Novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp položio 20. januara zakletvu u Vašingtonu kao 45. predsednik SAD. U inaugaracionom govoru on je rekao da će sprovoditi politiku "Amerika prvo". Naglasio je da su decenijama otvarane fabrike u drugim zemljama na uštrb američkih fabrika, da je vojska SAD pomagala odbranu dugih zemalja koje same nisu dovoljno ulagale u odbranu, kao i da su SAD trošile milijarde dolara u inostranstvu na infrastrukturu dok se ona raspadala u SAD.
"To je prošlost. I sada gledamo samo u budućnost", rekao je Tramp, ponavljajući: "Od danas će nova vizija vladati našom zemljom. Od sada će biti samo Amerika prvo! Amerika prvo!"
Tramp je rekao da će SAD iskoreniti radikalni islam s lica zemlje.
Najavio je da će Amerika razviti raketno oružje kojim će sprečiti napade zemalja poput Irana ili Severne Koreje.
Tvrdio je SAD više neće nametati svoj stil života drugima, već će ga pokazati u njegovom sjaju i navesti druge da ga slede.
Jedna od instruktivnih parola glasila je: «Kupujmo američko i zapošljavajmo Amerikance!"
Tokom celodnevne ceremonije inauguracije protokolarno su se sreli bivši predsednik Barak Obama i njegova supruga Mišel, sa Donaldom Trampom i njegovom suprugom Melanijom, koja je ostavila jak utisak na TV izveštače koji su odmah da je porede s Džeki Kenedi, priređena je uobičajena parada.
Tokom inauguracionog govora Tramp je jednu rečenicu namenio rasnoj jednakosti i poruci da ne sme biti predrasuda– rekavši da i ljudi crne i brao i bele boje kože imaju istu boju crvene patriotske krvi. Tokom inauguracih ceremonija on je povukao još jedan potez usmeren na smanjenje međuetničke napetosti – uobičajenu molitvu je vodio jedan meksički pastor.
Tokom svečanog ručka s političkom elitom pozdravio je i pozvao je i ostale da ovacijama pozdrave prisustvo bivšeg predsednika Bila Klintona i njegove supruge Hilari Klinton s kojom se Tramp sukobio u trci za predsednički položaj.
Ti simbolički gestovi nisu poništili napetost unutar politički podeljene Amerike. Oko pedeset članova Kongresa iz Demokratske stranke bojkotovali inauguraciji Trampa, kao i više predstavnika šou biznisa među kojima su svetske zvezde koje su odbile poziv organizatora ceremonije među kojima je tenor Andrea Bočeli, Elton Džon, Selina Dion, Areta Frenklin. Svi oni, iz različitih razloga.
Inauguraciju i vojnu paradu koja je njen deo, oduševljeno pratile su pristalice Donalda Trampa, ali su u drugom delu Vašingtona, ali i u Njujorku, Los Anđelesu, Portlandu i u drugim gradovima pokazivane i suprotne emocije.
U Vašingtonu, policija je upotrebila suzavac protiv oko 1.000 demonstranata koju su protestujući protiv inauguracije američkog predsednika Donald Trampa razbijali izloge i automobile i sukobljavali se sa policijom. Uhapšeno je 200 demonstranata. U Vašingtonu je uz to, na drugom mestu oko stotinu ljudi mirno skandiralo uzvikujući plakate i noseći plakate protiv Trampa. Prema nekim izveštajima u razbijanjima izloga u Vašingtonu učestvovali su anarhisti.
Među organizatorima demonstracija se pominje pokreti Not My President , Black Lives Matter i OccupyInauguration, koji u zaglavlje svojih pruka stavlja crtež stisnute pesnice, slične onoj koju je koristio Otpor u Srbiji. Grupa Trampovih pristalica Make America Great Again je u Vašingtonu jednog trenutka jurnula na demonstrante, ali se posle verbalnih čarki povukla.
