Mladi i zapošljavanje:
Cepaju drva i rade na crno

Čak 80 odsto mladih smatra da država ne radi dovoljno na ostvarivanju njihovog radnog prava. Povećan je broj mladih koji su ekonomski isključeni – ne rade, ne školuju se, nisu ni na kakvim dodatnim obukama, što je poseban problem. Najveći rizik od siromaštva i socijalne isključenosti preti baš ovoj kategoriji

"Ne mogu deca da imaju 25 godina. Šta radiš – ništa, gluvarim. Šta čekaš – čekam kombinaciju", rekao je premijer Aleksandar Vučić u ponedeljak 6. februara. Autorka ovog teksta ne zna šta rade "deca od 25 godina", ali zna da je jedno dete od 15 godina pre nekoliko sedmica dalo oglas da traži posao i bilo spremno da radi sve, čak i da cepa drva kako bi zaradilo neki novac. Oglas petnaestogodišnjaka obišao je sve društvene mreže, a dečak iz Užica je objasnio da želi da kupi patike i počne da trenira košarku. Nije bio lenj, nije čekao kombinaciju, nego je shvatio imovinsku situaciju roditelja i poželeo da im ne bude na teretu.

Mladi Užičanin nije izdvojen slučaj. Većina mladih u Srbiji spremna je da radi i u potrazi je za poslom, ali okolnosti i nisu baš na njihovoj strani.

Čim zakorače iz školskih klupa na tržište rada, mladi se nađu u zemlji čuda zbog nedovoljnog broja radnih mesta, samo trećina srećnika odmah nađe posao. Nakon pet godina tek nešto više od polovine mladih to uspe. Ako ipak uspeju da se snađu i zarade nešto, u većini slučajeva ne ostvaruju neko od radnih prava koje propisuje srpsko zakonodavstvo – pravo na prihod, plaćeno bolovanje, odmor, penzijsko i zdravstveno osiguranje.

Podatak koji zabrinjava je da se četvrtina mladih ljudi u Srbiji (25,2 odsto) nalazi u situaciji ekonomske isključenosti – ne rade, ne školuju se, nisu ni na kakvim dodatnim obukama. Ovo nije stvar njihove odluke, oni su u najvećem riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Rezultat je istraživanja "Ekonomska uključenost mladih" koje se vrši u okviru projekta "Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske".

Projekat u Srbiji vodi Jovana Tripunović, koja kaže da je na promenu ovog stanja moguće uticati. "Kada govorimo o umanjenju stope ekonomsko neuključenih mladih (NEET rate), onda je važno pomenuti mere koje se primenjuju na nivou EU, konkretno na tzv. Garanciju za mlade, odnosno nastojanje svih država članica da svim mlađim od 25 godina, najkasnije 4 meseca nakon završetka školovanja, omoguće "kvalitetnu ponudu" koja podrazumeva ili zaposlenje, ili stručnu praksu ili dodatnu obuku. EU na ovaj način pokušava da umanji stopu mladih koji su izostavljeni iz ekonomskih tokova. Njih je u proseku 12 odsto u zemljama EU, dok ih je kod nas skoro duplo više", kaže Tripunović.

Istraživanje obuhvata period od 2008. godine do danas i mlade od 15 do 30 godina. Stopa zaposlenosti u 2008. iznosila je 33,4 odsto, a prema poslednjim dostupnim podacima danas je oko 29,7 odsto.

"Poređenje sa EU i zemljama regiona izvodljivo je unutar starosne grupe do 24 godine, budući da nacionalne legislative i statističke metodologije različito definišu grupu mladih. Unutar ovog opsega, Srbija ima nižu stopu zaposlenosti u odnosu na zemlje regiona. U Srbiji ona iznosi oko 16 odsto dok je u Turskoj 34 odsto. S druge strane, ako se i ne poredimo s drugima već samo sa zvaničnim državnim podacima i planovima, Nacionalnom strategijom zapošljavanja je predviđeno da će procenat zaposlenosti u tom uzrastu u 2020. godini biti 23 odsto", objašnjava Tripunović.

ŠTA VOLE MLADI: Više od četvrtine mladih (26,2 odsto) smatra da je njihov najveći problem u Srbiji nezaposlenost i ekonomska situacija. Male mogućnosti za mlade u mestu u kom žive kao glavni problem prepoznaje njih 12,3 odsto, a postojeći obrazovni sistem i kvalitet nastave su najveći problem za 11,2 odsto mladih. Ovo su rezultati ankete "Nina medie" u 2016. godini.

Prema mišljenju 70 odsto ispitanika, sadašnji uslovi života ne omogućavaju zasnivanje porodice. Kod roditelja živi i oni ih izdržavaju više od polovine mladih (59,1 odsto), dok se petina izjašnjava da su stambeno i finansijski nezavisni. Samo finansijski nezavisno je 12,6 odsto ispitanika, a 8 odsto stambeno.

