|
17.5.2017. Inauguracija |
 |
Novi francuski predsednik Emanuel Makron uspeo je da unutar sedam-osam dana postigne sledeće: da pobedi sa dvotrećinskom većinom na izborima, pa makar i u drugom krugu; pa je imao svečanu primopredaju dužnosti (i poverljivih dokumenata, uključujući i šifre za nuklearno naoružanje) sa prethodnim predsednikom Olandom; pa svečanu inauguraciju; pa je postavio novog premijera; pa je onda odmah otišao u Berlin da se sretne sa gđom. Merkel. I sve to u ciglih nedelju dana. Dobro, kazaćete: Francuska je ipak stabilna zemlja sa tradicijom; ovo im je već peta republika, navikli su se.
Naš novi predsednik Aleksandar Vučić pobedio je u prvom krugu izbora. Sada čekamo primopredaju dužnosti 31. maja (ako bude...); pa ćemo sačekati da imenuje novog premijera (nije to lak posao...); pa je inauguracija najavljena (nezvanično) za kraj juna, ako se ne oduži. U međuvremenu je skoknuo do Kine da svrši neka posla, što je sasvim u redu, ako uspe.
Po francuskom merenju, Srbija sada živi u šestoj republici: DF Jugoslavija, FNR Jugoslavija; SFR Jugoslavija; SR Jugoslavija (u svima je Srbija bila republika!), pa Koštuničin Ustav, pa sadašnja Republika Srbija, po odlasku Crne Gore.
Dobro, kod nas je to trajalo malo ubrzano, pa ne treba zamerati Aleksandru Vučiću što okleva i razvlači neke normalne i – u krajnjoj liniji – protokolarne obaveze i dužnosti; on je i inače poznat po razvlačenju i mrljavljenju, otezanju i držanju javnosti u stalnoj napetosti i iščekivanjima. Na kraju obično slede mlaka razočarenja; on nas zajebava, kako bih vam rekao, i tako stalno. Sada mu se ukazala prilika da nas još barem mesec dana gnjavi, prenemaže se, okleva, izvodi besne gliste i već štogod mu padne na pamet, a pada mu svašta i stalno.
Vučić je sve to mogao da obavi – poput Makrona – unutar nedelju dana: da imenuje premijera, pa neka mu Toma Nikolić daje mandat (odbiti neće); da zakaže istovremenu primopredaju i inauguraciju za 31. maj i onda da skokne do Kine, ako već mora. Odlaganje inauguracije za – za sad – kraj juna, možda čak i za Vidovdan (bilo bi to lepo i simbolično) Vučić i dalje mrljavi, gnjavi i muči javnost. Pritom se tu javljaju određeni strahovi od najavljenih protesta i demonstracija, što ne bi smelo da bude neki problem: inauguracija može da se obavi i u Topoli, Marićevića jaruzi, Aranđelovcu i sličnim simbolično značajnim mestima. Može i u vili Mir: to je s tačke gledišta javne bezbednosti čak i najbolje.
Što se davanja mandata novom premijeru tiče, tu ćemo se tek načekati, kako nam se čini. Ali, tu pomoći nema: eto koliko je Đorđi Ivanov čekao da preda mandat Zoranu Zaevu. Može Vučić da preda mandat jednome, pa da ovaj ne dobije većinu (u prethodnom dogovoru, naravno); pa da ga ponudi nekome drugome, pa opet isto; to može da se vuče mesecima.
Eto nama zabave. Tako nam i treba.