Intervju – Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti:
Savamala, krupan korak unazad

Događaj u Hercegovačkoj ulici ne staje "pod tepih", proteklo je previše vremena bez efekata i nastavi li se tako to će konstantno biti izvor dodatnog nezadovoljstva. Mislim da je izvesno da će i na međunarodnom planu, na primer u kontekstu pregovora o Poglavlju 23 sa Evropskom unijom, postati ozbiljan opterećujući faktor

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti novčano je kaznio Više javno tužilaštvo u Beogradu nakon što nisu dostavili profesionalnu biografiju tužioca koji vodi slučaj "Savamala" u kome je tokom noći 24. aprila 2016. godine porušen čitav kvart između Mostarske i Hercegovačke ulice u centru Beograda. Ta biografija, inače klasifikovana kao informacija od javnog značaja, kao i informacije o tome da li su protiv lica koja nisu postupala po zahtevima tužioca u toku te istrage pokrenuti krivični postupci i informacije o tome da li su protiv istih lica pokrenuti disciplinski postupci, od Višeg javnog tužilaštva je tražio građanin D.M. Kako nije dobio tražene odgovore, žalio se povereniku koji je, iscrpevši svoja zakonska prava, kaznio ovaj sudski organ.

Iako su rešenja poverenika konačna, obavezujuća i izvršna, Više tužilaštvo nije postupilo po njima. Obavestilo je poverenika da je celokupne spise predmeta prosledilo Apelacionog javnom tužilaštvu u Beogradu. "Budući da takav postupak ne predstavlja nikakav Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđen procesni akt, nameće se zaključak da Više tužilaštvo ‘uspostavlja’ nov, u pravnom poretku nepostojeći mehanizam za izigravanje prava javnosti, a zapravo čini kažnjiv prekršaj iz člana 46. tačka 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja", stoji u saopštenju poverenika objavljenom 24. februara ove godine, na dan izricanja kazne Višem tužilaštvu.

"U državi koja je uređena, ili bar želi da to bude, nepoštovanje zakona i nepostupanje po odlukama nadležnih državnih organa uvek je razlog za zabrinutost. Pogotovo kad to čine organi vlasti. Kad to čini organ kakav je tužilaštvo u čijoj zakonskoj definiciji stoji da mu je jedna od osnovnih funkcija da ‘štiti zakonitost’, onda je svaki komentar suvišan", kaže na početku razgovora za "Vreme" Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije.

"VREME": Siguran sam da kršenja zakona, odnosno naloga poverenika, nisu retkost u Srbiji. U kojoj meri je slučaj rušenja Hercegovačke poseban iz ugla vaše nadležnosti?

RODOLJUB ŠABIČ: Fenomen čitavog slučaja "Savamala" doveo je do više žalbi u vezi sa teško objašnjivim uskraćivanjem informacija o brojnim, različitim stvarima. Na prvom mestu to je svakako sama akcija rušenja u Hercegovačkoj ulici tokom izborne noći, ali tu su i informacije o "promotivnom štandu", odnosno restoranu Savanova, adaptaciji zgrade Beogradske zadruge, iznajmljivanju restorana u njoj, postupcima eksproprijacije ili iseljenja stanara iz kuća na prostoru rezervisanom za Beograd na vodi, da ne nabrajam dalje.

Formalno, to ipak ne predstavlja ništa posebno iz ugla nadležnosti poverenika. A suštinski, slučaj "Savamala" čini posebnim to što je izazvao zaista ogromno interesovanje javnosti, i domaće i strane, s čim je uskraćivanje čak i informacija koje su sasvim očigledno legitiman predmet interesovanja javnosti u drastičnoj, totalnoj suprotnosti.

Na koji način odnos izvršne vlasti, ne treba izostaviti ni zakonodavnu, prema slučaju "Savamala", tj. Hercegovačka, deluje na autoritet i nezavisnost institucije kakva je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti?

I u slučaju Hercegovačke, i generalno, organi vlasti, kao i ljudi, svojim postupcima pre svega utiču na sopstveni autoritet. Npr. dostavljanjem Skupštini godišnjeg izveštaja poverenik uredno izvršava jednu od svojih obaveza. Kad neko u Skupštini odluči da ne razmatra taj izveštaj, bilo zato što mu je sadržina Izveštaja poverenika neprijatna, bilo s idejom da tako "omalovaži" instituciju poverenika, to se, kao nešto protivno zakonu i Poslovniku, negativno odražava na autoritet Skupštine, ne poverenika.