Za 21. januar, zakazane su protestne akcije poput marša žena u iše gradova.
Na skupu u neposrednoj blizini Trampovog tornja protestovalo je nekoliko hiljada učesnika među kojima su bili gradonačelnik Bil de Blazio, kritički filmski autor Majkl Mur, kao i popularni holivudski glumci Alek Baldvin, Robert De Niro, Mark Rufalo i drugi..
Protesti na dan inauguracije su održani i u Londonu - u neposrednoj blizini američke ambasade i na Trafalgar skveru, u Berlinu, u Parizu, kao i ispred američke ambasade u Atini. U Edinburgu demonstranti su nosili transparente "Žene ustanite". Protesti su održani i u Japanu, na Filipinima, u Belgiji, u Tokiju, gde je nekoliko stotina demonstranata, uglavnom iseljenika iz Amerike, demonstriralo uz parolu "Ženska prava su ljudska prava". Pop kraljica Madona je pozvala Amerikance da dođu na ženskog marš.
Desetine hiljada žena (neki izveštaji kažu 100-115.000, a neki čak 500.000, a procene broja učesnica protesta u celoj Americi idu i do 1.000.000) demonstriralo je u Vašingtonu u subotu 21. januara okruživši teren oko američkog Nacionalnog muzeja i Muzeja američkih Indijanaca. Učesnice demonstracija u kojima je uzelo učešće i dosta muškaraca protestovalo je protiv Trampa, ali je u demonstracijama izbilo na površinu i nezadovoljstvo zbog toga što su demokrate izgubile izbore. Američki Nešenel pablik radio javlja da je Hilari Klinton tvitovala poruku u kojoj je izrazila zahvalnost što su žene «ustale, marširaju i bore se za naše vrednosti».
Velike grupe demonstrantkinja protestovale su takođe u još 300 američkih gradova, u Bostonu, Majamiju, Njujorku, Čikagu. Marševi ženske solidarnosti odvijali su se u mnogim gradovima u svetu, u Londonu, Parizu, Beču, Ženevi, u Berlinu, Sindneju, Amsterdamu, Tokiju, i drugim gradovima...
Aktivistkinje feminističkih i antifašističkih pokreta organizovale su danas u Beogradu "Ženski marš protiv fašizma" kome su prisustvovale aktivistkinje iz Beograda, Novog Sada, Leskovca, Pirota, Kraljeva kao i gošće iz Makedonije. Predstavnica Ženskog autonomnog centra Sanja Pavlović rekla je novinarima da su antifašističke i feminističke nevladine organizacije iz Beograda prihvatile inicijativu za to okupljanje na predlog aktivistkinja iz Vašingtona, javila je TV N1.
Masa demonstrantkinja u Vašingtonu je bila optimističa i vesela, moge učesnice su nosile napise «Mnogo sam uznemirena», «Ljubav Tramp mrzi», «Mostovi, a ne zidovi».
Na protest je došla i grupa žena koja se protivi abortusu da bi izborila prizanje svoje verzije feminizma, što je u danima pre protesta izazvalo sporove u kojima su žene koje su protiv abortusa isključene iz organizacije protesta, piše Vašington post. Tim povodom, konzervativni Kriščen sajens monitor postavlja pitanje da se mogu pomiriti feministkinje koje su za slobodu izbora, sa onima koji su protiv abortusa, ali su i protiv kažnjavanja žena uskraćivanjem prava na socijalno osiguranje kada se odluče da abortiraju, što je povezano s u SAD vrućom političkom temom ukidanja ili radikalne izmene priširenja prava na socijalno osiguranje popularno nazvanog "Obama care", koje su najavili Tramp i republikanci...
