21. novembar 2016.:
"Tačka susreta" u Albaniji

U Tirani je održana četvrta konferencija u okviru projekta "Tačka susreta" pod nazivom "Srpsko-albanski odnosi kroz kosovski prozor" koju su organizovali nedeljnik "Vreme", Fondacija za otvoreno društvo i Forum ZDF

Posle Beograda, Prištine i Skoplja, danas je u Tirani nastavljen dijalog naučnika, medijskih i kulturnih radnika iz regiona uključenih u projekat "Tačka susreta" u organizaciji nedeljnika "Vreme", Fondacije za otvoreno društvo i Foruma ZDF. Moderator konferencije bio je Andrej Ivanji, urednik spoljno-političke rubrike u nedeljniku "Vreme", a panelisti su bili Erjona Rusi, novinarka Report TV iz Tirane, Nedžmedin Spahiu, profesor balkanske politike na Univerzitetu u Prištini i politikolog Milan Aleksić iz Centra za primenjene evropske studije.

Na konferenciji je najviše reči bilo o sličnostima i razlikama u nacionalizmima, oprečnim interpretacijama istorije ali i o neophodnosti dijaloga, ekonomske i kulturne saradnje između Albanaca, Srba, Crnogoraca i Makedonaca kao i međusobnih političkih odnosa njihovih država.

Erjona Rusi je izjavila da se Albanci iz Albanije i sa Kosova između sebe razlikuju samo kada pričaju o politici, dok oko drugih stvari nemaju nesuglasice. Navela je primer da su joj svojevremeno u Nemačkoj rekli da bi Albanci Srbima učinili isto što su i oni njima ukoliko bi se ostvario projekat Velike Albanije. Kaže da je to čudi jer Albanija, za razliku od zemalja u okruženju, nije učestvovala u skorašnjim ratovima.

Na to je Nedžmedin Spahiu dodao da je drugačiji nacionalizam kosovskih Albanaca i Albanaca u Albaniji. Kosovski je sličniji srpskom ili hrvatskom. Na Kosovu postoji želja da Albanija bude kao Kosovo, da imaju isti pogled na naciju, državu i vladu kao na Kosovu, a to dovodi do konflikta između Albanaca samih.

Milan Aleksić je istakao da su kosovski Albanci jedna od najegzotičnijih nacija za Srbe zato što se ne poznaju, zato što ne znaju ništa jedni o drugima i da zbog toga Srbe plaši koncept Velike Albanije.

Svi sagovornici su naglasili da bi eventualni ulazak preostalih balkanskih zemalja u Evropsku uniju umnogome smanjio napetosti i doprineo dobrosusedskim odnosima i saradnji, ali su zamerili političkim elitama koje ne usvajaju i ne promovišu evropske ideje i vrednosti zbog dobrobiti svojih naroda već samo zato što to Evropska unija od njih zahteva.