Isto to važi i za slučaj kad Vlada, protivno svojoj zakonom utvrđenoj obavezi da u slučaju potrebe prinudom obezbedi izvršenje rešenja poverenika to "dosledno" ne čini.

Inače, za procenat uspešnih intervencija poverenika može se reći da je i apsolutno i relativno visok. Na primer, u 2015. godini bio je oko 96 odsto. U većini slučajeva poverenik nije ni morao da donosi formalna rešenja, nego su, već nakon njegovog zahteva na izjašnjenje povodom žalbe, organi vlasti davali građanima, medijima, NVO i drugim tražiocima prethodno uskraćene informacije.

Ipak, ne sme se zanemariti makar i "mali" procenat intervencija koje nisu dale efekat. Zabrinjavajuće je to što je prošle godine taj procenat porastao, a što je izvesno u direktnoj korelaciji sa činjenicom da Vlada Srbije praktično nikada ne izvršava svoju zakonsku obavezu da u slučaju potrebe prinudom obezbedi izvršenje rešenja poverenika, a da nadležno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu prekršajne postupke protiv odgovornih lica zbog kršenja zakona pokreće veoma retko, u broju koji je višestruko manji od broja počinjenih prekršaja.

U komunikaciji ste sa građanima, civilnim društvom, institucijama. Da li pronalazite da je slučaj "Savamala" uticao na neki način na mišljenje ljudi o državnom sistemu Srbije?

Često kažem da je reč o jednom od onih slučajeva koji u uređenoj državi "ne smeju da se dogode". A ako nečija osionost, bahatost, glupost ili neodgovornost dovedu do toga da se ipak dogode, onda neizostavno mora da se dogodi još nešto. Mislim, razume se, na brzu, energičnu i konsekventnu reakciju nadležnih državnih organa.

Prvo se dogodilo, drugo nije. I sasvim je logično, neizbežno da to izaziva nezadovoljstvo i reakcije velikog broja građana. Događaj u Hercegovačkoj ulici ne staje "pod tepih", proteklo je previše vremena bez efekata i nastavi li se tako to će konstantno biti izvor dodatnog nezadovoljstva. Mislim da je izvesno da će i na međunarodnom planu, na primer u kontekstu pregovora o Poglavlju 23 sa Evropskom unijom, postati ozbiljan opterećujući faktor.

Sećate li se još nekog slučaja kojim se poverenik bavio koji je toliko netransparentan i kontroverzan?

Takvih je slučajeva, nažalost, mnogo, nije jednostavno izdvojiti jedan. Ali, ako bih baš morao, izdvojio bih famozni Ugovor o pružanju usluga upravljanja Železarom Smederevo sa hpk management iz Beograda i hpk engineering b.v. iz Amsterdama. Pre potpisivanja ovog ugovora sa ekipom "kontroverznih" biznismena bilo je najavljeno da će on biti u kratkom roku objavljen. Ali, ne samo da se to nije dogodilo, nego sadržina Ugovora nije učinjena dostupnom javnosti ni nakon, po zakonu, konačnog, obavezujućeg i izvršnog rešenja poverenika. Sadržina Ugovora nije objavljena ni nakon što je poverenik u postupku prinudnog izvršenja izrekao dve novčane kazne, a potom zatražio od Vlade da u skladu sa zakonom, prinudom obezbedi izvršenje rešenja poverenika. Nije pomoglo ni to što su u sprovedenim postupcima nadzora Zaštitnik građana i Ministarstvo za državnu upravu utvrdili da je Ministarstvo privrede višestruko prekršilo i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i više drugih zakona, što su dali odgovarajuće preporuke i pokrenuli prekršajni postupak protiv odgovornih lica, ministra.

Preporuke zaštitnika građana su ignorisane, prekršajni postupak će zastariti, rešenje poverenika nije izvršeno. Javnosti ni danas nije poznata sadržina ugovora. Jedino što je, iz javne prepirke rukovodioca menadžmenta i tadašnjeg ministra privrede, javnost saznala podatak da je period primene ovog ugovora, sudeći po ekonomskim rezultatima, jedan od najgorih u istoriji Železare, da je rezultirao ogromnim gubicima koji se mere sa više desetina, možda i preko 100 miliona evra.

