimljivija. Aviokompanije shvatile su da stavljanjem rutera u putničku kabinu mogu da aktiviraju sve pametne telefone koje putnici imaju, samim ti i da ponude bolju zabavu tokom leta (bez interneta koji se doplaćuje). To znači da odmah posle poletanja možete da potražite vajfaj u avionu, besplatan, a tamo vas čekaju filmovi, serije, igrice, čak i vesti. Sve besplatno, za razliku od interneta. S tim da je za neke programe potrebno da imate kompanijsku aplikaciju koja je besplatna.

Pitanje je vremena i elementarne inteligencije kada će vlasnici autobusa (ili vozova) shvatiti da ih ništa ne sprečava da učine isto, da u autobus stave jeftin ruter sa gomilom zabavnih sadržaja za putnike. Kreiranje takvih sadržaja biće poput otkrivanja novog kontinenta za divelopere. Najbolje će proći ko se prvi ukrca.