31.1.2017. Rani sina pa šalji u vojsku

piše: Dejan Anastasijević

Minstarstvo odbrane i Vojska Srbije saopštili su juče preko portparola VS da se ozbiljno razmišlja o ponovnom uvođenju obaveze služenja vojnog roka. "Na nivou Ministarstva odbrane i Vojske Srbije formiran je radni tim koji razmatra nova strategijska dokumenta, to su dokumenta od najvećeg značaja za Vojsku. A jedno od pitanja koje se razmatra je i vraćanje obaveznog služenja vojnog roka", rekao je Krivokapić za Radio-televiziju Srbije.

Krivokapić je kao jedini argument naveo da bi „prema nekim anketama" oko sedamdeset odsto građana podržalo ovu meru. Da su pitali narod da li podržava ideju da Srbija razvije sopstveni nuklearni arsenal, verovatno bi dobili sličan odgovor.

Problem je u tome što atomske bombe i rakete mnogo koštaju, a košta i regrutni sistem, koji je Srbija napustila pre devet godina, sa dobrim razlozima.

Sva istraživanja pokazuju da su stajaće vojske skuplje i neefikasnije od profesionalnih. Ne radi se samo o tome da treba smestiti, obući i hraniti ogroman broj mladih ljudi (i žena?), nego što njihovo privremeno povlačenje iz obrazovnog sistema i sa tržišta rada takođe ima svoju cenu.

Da je građanima u anketi predočeno koliko bi sve to koštalo, i koliko će veće namete morati da plaćaju da bi se pokrili troškovi izdržavanja regrutnog sistema, možda bi odgovor bio malo drugačiji.

Pobornici obaveznog služenja vojnog roka svoj stav uglavnom obrazlažu sa dva argumenta. Prvi je da je to u duhu srpske tradicije („Rado ide Srbin u vojnike"), a drugi je da se i druge države, poput Švedske i Hrvatske, spremaju da pređu na ovaj sistem.

Pozabavimo se malo drugim argumentom. Švedska nije članica NATO, pribojava se Rusije, a sem toga je i dovoljno bogata da može da plati ovaj luksuz, pa nije baš dobar primer za poređenje. Stoga je bolje pogledati šta se dešava u susednoj Hrvatskoj (mada je ona u NATO i bolje stojeća od Srbije).

U Hrvatskoj je, praktično bez javne debate i uz slične argumente kao u Srbiji, naprečac doneta odluka da vojni rok bude obavezan. Onda je neko primetio da je nakon pofesionalizacije veliki broj kasarni i drugih objekata nasleđen od JNA prodat privatnicima, pa ne znaju gde bi smestili vojnike. Sličan problem će iskrsnuti u Srbiji, jer je i ovde učinjeno isto.

Onda se ispostavilo da u budžetu nema para za zimske uniforme i grejanje ni za mnoge druge stvari, pa je, kako navodi „Jutarnji list" doneta odlučeno da će služenje vojnog roka trajati tri meseca i da će se u vojsku ići isključivo tokom leta.

Muškarcima iz moje generacije, koji su u vojsci proveli godinu dana, a neki su još išli i na tromesečno dosluženje, hrvatska varijanta liči na vic. Neki su odmah pitali kako će se Hrvatska braniti ako agresor, nedajbože, napadne zimi.

Sve je prilika da će se i radna grupa o kojoj je portparol VS govorio suočiti sa sličnim izazovima kao njihove hrvatske kolege. A onda će se naći u dilemi da li da celu ideju jednostavno odbace kao nesvrsishodnu, ili da, poput Hrvatske, uvedu neku „dijetalnu" varijantu obaveznog služenja vojnog roka, tek da se kaže da ga imamo.

A što se tiče onog: „Rado ide Srbin...", ta uzrečica ima i drugi deo: „dva ga vuku a trojica tuku.". A ima i ona narodna: „Šalji ludog u vojsku pa onda sedi i plači".