Ženska platforma za razvoj Srbije:
Borba za jednakost je večna

U vreme kada se svaki čas organizuju konferencije na razne goruće teme, a nikakve rezultate ne daju, jedna inicijativa živi već 16 godina, ima uspeha, a u poslednje vreme napravljen je dodatan pomak ka razvoju. Ženska platforma za razvoj Srbije 2014–2020. dokaz je da društvene promene, iako jesu spore, nisu nedostižne

Kod nas, a i u svetu, jedan od načina da se govori o društvenim problemima jesu konferencije, jednodnevne, višednevne, poludnevne. Potpisnica ovog teksta prisustvovala je i učestvovala, a bogme i organizovala mnoge i uvek se neprijatno iznenađivala. Retko kad se događa, naime, da neki od takvih skupova proizvede konkretan rezultat. Date sve od sebe da okupite sve važne činioce, da im omogućite da se upoznaju, umreže i organizuju, nadate se da će iz toga nastati neka inicijativa ili grupa za pritisak na donosioce odluka... Umesto rezultata, dobijete nešto poput grupe za psihološku podršku: okupe se ljudi koji misle slično, izjadaju se jedni drugima, popiju kafu i odu. Zbog svega ovoga, činjenica da Ženska platforma za razvoj Srbije slavi drugi rođendan otkako je potpisana 2. novembra 2014. na Paliću, te da živi, pa još i daje rezultate, uliva nadu da je moguće okupiti na jednom mestu veliki broj važnih aktera, a onda ih, bez obzira na sve političke i ideološke razlike, ubediti da se usaglase oko jednog jedinstvenog dokumenta.

PALIĆKI PROCES: Inicijatorke platforme ovaj dokument zovu i Palićki proces. Sve je počelo na Paliću još 2000. godine, kada je održana prva konferencija, sa idejom da pomogne da žene, ženska perspektiva i potrebe žena postanu vidljive i uticajne u javnom prostoru. Cilj joj je bio doprinos demokratiji u Srbiji. Danas se možda ne čini tako, ali te 2000. rodna ravnopravnost je bila "zadnja rupa na svirali". Nije se ta rupa na svirali pomakla mnogo ni 16 godina kasnije, ali napretka ipak ima. A taj se napredak nije dogodio sam od sebe, već su neke žene i muškarci više od deceniju i po radili na tome da do njega dođe. Naredna konferencija na Paliću održana je 2006, sa evropskim putem kao idejom vodiljom. I konačno, Palić 3, 2014. godine okreće se razvojnim problemima i rezultira dokumentom "Ženska platforma za razvoj Srbije 2014–2020". Bilo je pakleno teško, kažu inicijatorke i organizatorke. Na jednom mestu okupile su se ministarke, narodne poslanice, NVO aktivi- stkinje, profesorke univerziteta, novinarke, preduzetnice, naučnice itd. Sve one zauzimaju različite političke stavove, čak dijametralno suprotne. Za neke među njima nemoguće je zamisliti da su se našle na istom mestu u isto vreme, a da je sve prošlo bez incidenata. Međutim, nekome je uspelo da ih ujedini makar oko jednog važnog pitanja. Ispostavilo se da pitanje rodne ravnopravnosti nije tek još jedno, već ključno, ono koje prožima sve druge društvene i razvojne probleme, te da bez rodne ravnopravnosti nema napretka za jednu evropsku zemlju koja pretenduje na članstvo u Evropskoj uniji. Da sve bude još bolje, Ženska platforma se ne svodi na zahtev za promociju prava žena. Ovaj dokument zahteva ravnopravnost jer se njome postiže bolji kvalitet života za sve – i žene i muškarce, što nas još jednom vodi ka zaključku da su i muškarci i žene žrtve patrijarhata, a da je jedini lek za to konstantan rad na unapređenju rodne ravnopravnosti.

Da ponovimo još jednom, jer je od izuzetne važnosti: Ženska platforma okupila je ministarke u Vladi Srbije, narodne poslanice kako iz vladajućih tako i iz opozicionih stranaka, preduzetnice, umetnice, aktivistkinje i akademske građanke. Uprkos međusobnim razlikama i razmimoilaženjima, one su se ujedinile oko platforme, potpisale je, a onda nastavile da rade ono što su ovim dokumentom obećale. A obećale su osnaživanje žena i muškaraca na svim poljima, sa ciljem da ovo društvo postigne ujednačen i održiv razvoj. Prošle nedelje, u petak 29. oktobra, akterke i akteri ove Platforme okupili su se još jednom u Beogradu kako bi predstavili rezultate dvogodišnjeg rada. Ne postoji nijedan segment života u Srbiji koji Ženska platforma nije pokrila. Stoga ćemo ih nabrojati, ma kako dug spisak bio: vladavina prava, antidiskriminacija, ljudska bezbednost i nasilje nad ženama, poljoprivreda i održivi razvoj, zdravlje i sport, preduzetništvo i zapošljavanje, politička participacija, budžet i upravljanje javnim politikama, socijalna politika i ekonomija staranja, obrazovanje i nauka, kultura i mediji, žene i nove tehnologije i sindikalno organizovanje žena.