Marš je dugo pripreman pod radnim naslovom «Marš milion žena», kao neka vrsta omaža maršu na Vašington Martina Lutera Kinga 1963. i Marša Miliona u Filadelfiji 1997. Među govornicama su Secil Ričards, Amerika Ferera; Andžela Dejvis; Glorija Steinem; Skarlet Johanson…
Glumica Amerika Ferera okupljenima u Vašingtonu rekla je da novoizabrani predsednik nije Amerika, već su to okupljeni koji ne idu nigde.
"Danas marširamo za moralnu srž ove nacije, protiv koje je naš novi predsednik započeo rat. Naše dostojanstvo, naš karakter, naša prava su ugroženi i platforma mržnje i podele je juče preuzela vlast", rekla je Ferera.
Pevačica Madona je uz fuch you govorila protiv ere nove tiranije, i rekla da sada počinje revolucija ljubavi...
U demonstracijama žena uzeli su učešće pripadnici raznih rasa, a u masi demonstranata je bilo mnogo muškaraca među kojima su gradonačelnik Vašingona, američki pjevač i glumac Hari Belafonte (1927), ili američtički filmski autor Majkl Mur, koji je pocepao je primerak Vašington posta s naslovonom stranom na kojoj je pisalo "Tramp preuzima vlast" uzviknuvši "Ja ne mislim tako".
Organizatori demonstracija u objavljenoj platformi pozvali su da se obustavi nasilje protiv žena, radničkih prava, reproduktivnih prava, eekološke pravde, imigrantskih prava.
Među organizatorkama demonstracija su Linda Sarsur, izvršna direktorka Arapsko-američke Asocijacije u Njujorku; Tamika Malori, bivša izvršna direktorka Mreže nacionalne akcije (National Action Network); Karmen Perez, izvršna direktorka grupe Okupljanje za pravdu (The Gathering for Justice); Bob Bland, modni dizajner koji se zalaže za etičku proizvodnju, Vanesa Rabl, ko-predsednica, Gloria Stejnem, LaDonna Haris, a počasne predsednice su Dolores Huerta i Andžela Dejvis.
U imenu ove poslednje odjekuje eho borbi za ljudska prava 1970-ih.
Andžela Ivon Dejvis (Angela Yvonne Davis) je američka politička aktivistkinja, radikalni kontrakulturni aktivista lider Komunističke partije SAD 1960, u bliskim odnosima sa Crnim panterima, radikalnom crnačkom oreganizacijom pripadnica pokret za građanska prava, prava zatvorenika je profesor emeritus na Univerzitetu u Kaliforniji, Santa Kruz, a bivši direktor Feminističkih studija tog univerziteta. Dejvis je bila uhapšena, oputžena, suđena i oslobođena optužbi za zaveru zbog pokušaja otmice sudije i porote 1970. tokom koje su četiri osobe poginule. Za njeno oslobađane zalagalo se 47 organizacija.
Filozof Herbert Markuze je u to vreme izjavio: „Priča o Anđeli Dejvis je priča o pritisku na jednu ženu, crnoputog borca, simpatizera i člana KP. Proterana sa kalifornijskog univerziteta iz političkih razloga, bez obzira na njene izvanredne rezultate, u koje nikada nisu posumnjali ni njeni prijatelji ni njeni neprijatelji. Njeno učešće u kidnapovanju i ubistvima u San Rafaelu nije dokazano... a optužena je po kalifornijskom zakonu, čija je ustavnost veoma sumnjiva...
...Ona je najinteligentnija od svih (studenata) koje sam ikada imao. Čuvao sam svaki njen rad da bismo ga objasnili, toliko su bili bolji od drugih..." (Videti: list kragujevačkih studenata FAKK 15. februar 1971)
Desničarski komentatori (na primer u listu USA Today, su, međutim, povodom Anđelinog učešća u organizaciji protesta, oštro ukazivali na njenu "komunističku mladost", na njenu svojevremenu povezanost s terorističkim Crnim Panterima i na njene navodne veze sa režimima Istočne Nemačke i Brežnjevljevog SSSR-a.