11.12.2016. OPLJUNI PA VLADAJ Jedan od stubova vlasti Alekandra Vučića je pljuvačina. Sva je prilika da će na predsedničkim izborima sistem „opljuni pa vladaj" doživeti svoju kulminaciju

piše: Andrej Ivanji

Sistem je jednostavan, delotvoran i oproban: svako ko je nepodoban za vlast ili neće da sarađuje ili ne daj bože predstavlja potencijalnu političku konkurenciju biva preko Pinka i Informera i njima sličnih poluga vlasti ispljuvan, provučen kroz blato, oklevetan, premazan fekalijama, uvaljan u katran i perje i doveden u vezu sa nekakvim aferama. Efekat je trojak: ko prođe kroz takvu torturu postaje neprihvatljiv za široko biračko telo; gubi snagu i energiju da se opere i pravda; na kraju se pita šta mu sve to treba i odustane ili se uhvati u kolo sa esenesovcima. Ovakve pokazne vežbe deluje i kao preventivno zastrašivanje svih koji se premišjaju da se aktivno i glasno uključe u kritiku vlasti ili borbu protiv vlasti.

Sve to je praćeno sejanjem straha da bi kritika lika i dela Premijera za posledicu mogla da ima gubitak radnog mesta ili probleme za poslovanje u Srbiji.

Najsvežiji primer kako funkcioniše pljuvačka poluga vlasti je provlačenje kroz mulj Vuka Jeremića, potencijalnog predsedničkog kandidata. Preventivno je perfidno doveden u vezu sa nekakvim mutnim rabotama u vezi sa pogibijom dvojice gardista u kasarni na Topčideru. Baš kao što je ranije stvorena slika u javnosti da je Saša Janković ubio svog prijatelja pa mu je zalepljen nadimak „Prangija".

Polaznici Političke škole doktora Vojislava Šešelja dobro su savladali predmete kao što su „Primena besomučnih laži zarad uništenja protivnika", „Izvrtanje činjenica" ili „Nadlajavanje do zaglušenja kokurencije". Na primedbu zaštitnika građana da je zabrinut zbog politizacije predistražnog postupka o smrti dvojice gardista koja se provlači kroz tabloide zarad diskreditacije političkih konkurenata, državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Jana Ljubičić je na Pinku grunula: "Strašno je što zaštitnik građana Saša Janković tragediju porodice ubijenih momaka koristi kao sopstvenu političku promociju i što nije propustio da jedan strašan događaj iskoristi za dobijanje jeftinih političkih poena".

Posle tolikih godina Jeremić je poziv za saslušanje u slučaju pogibije gardista dobio baš u trenutku kada je počeo da se profiliše kao izgledni, opozicioni predsednički kandidat. Jeremić je to na Tviteru prokomentrisao: "Dobrodošlica u Srbiju - policija dolazi u stan da me privede. Interesantno..." Doktor Nebojša Stefanović je na to odbrusio: „Vuk Jeremić brutalno izmišlja da je bilo ko hteo da ga privede. To je apsolutna neistina i svi mogu da vide da je potpuno slobodan." I dodao: „Žao mi je što Jeremića ne interesuju te porodice, ubijeni vojnici i istina o njihovoj smrti. Mene interesuje svaka porodica u Srbiji i interesuje me da saznamo istinu o ovom tragičnom događaju. Nadam se da će Jeremić prestati sa lažima i da će mu bar u ovom slučaju marketing biti manje važan od istine koju traže porodice poginulih vojnika". I tako dalje.

Polaznici Političke škole doktora Vojislava Šešelja su obazriviji nego što je bio veliki vođa Slobodan Milošević. Dok je 2000.godine režimska medijska artiljerija obasipala paljbom Vuka Draškovića i Zorana Đinđića provukao se do tada marginalizovani Vojislav Koštunica. Ispostavilo se da nam to nije donelo veliku sreću, ali Voja je pobedio Slobu.

Ovi sada ništa ne prepuštaju slučaju: svaku potencijalnu opasnost treba zatrti u semenu. Bilo da je reč o medijima, opoziciji, predsedničkim kandidatima ili opštinama. Pad Miloševića počeo je gubljenjem vasti na lokalnim izborima. Šabac je danas jedini grad u Srbiji čiji gradonačelnik nije pripadnik vladajuće većine. Sistem funkcioniše, zašto ga menjati, pogotovo što naši prijatelji sa Zapada topogledno tek tu i tamo, reda radi Premijeru upute poneku reč prekora.