Ako se sećate...:
Niko kao ja

Tokom 1980. godine izgledalo je zaista kao da su se svi komadići mozaika sklopili. Umro je drug i maršal Tito, političari se zbunili i malo popustili dizgine, a iz Rijeke, Ljubljane, Zagreba, Beograda i Novog Sada krenuo je talas nove muzike kakvu domaća scena do tog trenutka nije imala. Čitava pank furka prvo je krenula iz zapadnijih delova bivše zemlje. Prošlo je dvadeset godina, a ove pesme i dalje imaju istu snagu i čar kao na početku

U broju 111 beogradskog muzičkog magazina "Džuboks", objavljenog 27. marta 1981. godine a prodavanog po ceni od 30 dinara, pisalo se o raznim stvarima koje su nezaobilazan deo naše stvarnosti i danas, dvadeset godina kasnije. Objavljen je tekst o tadašnjih sedam albuma grupe Steely Dan, stidljivo je predstavljena novina u nosačima zvuka, nemaštovito nazvana kompakt disk, a centralna tema broja posvećena je beogradskom novom talasu povodom izlaska ploče Paket aranžman. Ploča koja je (kasnije se pokazalo) jedan od centralnih događaja ex YU roka u istim novinama je reklamirana pionirskim marketinškim dosetkama:

"Do sada ste samo čitali, a sada možete i sami proveriti. Tri grupe rade različite stvari. Tačka koja ih spaja je kvalitet. Sve tri su na jednom mestu. Paket aranžman vam prvi put na ploči predstavlja Idole, Šarla akrobatu i Električni orgazam. Muzički Paket aranžman je jeftiniji od svih turističkih a poklonicima nove muzike garantuje bolji provod."

Naravno, novine su udarne strane posvetile intervjuima koje je sa članovima sva tri benda uradio Momčilo Rajin. "Džuboks" nije bez razloga spomenut na samom početku ovog teksta. Uz zagrebački list "Polet" on je prvi pružio medijsku podršku trilingu beogradskog novog talasa, a sa podjednakim žarom pratili su i rad zagrebačke novovalne četvorke koju su činili Prljavo kazalište, Azra, Film i Haustor. U recenziji Paket aranžmana u "Džuboksu" broj 110, Rajin je, pored ostalog, napisao: "Mislim da se izlazak ove zajedničke ploče novih beogradskih grupa slobodno može porediti sa pojavom prvih albuma – Grupe 220, Bijelog dugmeta, Buldožera, Prljavog kazališta i Pankrta. U određenim trenucima upravo su ove ploče predstavljale kamene temeljce našeg roka."

A tokom 1980. godine izgledalo je zaista kao da su se svi komadići mozaika sklopili. Umro je drug i maršal Tito, političari se zbunili i malo popustili dizgine, a iz Rijeke, Ljubljane, Zagreba, Beograda i Novog Sada krenuo je talas nove muzike kakvu domaća scena do tog trenutka nije imala. Čitava pank furka prvo je krenula iz zapadnijih delova bivše zemlje. U Ljubljani su Pero Lovšin i Grego Tomc uz teoretsku potporu Igora Vidmara pokrenuli Pankrte (Kopilad), odmah udarivši u žestoke i direktno politizovane tekstove. Kraj njih, kao sive eminencije tu je bio Buldožer predvođen Borisom Beleom, balkanskom inkarnacijom Frenka Zape. Nezaobilazan je i bivši pevač Buldožera Marko Brecelj, čovek koji je svojim scenskim i životnim ponašanjem utabao stazu pank klincima. Brecelj je na binu izlazio u invalidskim kolicima, sedeo na klozetskoj šolji, palio sebi kosu i bradu i pucao u publiku koristeći, naravno, ćorke. Malo je poznat podatak da je njegova debi solo ploča Coctail (RTV LJ 1974) kasnila šest meseci zbog tipične breceljovštine. Kada je potpisivao ugovor sa RTV Ljubljanom insistirao je da u jednoj od klauzula piše: Obavezuje se Založba kaset in plošč RTV Ljubljana da Marku Brecelju plati mali rum u Žitu (obližnji bircuz). Jure Robežnik, tadašnji urednik, to nije hteo ni da čuje, nudio je da kupe čitavu flašu ali da takvu glupost ne stavljaju u ugovor. Brecelj je bio uporan, na kraju su se posvađali i čitav posao odložili za pola godine. Za ovu retku priču moram da se zahvalim kolegi Anđelku Maletiću iz Novog Sada, grada koji je kroz Obojeni program, Grad, Lunu i Pekinšku patku (pank karikaturu), takođe brzo otkrio novi talas. Sa pedigreom prethodnika kao Brecelj i Buldožer, novi klinci su krenuli iz sve snage. Krajem tih sedamdesetih godina Rijeku su predstavljali pank prvoborci Termiti, Paraf i Kaos, a Zagreb i Beograd grupe koje sam već spomenuo.