Muškarci su u većem procentu finansijski osamostaljeni u odnosu na žene, dok veći broj žena navodi i stambenu i finansijsku samostalnost. Vodeća prepreka osamostaljivanju mladih jesu finansijski razlozi i nepostojanje želje za odvajanjem od roditelja.

Više od polovine mladih izjašnjava se kao nezaposlen, nasuprot 43 odsto onih koji ostvaruju zaradu po bilo kojem osnovu, među kojima su brojniji muškarci i mladi iz gradskih sredina. Četvrtina nezaposlenih navodi da su prijavljeni na birou rada Nacionalne službe za zapošljavanje. Među aktivnim tražiocima posla najviše je onih koji za poslom tragaju duže od 6 meseci (blizu polovina).

Čak 80 odsto mladih smatra da im država ne pomaže da se zaposle, a dve trećine mladih smatra da nemaju jednake šanse da se razviju u Srbiji kao što bi imali u nekoj drugoj zemlji regiona. Samo 6,7 odsto mladih smatra da svoje kapacitete mogu da ostvare u Srbiji, 70 odsto bi otišlo u inostranstvo da im se pruži prilika.

ŠTA DRŽAVA RADI: U procesu pristupanja EU utvrđeno je praćenje prioriteta u oblasti zapošljavanja i socijalne politike – Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (Employment and Social Reform Programme – ESRP). Proces izrade ESRP u Srbiji zvanično je započet u septembru 2013. godine i usvojen je od strane Vlade u maju 2016. godine. Posebno težište ovog programa je na zapošljavanju mladih, zbog izuzetno visoke stope nezaposlenosti ove grupe.

Programom se predviđa unapređenje zakonodavnih i institucionalnih okvira, kao i standarda za program pripravništva i stažiranja poput programa stručne prakse s ciljem da se mladima koji izlaze iz škole obezbedi prvo radno iskustvo. Planirano je unapređenje sistema informisanja mladih o mogućnostima za delovanje u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, omladinskog preduzetništva, evrointegracija i korišćenja EU fondova.

Cilj je i poboljšanje paketa usluga za mlade, razvoj koncepta studentskih poslova sa ograničenim brojem radnih sati u nedelji radi aktivacije, kao i dalji razvoj sistema ranog profilisanja nezaposlenih mladih u NSZ-u, razvoj inovativnih modela i servisa za podršku zapošljavanju mladih na lokalnom nivou kroz široko partnerstvo lokalnih partnera – obrazovnih institucija, NSZ-a, poslovnog i civilnog sektora.

Vlada Srbije je uspostavila Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u julu 2009. godine. U okviru ove institucije realizuje se projekat "Inicijativa za zapošljavanje mladih" do decembra 2019. godine koji u saradnji sa resornim ministarstvima daje sugestije Vladi i organizuje programe za poboljšanje položaja mladih na tržištu rada.

"Nezaposlenost mladih je jedan veoma kompleksan i globalan problem. Problem se ne može rešiti jednim dokumentom ili jednom akcijom, za njegovo rešenje je potreban set mera u sferi zapošljavanja, obrazovanja, sistema socijalne i zdravstvene zaštite, omladinske politike. Ono što zabrinjava još uvek je znatno veća stopa nezaposlenih mladih od ostatka stanovništva, kao i natprosečan rizik od siromaštva mladih (18–30 godina)", kaže zamenica menadžera zadužena za projekat "Inicijativa za zapošljavanje mladih" Jelena Milovanović.

Država osim ovoga daje subvencije za zapošljavanje mladih do 30 godina koji imaju niske kvalifikacije ili su bez kvalifikacija, imaju status dece palih boraca ili su deca bez roditeljskog staranja.

ČEKAMO PROLEĆE: Na prvoj prolećnoj sednici Skupštine Srbije biće predložen i novi mehanizam za zapošljavanje mladih. Predlog zakona podneo je poslanik DS-a Balša Božović a on predviđa stepenovanje stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, tako što će mladi plaćati najmanje, a onda će se ta stopa povećavati s godinama života. Ovim predlogom predviđene su izmene Zakona o radu i Zakona o doprinosima, umesto kao dosad da sve snosi poslodavac, doprinose za mlade bi delili država i poslodavac. Državu bi ovo rešenje, prema procenama stručnjaka, koštalo oko 50 miliona evra, a novac bi se vratio u budžet kroz doprinose jer bi mnogi mladi iz sive zone prešli u formalno zaposlene. Sličan zakon primenjuje se u Holandiji i ima efekata.

Kao što vidimo, mehanizama za poboljšavanje položaja mladih na tržištu rada je skoro koliko i nezaposlenih do 30 godina, ono što nedostaje je praćenje efekata koji oni proizvode (ako ih proizvode). Dok neka od mera ne počne da deluje, mladima ostaje da cepaju drva, rade na crno i dokazuju premijeru da nisu lenji, ili možda jednostavno da odu u inostranstvo.

Sanja Šojić