12.2.2017. BITKA ANĐELA I DEMONA Aleksandar Vučić je svetlo, svi drugi su tama. Predsednički izbori biće, kao i sve drugo, pretvoreni u borbu dobra i zla. Biće zanimljivo videti na kolikoj podršci danas počiva esenesovski crno-beli svet

piše: Andrej Ivanji

Oni Njega sada mole, a on se kao femka, pa će zarad dobrobiti svog naroda da popusti i kandiduje se za predsednika.

Ili će sujeta Tomislava Nikolića da nadjača razum, pa neće da popusti Njegovoj volji. Čujem Dragicu kako mu suflira: Ti si ih Tomo stvorio, bez tebe ne bi bili niko i ništa, a ovo ti je sada hvala, hoće da te šutnu kao omatorelog kera. Pokaži ti njima, Tomo, neka vide da ne može s tobom tako. Pa će On, ako Toma neće da popusti, da ne bi krnjio stranku, škrgučući zubima stati iza Tome. Lako je bilo sa Šešeljem, taj je bio u zatvoru u Hagu kada su ga razvlastili.

Do frontalnog sukoba između Njega i Tomislava najverovatnije neće doći. Biće, međutim, zanimljivo ko će i do koje mere da popusti i koja će biti cena popuštanja. Saznaćemo za koji dan, ili nedelju. Ja bih pare stavio na to da će predsednik Nikolić da savije kičmu. Jer Njegova, ne Tomina, već Njegova sujeta ne bi nikako podnela da ne bude po volji Njegvoj.

Ako Toma ne krene protiv Njega, potpuno je svejedno ko će biti predsednički kandidat Srpske Napredne Stranke i esenesovskih prilepaka. Inače je besmislica da se Premijer kandiduje za predsednika.

Nije, međutim, svejedno što predsedički izbori još nisu ni raspisani, a već se nazire kulminacija Njegovog sistema vlasti koji se svodi na večitu borbu dobra i zla, sila svetla i sila mraka, u kojoj je On naravno sjaj koji život daje, a svi drugi tama koja preti da Srbiju zavije u crno.

Saša Janković je tako pretvoren u „Sašu prangiju", Vuk Jeremić je „ubio gardiste", a Vojislav Šešelj je, što reče potpredsednica Vlade i članica Predsedništva SNS-a Zorana Mijahlović za Srpski Telegraf, „ružna prošlost kroz koju je Srbija prošla i od koje se još nije oporavila i koja se nikad se više neće vratiti". Tačno, ali kao da Aleksandar Vučić nije aktivno kreirao tu ružnu prošlost od koje Srbija zaista nikako da se oporavi.

Zorana Mihajlović i ostali Vučićevci insistiraju na tome da je „ubedljiva pobeda Vučiča" u interesu „ogromnog dela građana Srbije, pre svega zbog očuvanja političke stabilnosti". Ponovo taj sistem bitke anđela i demona, u kome zlo mora da se satre do kraja, a zlo je svako ko misli drugačije. Izdanci „ružne prošlosti" nikako nisu u stanju da shvate i prihvate najosnovnije demokratsko načelo: u interesu građana je da postoje jaka opozicija i jaki kritički mediji, a ne Vođa čijoj se volji svi pokoravaju. Istorija nas uči da to ne može na dobro da izađe.

Vučić & Co. dosledni sebi rade što su radili otkako su došli na vlast: crno proglašavaju belim, zimu letom, visibabe koprivom. Često na toliko prizeman, providan način, da je to zaprepaščujuće.

I to se većini građana do sada sviđalo, ili su poverovali u šarene laže, ili su imali neki interes da podržavaju vređanje bazične intelegincije. Kako sada stvari stoji videćemo na predsedničkim izborima.