U posttitovsko vreme poznog proleća 1980. godine otišao sam na Palilusku olimpijadu kulture da odgledam koncert zvezde večeri Azre. Pre Džonija trebalo je da sviraju grupe koje su ušle u finale takmičenja. Jedna od njih bila je grupa Električni orgazam koju sam tada prvi put sreo na bini. Posle par minuta svirke, Gile je prekinuo nastup, ispsovao loše ozvučenje i bend se pokupio sa stejdža. Nisam mogao da verujem. Besan, pomislio sam ko ovim klincima daje pravo da seru, i šta uopšte misle da su. Tek kasnije sam shvatio kako je to bila dobra lekcija nepristajanja na kompromise. Par meseci kasnije u SKC-u se održavao besplatan koncert udarnih grupa novog talasa. Naivno sam došao pred početak svirke i shvatio da mi je veče propalo. Ulica ispred SKC-a bila je zakrčena očajnicima koji su bez uspeha pokušavali da uđu. Ljubav na prvi pogled beogradske publike i novotalasnog trija već je uveliko trajala. Slična stvar odvijala se i u Zagrebu. Tih meseci, pri svakom boravku samo su me ispitivali o beogradskoj sceni. Jednom prilikom sam sedeo isped Kazališne kavane kada me najednom okružila grupa pank El. Org. klinaca među kojima je bila lepa klinka, odevena odrpano, u musavoj majici sa natpisom "Volim orgazam" i strelicom nedvosmisleno usmerenom ka mestu gde se taj doživljaj najbolje oseti. Bila je to Dubravka Marković, tadašnja Giletova devojka i redovan pratilac svih njihovih aktivnosti.

Ako se sećate, čuveni omladinski festival u Subotici svake godine se održavao oko 25. maja, u vreme takozvanog Titovog rođendana. Te godine je zbog sveobuhvatne žalosti odložen za jesen što je sasvim odgovoralo novom talasu. Festival su te sezone u svoje ruke uzeli Novosađani Anđelko Maletić, Vita Simurdić i Bogica Mijatović i pozvali ono najbolje: Idole, Film, Šarla, Orgazam i Haustor. Film je pobedio, Orgazam diskvalifikovan zbog Giletovog skakanja na bini i lomljenja kič scenografije, Idoli su dobili nagradu za pesmu Zašto su danas devojke ljute, a ostali su se odlično zezali i sklopili prijateljstva koja i danas traju (uf, ala mi ovo socijalistički zvuči). Već tada se rodila ideja za Paket aranžman. Snimci urađeni u studiju Druga maca u produkciji Enca Lesića bili su spremni i ploča je trebalo da se pojavi uoči Nove godine. Ali, nestašice su vladale i tada. Nije bilo granulata za vinil pa je ploča objavljena početkom marta 1981. godine. A sve je bilo dobro tempirano. Reditelji Boris Miljković i Branko Dimitrijević su za beogradsku televiziju uradili čuveni novogodišnji Rokenroler, pa je za pesme sa Paket aranžmana saznala čitava zemlja. I primile su se do dana današnjeg. Razloga ima mnogo i svi su jednostavni.

Ta ploča je donela koncentraciju kvalitetnih i originalnih pesama grupa koje su bile krcate idejama, željne dokazivanja i potpuno ravnodušne prema kreativnim kompromisima. Električni orgazam je kroz Krokodili dolaze dao paranoičnu sliku o ugroženosti i skrivenu posvetu grupi The Doors, i tada mi je bilo neverovatno da je Gile sa samo devetnaest godina napravio pesmu remek-delo. Njihov Zlatni papagaj predstavljao je duhovit pank manifest upućen žanrovskim neistomišljenicima, a pesma Vi je klasična pankerska brijačina sa jasnim El. Org. stilom. Šarlo akrobata je već tada signalizirao da u grupi rade dva jaka kreativca Milan Mladenović i Koja. U toj fazi su još uvek vodili računa o poštovanju muzičke forme tako da su njihove pesme bile poslastica za radio programe što se ne može reći za takođe kvalitetan materijal sa jedine ploče Bistriji ili tuplji čovek biva kad... Uglavnom, na Paket aranžmanu je Kojina ultimativna Niko kao ja sa neodoljivim ska ritmom, Milanova literarno jaka Ona se budi sa prelepom belom rege osnovom, nadrealistično histerična Oko moje glave i briljantna minijatura Mali čovek, koju samo klinac odrastao u socijalizmu može da smisli. Idoli su svojim doprinosom na ploči potvrdili zašto su preko noći postali miljenici publike. Ska organizovani Maljčiki predstavljali su vrhunsku političku zajebanciju i primer trominutnog hita koji odmah postaje evergrin. Plastika je bila njihova pomalo iskalkulisana pank pesma ali se vremenom, kroz obrade drugih pa i samog Divljana sa Old Stars Bandom, ispostavilo da sadrži dovoljno muzičkog mesa. Amerika je ponudila prvi domaći minimalizam i efektnu upotrebu monotonije, a Schwule Uber Europa je još jedna uspela zajebancija Idola na temu drugih nacija i svog improvizovanja nemačkog jezika.

Prošlo je dvadeset godina, a ove pesme i dalje imaju istu snagu i čar kao na početku. Deo njih je doživeo efektne obrade bendova sa prostora bivše Jugoslavije, ali kako su nabrajanja dosadna, izdvojiću samo dva primera. Na beogradskim koncertima prošlog decembra Darko Rundek je nastup završavao sa Ona se budi, a nedavno je u Poljskoj izašao disk Yugoton na kome su njihovi sastavi obradili pesme ex YU roka. Ne treba da spominjem da su zastupljene i pesme sa Paket aranžmana.

Petar Janjatović