7.3.2017. Slika sveta Ne bi SAD bile sigurnije ni da je na spisku „terorističkih država" na primer, američki nerazdvojni partner na Bliskom istoku Saudijska Arabija, promoter vehabizma, drakonske verzije islama kojom se napajaju najekstremnije terorističke organizacije. Ne bi jer nisu svi vehabiti teroristi, a ekstremizam nema naciju ni religiju. Njegovi koreni su mnogo dublji od kafanskog rasističkog trućanja „islam=ekstremizam, nema muslimana, nema terorizma"

piše: Momir Turudić

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potpisao je modifikovanu verziju svog dekreta o privremenoj zabrani putovanja za ljude iz nekih država u SAD, koji je prethodno blokiran u saveznim sudovima. Šest od sedam zemalja pomenutih u prvobitnoj zabrani su ponovo na spisku - Iran, Libija, Somalija, Sudan, Sirija i Jemen. Nema Iraka, koji je božansku milost zaradio zbog „napora Bagdada da nastavi borbu protiv Islamske države i da u tome sarađuje sa Vašingtonom", mada se ne vidi u čemu su ti napori veći nego pre par meseci, kada je i Bagdad bio na spisku.

Američka vlada saopštila je da su uvedena mnoge pozitivne promene u novoj uredbi, kojima je predsednik Tramp želeo da reši pravne probleme koji su se pojavili sa prvom naredbom koja je izazvala konfuziju na aerodromima i proteste širom zemlje. Putnicima iz pomenutih država ponovo je uvedena zabrana putovanja od 90 dana, ali su izuzete osobe sa zelenim kartama i važećim vizama. Osim toga, nova naredba će stupiti na snagu u narednih deset dana, a ne odmah, poput prethodne. Kao pozitivna promena pominje se i to što se novom uredbom ne pominje religijska podela, a u prethodnoj je navedeno da prednost u odnosu na ostale pri dolasku u SAD imaju hrišćani.

Ove „pozitivne promene" potpadaju pod izreku „nije ga majka karala što se kockao, nego što se vadio", mada nova američka administracija ne izgleda kao da se vadi zbog nečega što misli da je pogrešno urađeno, već kao neko ko pokušava da zaobilaznim putem progura istu ideju, ne bi li ovog puta izbegla sudsku zabranu.

Pomenuta uredba ima jednu osnovnu manu, duboko je šovinistička i rasistička, a rasizam se ne da popraviti ni ublažiti. O gluposti tvrdnje da će SAD biti sigurnije od terorističkih napada ukoliko u Ameriku ne budu ulazili građani pomenutih država teško je reći nešto što nije izgovoreno kada je doneta prva zabrana - terorizma zbog ove uredbe može biti samo više, jer ekstremisti svih boja sada mogu da tom uredbom mašu kao dokazom da Amerika zaista mrzi muslimane, a ne džihadiste. Ne bi SAD bile sigurnije ni da je na spisku, na primer, američki nerazdvojni partner na Bliskom istoku Saudijska Arabija, promoter vehabizma, drakonske verzije islama kojom se napajaju najekstremnije terorističke organizacije. Ne bi jer nisu svi vehabiti teroristi, a ekstremizam nema naciju ni religiju. Njegovi koreni su mnogo dublji od kafanskog rasističkog trućanja „islam=ekstremizam, nema muslimana, nema terorizma".

Problem je što se takvo razmišljanje sve više premešta iz kafana u predsedničke palate i državne institucije oblikujući novu sliku sveta, i sa one i sa ove strane okeana. Ne bilo primenjeno, ali kada se pre osamdeset i kusur godina ta retorika iz bavarskih pivnica preselila u Rajhstag, znamo šta se desilo.