11.2.2017. Komora za kidnapovanje preduzeća Po novom Zakonu o privrednim komorama, počev od 1. januara, svi privredni subjekti su članovi Privredne komore Srbije i razrezana im je obavezna članarina. Ima zemalja u kojima postoji takav model. U Srbiji se, međutim, ovaj zakon kosi sa Ustavom

piše: Jovana Gligorijevic

Tokom prošle nedelje, mnogi vlasnici malih, jedva opstajućih preduzeća dobili su pismo predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, koji ih obaveštava da ovoj asocijaciji imaju plaćati mesečnu globu od 300 dinara. Njihova je sreća što ostvaruju godišnji prihod od 20 do 300 miliona dinara godišnje, inače bi im članarina bila veća. U zavisnosti od visine prihoda, visina članarine kreće se u rasponu od 300 do 185.000 dinara. Zanimljivo je da su mali preduzetnici prvi došli na red z anaplatu članarine. Narodna izreka kaže da na siromaha i zec oštri „onu stvar".

„Vreme" je o ovom zakonu pisalo dok je još bio u pripremi.

Iako su još tada glas protiv ovakve ideje digli Američka privredna komora (AmCham), Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Mreža za poslovnu podršku i Savet stranih investitora (FIC), zakon je usvojen po hitnoj proceduri i bez javne rasprave.

Sad kad je zakon na snazi, možemo da pričamo na šta se sveo: na to da je ama svako privredno privredno društvo u Srbiji kidnapovano od strane PKS-a i da mora da plaća otkupninu u iznosu koji je Komora razrezala sopstvenom odlukom. Princip po kom je ovo urađeno najviše liči na onaj po kom rade trgovci belim robljem: ima da radiš dok ne otplatiš dug, a koliki je dug neću ti reći, međutim, izlaza nemaš jer je tvoj pasoš kod mene i mogu da činim sa tobom šta mi je volja. U međuvremenu, još mi imaš biti i zahvalan za sve što činim za tebe.

Trgovci ljudima obično pod tim misle na „ja te hranim, oblačim i obezbeđujem ti smeštaj". Pismo koje je Čadež poslao privrednicima zapravo je objašnjenje kako je otmičar divan prema otetima: „Nova Privredna komora Srbije prepoznala je i potrebu da Vam kroz analitičke servise pruži dodatnu sigurnost, pripremu kako biste lakše savladali prepreke na koje nailazite u poslovanju i, što je još važnije, da Vam ukaže na izazove sa kojima se možete suočiti zbog brzih promena i neprevidivosti globalnog okruženja. Kroz sektorske analize na raspolaganje Vam stavljamo aktuelne indikatore – od broja preduzeća i njihove strukture, preko pokazatelja o proizvodnji, uvozu i izvozu, kretanju zaliha, visini zarada, investicijama, bruto dodatoj vrednosti sektora, do međunarodnih trendova i njihovih implikacija na domaće tržište. Pažljivo analizirani podaci Vaš su alat za sagledavanje stanja u sektoru, tržišne pozicije u odnosu na konkurenciju, planiranje poslovanja i nastupa na tržištima. Naravno, stručni timovi PKS spremni su da Vam izađu u susret i specifičnim analitičkim proizvodima skrojenim po Vašoj potrebi."

Zaista ne treba biti Šerlok da bi se uvideo najveći problem sa Zakonom o privrednim komorama. Član 55 Ustava kaže ovako: „Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja." Dalje, Zakon o komorama kaže: „Privredne komore su interesne, poslovno-stručne i neprofitne organizacije privrednih subjekata koje povezuje zajednički poslovni interes, u cilju usklađivanja i zastupanja interesa članova i podsticanja privrednih aktivnosti."

Muka je što Ustavni sud Srbije često razmatra slučajeve i po čitavu deceniju. Sreća je što Zakon o privrednim komorama ne predviđa sankcije za neplaćanje članarine. Doduše, Zakon o privrednim komorama predviđa postojanje suda časti i organizovanje arbitraže. Ali, šta oni mogu privrednom subjektu koji je mimo svoje odluke, prisilno učlanjen u komoru? Da ga izbace?