Rumunski scenario za Srbiju

piše: Zoran Stanojević

Na početku ove godine imamo jednu odličnu vest. Naš region najatraktivniji je u Evropi po pitanju IT ulaganja, preciznije rečeno samo je Poljska ispred. Loša vest je da kada kažemo region mislimo na Bugarsku i Rumuniju, pomalo na Mađarsku, u širem smislu i Češku. Nas tu gotovo da i nema u godišnjim pregledima analitičara.

Prema jednom od njih (A. T. Kearney), Indija, Kina, Malezija i Brazil su četiri prva izbora za one koji bi da izmeste nešto od svojih kapaciteta za razvoj softvera. Na desetom mestu su Poljska, Bugarska i Rumunija su dva, odnosno tri mesta niže, ali ipak među prvih dvadeset na svetu. Od evropskih zemalja tu su još Rusija i Letonija na 17. i 18. mestu.

Na Tolonsovoj listi koja tretira najinteresantnije IT gradove za autsorsing, Beograd se našao na 95. mestu od ukupno sto. Listu predvode Bangalor (Indija) i Manila (Filipini), od evropskih gradova najbolje su plasirani Krakov i Dablin na 9. i 10. mestu, slede Prag (14), Budimpešta (24) i Varšava (25) pa Brno (31), Sankt Peterburg (37) i Belfast (38), a ispred Beograda su i Ljubljana, Bukurešt, Talin, Sofija, Bratislava, Vroclav, Nižnji Novgorod, Glazgov, Kork i Lids. Najveći napredak na listi u odnosu na 2015. napravili su Belfast, Varšava, Vroclav i irski Kork.

Analitičari kao sledeći evropski IT hit hab vide Rumuniju, čak ciljaju još preciznije i ukazuju na Jaši, mesto na granici sa Moldavijom gde Amazon ima regionalni razvojni centar, a Orakl, Xerox i mnogi drugi ozbiljno prisustvo, dok većina nas nije ni čula za to. Jaši je univerzitetski centar, kao prednost navode da je tu moguće naći pristojnog programera za platu od 500 evra, dok se odličan developer dobija za oko tri hiljade, što je oko pet puta niže nego, recimo, u Nemačkoj. Pritom, svi govore pristojan engleski, a Rumunija je članica EU što bitno olakšava poslovanje.

Šta bi Srbija trebalo da radi pa da se priključi ovom regionalnom trendu? Recimo da odabere neki drugi grad sem Beograda koji bi joj bio centar za stvaranje IT stručnjaka, na primer Niš ili Kragujevac, koji su već univerzitetski centri. Ako sledimo rumunski primer, tamo je moguće ponuditi plate kojima bi zaposleni bili zadovoljni jer su troškovi života znatno niži, a te plate bi bile konkurentne i interesantne za investitore. Drugi uslov, dobro znanje engleskog jezika, uglavnom ispunjavamo. Najteže će ići sa evropskom perspektivom, ne u smislu opredeljenosti države da se ide u tom pravcu, već je potrebno da priključenje bude izvesno i u što kraćem roku. Na taj način se obezbeđuju poslovna stabilnost (dovoljno stručnih radnika koji nisu preterano zainteresovani da idu negde drugde) i finansijska i pravna sigurnost.

Tek tada se možemo nadati nekom značajnom dolasku IT poslova. Dobro za nas je da je dovoljno da budemo prvaci Balkana pa da se plasiramo među deset najboljih na svetu. Loše je što smo sada u donjem delu regionalne lige, a glavni adut su nam bučni navijači.