IMA POMAKA: Dve od nabrojanih tema zaslužuju posebnu pažnju, jer ko god prati rodnu ravnopravnost zna da se njima malo ko bavi: ruralni razvoj kroz položaj seoskih žena i rodno odgovorno budžetiranje. Pa krenimo redom, da objasnimo gde smo kada je o ove dve teme reč.

Seoske žene verovatno su najzanemarenija ranjiva grupa. Ipak, prof. Branka Lazić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ukazala je na neke dobre trendove. Kada je reč o organskoj proizvodnji hrane, u njoj učestvuje oko 25 odsto žena, za razliku od konvencionalne gde ih je između 14 i 19 odsto. Međutim, prof. Lazić naglašava da preciznih statističkih podataka nema. Ohrabruje stalan rast ekološke proizvodnje, koja je vrlo važna za održivi razvoj i sve veći broj žena koje u njoj učestvuju. U onim delovima Srbije gde su aktivne organizacije za prava žena, napredak na ovom polju je drastično veći nego tamo gde ih nema. Zato na primer u Vojvodini, zahvaljujući sistemskim edukacijama i sistematskom finansiranju projekata za osnaživanje seoskih žena, broj onih koje ostvaruju svoja prava konstantno raste, a one polako počinju i da se umrežavaju. Pre nekoliko dana u Vojvodini je osnovana Mreža ruralnih žena.

Problemi su, međutim, i dalje isti: zdravstvena zaštita, pristup obrazovanju, smeštaj dece u vrtiće itd. najviše ugrožavaju ekonomsko jačanje seoskih žena. Osim toga, postoji ogroman jaz između registrovanih poljoprivrednih domaćinstava i velikih poljoprivrednih kompanija: veoma je nizak procenat žena zaposlenih u poljoprivredi, dok realno ogroman broj njih radi u domaćinstvima. Profesorka Lazić naročito je naglasila da ruralni razvoj nije samo poljoprivreda nego da on zavisi od čitavog niza ekonomskih, društvenih i kulturnih faktora. Prema njenim rečima, na bazi Platforme identifikovani su ključni problemi koje treba rešavati, urađena je analiza napretka i planirani su budući koraci.

Najveći pomak napravljen je na planu rodno odgovornog budžetiranja. O čemu se zapravo radi? Sanja Nikolin iz Ženske platforme za razvoj objasnila je da je ovakvo planiranje budžeta Republike Srbije način da rodna ravnopravnost uđe u sve pore sistema. Štaviše, novi Zakon o budžetskom sistemu obavezuje budžetske korisnike da budžetskim sredstvima raspolažu rodno odgovorno. Za ovakvo planiranje budžeta prošle godine obučeno je 347, a ove još 110 osoba. Ove godine rodno odgovorno budžetiranje primenilo je 28 budžetskih korisnika u Srbiji i deset u Vojvodini. Sanja Nikolin je istakla da jedini problem postoji sa opštinama, koje se pravdaju da nisu u obavezi, međutim, zakon ih od ove godine ipak obavezuje na to. "Tek kada programsko, to jest rodno odgovorno budžetiranje odmakne, znaćemo šta smo od svojih programskih ciljeva postigli", rekla je Sanja Nikolin. Najbitnija stvar po njenom mišljenju jeste načinjanje teme neplaćenog ženskog rada i sagledavanje uticaja poreskih politika na građanke i građane Srbije.

TAMNIJA STRANA: Daleko smo ipak od toga da nam na planu rodne ravnopravnosti cvetaju ruže. Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković istakla je da su žene u Srbiji i dalje najizloženije među svim grupama koje trpe diskriminaciju – od ukupnog broja slučajeva diskriminacije kojima se Kancelarija poverenika za ravnopravnost bavila u poslednjih godinu dana, 25 odsto bili su rodno zasnovana diskriminacija žena. Borba protiv nasilja nad ženama je takođe kritična tačka. Napredak je vidljiv jedino u broju donetih zakona i procedura, ali njihova primena ne postoji, pa se doneti akti nikako ne odražavaju na realan život žena. Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama naglasila je da multisektorska saradnja ne postoji, te da dobro funkcionisanje institucija zavisi od ličnog entuzijazma pojedinaca koji u njima rade: "Čim ti ljudi budu prebačeni na neko drugo mesto, sve ponovo stane." Stepanov se upitala o kakvoj mi borbi protiv nasilja nad ženama uopšte govorimo kada znamo da je od početka 2016. do dana održavanja konferencije u Srbiji u porodičnom i partnerskom nasilju stradalo 28 žena. U periodu između konferencije i dana pisanja ovog teksta (ponedeljak 31. oktobar), taj broj se povećao za još dve.

Kada se isprati istorija nastanka Ženske platforme, zaključak se nameće sam: čak i za najmanju promenu, potrebno je mnogo vremena, strpljenja i upornosti, a potrebni su i ljudi koji ne odustaju lako. Suštinu borbe za rodnu ravnopravnost možda je najbolje sumirala prof. Marijana Pajvančić: "Pravo na ravnopravnost je univerzalno. Mi se borimo za to, boriće se naša deca, boriće se i naše unuke. Možda nikada do kraja nećemo uspeti da taj pojam ispunimo sadržajem, ali ćemo se boriti i dalje."

Jovana Gligorijević