Imajući u vidu da je, u manje-više svim strateškim antikorupcijskim dokumentima naše države, naglašen značaj transparentnosti, to što se dešavalo sa ovim ugovorom deluje gotovo groteskno.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd je u tekstu kojim su sumirali njihovu dosadašnju borbu protiv nelegalnih radnji na projektu Beograd na vodi napisali: "Hercegovačka je i naša realnost, mi smo ti koji živimo u ruševinama naših života, ljudskih i socijalnih prava, u toj gomili šuta od pravne države." Da li i vama, iz pozicije poverenika, deluje da je pravna država u Srbiji srušena?

Da bi nešto, pa i "pravna država" moglo da bude srušeno, potrebno je da prethodno postoji. S tim u vezi, kada govorimo o pravnoj državi, morali bismo se složiti da to jeste država u kojoj se stvari odvijaju po zakonima, ali i mnogo više od toga. Formalno poštovanje normi pravnog sistema svakako jeste atribut pravne države, ali ne i dovoljan. Jer da jeste dovoljan, onda bi i za totalitarne države, čak i nacističke, mogli govoriti da su "pravne". Stoga, u savremenim uslovima, u pojam "pravne države" nužno ulaze principi i standardi koji isključuju koncentraciju vlasti na jednom mestu, obezbeđuju podelu vlasti, jemče ljudske slobode i prava, demokratiju itd. A ako se oko toga složimo, teško da bismo mogli tvrditi da je kod nas i postojala "pravna država". Srbija je zemlja koja u procesu tranzicije tek treba da ostvari ciljeve od kojih je jedan "pravna država". Taj proces je kod nas dug, mučan, često zabrinjavajuće sterilan i mogli bismo reći da smo na tom putu još uvek mnogo bliže početku nego cilju.

Razume se, i u tom kontekstu događaj u Savamali i mnogo šta što je nakon njega usledilo ili nije usledilo, a moralo je, s pravnog aspekta je skandalozno i predstavlja dodatni, krupan korak unazad.

Jedno čisto političko pitanje: mislite li da u Srbiji uopšte postoji podela vlasti?

Shvaćeno kao političko ili pravno, svejedno, u svakom slučaju je jedno od najbitnijih pitanja izgradnje uređene države.

U skladu sa tim, jedna od fundamentalnih odredbi našeg Ustava kaže da uređenje vlasti "počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu", da se njihov međusobni odnos zasniva "na ravnoteži i kontroli" i da je "sudska vlast nezavisna".

Međutim, u stvarnosti su svakodnevno evidentni brojni primeri odnosa između Vlade i Skupštine koji bi se teško mogli dovesti u sklad sa odnosom koji Ustav pretpostavlja. Isto tako, brojni su impulsi, uključujući npr. i ocene i apele Društva sudija koji, u kontekstu "nezavisnosti" sudstva ukazuju na postojanje velikog raskoraka između ustavnih odredbi i stvarnosti.

Da li vam se nekad čini da ste usamljeni u borbi za odbranu javnog interesa, da se bavite i stvarima koje nisu direktne nadležnosti poverenika, da skoro pa nastupate politički? Kako se osećate zbog toga?

Posao poverenika je da štiti prava građana i interese javnosti, a nastojanje da bude što "glasniji" u našim okolnostima je uslov da se taj posao radi kako valja. Bez obzira na probleme, ne mislim da sam usamljen u borbi za odbranu javnog interesa. Bavim se samo stvarima koje su u nadležnosti poverenika, i s tim u vezi dobro se osećam. A na tvrdnje da se "bavim politikom", i na još ružnije imputacije, odavno sam "oguglao". Imao sam prilike da ih čujem od praktično svih političkih garnitura koje su se na vlasti smenjivale. One su samo potvrda jednog žalosnog fenomena naše političke scene. Naše političke stranke dok su u opoziciji vrlo uvažavaju značaj kontrole vlasti, ljudskih prava, transparentnosti i slično. Cene i podržavaju rad nezavisnih institucija. Međutim, kad promene poziciju i dođu na vlast u potpunosti menjaju taj stav, pa zaštitnici prava i javnog interesa preko noći postaju "politikanti" ili nešto još gore.

Mirko Rudić