1.3.2017. Zaječarski slučaj

piše: Miloš Vasić

Ako vam se zaječarski incident od ponedeljka noću učinio beznačajnim ili od malog značaja – varate se. Zaječar jeste ozbiljna varoš, bio sam i znam. Ali nije o tome reč; reč je o sve upornijoj taktici Vučićevih naprednjaka pri uzurpiranju lokalnih samouprava.

Molim: u zaječarsku opštinu, oko devet uveče, upala je povelika grupa lica pod izgovorom da „vadi lična dokumenta", mada opština radi od 7:30 do 15:30. U toj grupi lica uočeni su i prepoznati aktivisti lokalne organizacije Srpske napredne stranke. A čemu sve to? Upravo slede lokalni izbori u Zaječaru. Kažu da se vodila borba oko glasačkih spiskova...

Nije ovo prvi put: sličnih incidenata imali smo u nekoliko lokalnih samouprava u nekoliko proteklih godina. Ukratko: Srpska napredna stranka drži se stojeće instrukcije da niti jednu lokalnu samoupravu ne prepusti bez borbe, bez odsudne odbrane do zadnjeg glasačkog imena sa spiska, do zadnjeg listića iz napunjene kutije. Imali smo banatske incidente za koje kažu da su ih režirali Andrej Vučić i onaj Adamović kojega su jedva isterali iz Pančeva (gde se uselio u opštinski salon i tamo živeo) u Novi Sad da bude referent za bezbednost u NIS (teško njima: čovek je počeo kao vođa navijača). Imali smo debele crne džipove sa ili bez registarskih tablica i debele ošišane macane koji obilaze opštine i mesne zajednice širom Srbije noseći ponude koje se ne mogu odbiti – ili...

Čemu nas to uči? To nas uči da je Srpska nepredna stranka – poučena iskustvom drugova komunista – odlučila da ništa ne „prepušta stihiji". Kontrola, nadzor, uvid i bezbednosna procena uz prateće aktivnosti, kako se nekad govorilo. Uskoro će i patrijarha birati na komunistički način: kockom između tri kandidata, a sva tri su naša, da citiram jednog starog udbaškog lisca koji mi je to objašnjavao.

Srpska napredna stranka zapela je po svaku cenu – baš svaku – da svoje kopito stavi baš svuda: od poslednje mesne kancelarije, preko svakog doma zdravlja, policijske stanice, vladine agencije, fakulteta, bolnice, muzeja, udruženja ovog ili onog, pa do Crkve, Akademije, Politike i – razume se – Crvene zvezde, bez koje ne ide.

To se u Trećem – hiljadugodišnjem – Rajhu lepo zvalo „gleichschalung" , upodobljavanje, izjednačavanje svega sa svime, zavođenje jednog i istog do poslednje skupštine stanara kojoj će biti nametnut prinudni upravnik koji se u Rajhu zvao „blockwart", nadzornik bloka zgrada na direktnoj vezi sa Gestapoom.

Zaječarski slučaj uči nas još jednom (hoćemo li se ikada naučiti?) da ovi ništa više ne prepuštaju stihiji, demokratskoj izbornoj volji građana (to je stihija), da hoće sve i – ako može – odmah. Neka razumnija, starija i ciničnija demokratija pustila bi barem neki mali odušak, privid vladavine prava i demokratije: eto vas na lokalu, bavite se lokalnim stvarima, mi ionako imamo vrh vlasti, Skupštinu, Vladu i predsednika Republike. Tako bi se otvorili neki sigurnosni ventili kroz koje bi oticao višak rastućeg pritiska odozdo. Ovakva zadrigla arogancija i samouverenost, hranjena paničnom brigom da se pokažemo pred Njegovim licem kao efikasni podanici i aktivisti, vodi u opasne situacije i u krajnjoj liniji šteti interesima stranke na vlasti. Znamo još iz antičkih vremena da niko bolje od laskavaca ne uništava vladare. Laskavci ponekad – ako su neoprezni – propadnu sa vladarima na kojima su parazitirali dok im nisu popili krv, što rade samo glupi paraziti: češće se prebace elegantno na novu žrtvu kojoj nastave da piju krv, sve gledajući okolo ko je sledeći kandidat. Pa da li biste voleli da vas u političkoj karijeri podržavaju Vulin i Stefanović dr Nebojša; Sinišu dr Malog i da ne pominjemo?

Zapravo se na nižim nivoima vlasti njena priroda najbolje vidi. Na nivou opštine ili mesne zajednice oni se osećaju slobodni da rade šta hoće, da krše zakone i pravila; već malo gore – na nivou veće ili važnije opštine, grada ili države – paziće kako se ponašaju, što je dovoljna pouka. Tamo gde misle da mogu nekažnjeno, jer je mala sredina, radiće ono što bi najradije radili i uradiće na državnom nivou, samo dok se baza sredi i uradi. Tako su i nacisti radili u Nemačkoj od 1933. na dalje: odozdo prema gore, to je najpouzdanije i najbezbednije.

Pratimo, dakle, događaje na lokalu: oni su predskazanje događaja na globalu.