|
23.5.2017. Pozovi NATO zbog problema Budući ratovi koji samo što nisu počeli na beskrajnoj listi problema Srbije stoje visoko, doduše samo kod Vučićevog medijskog gurua, Dragana J. Vučićevića. A pomenuti Vučićević, koji u svemu podržava Vučića, tvrdi da NATO mrzi iz dna duše, što celu situaciju čini šizofrenom |
 |
Kako u Srbiji sve lako izgleda. Aleksandar Vučić izjavio je da bi naša zemlja ulaskom u NATO rešila veliki deo svojih problema, jedino što bi to bilo protiv volje 75 odsto naroda, a on ne bi da tu volju krši. Rekao je Vučić da je donosio i odluke protiv kojih je bilo i 95 odsto kada su, na primer, bile u pitanju mere fiskalne stabilizacije, ali da se to nikako ne može porediti jer bi odluka o pristupanju NATO-u „donela duboke podele i razdor u nacionalnom biću koje bi trajale decenijama i imale dugoročne posledice".
Da bi podela i razdora bilo, ne treba sumnjati. Dok je NATO-a biće u Srbiji uzavrelih rasprava za i protiv Alijanse, što oko razloga zbog kojih je Alijansa bombardovala Srbiju 1999. godine, što oko toga da li bi bilo nemoralno članstvo u organizaciji koja je svoju svrhu izgubila padom Berlinskog zida 1989, pa od tada očajnički izmišlja neprijatelje po svetu, bombarduje države ubijajući civile ne bi li opravdala svoje postojanje, ili treba hrliti u zagrljaj „garanta mira, razvoja i demokratije".
No, na stranu politika, ostalo je u vazduhu da visi pitanje kakve bi to probleme Srbija rešila ulaskom u NATO? Skočila bi proizvodnja struje u EPS-u iako je sadašnje rukovodstvo iskopalo ugalj u Kolubari do poslednjeg grumena? Plate više ne bi bile najbednije na Balkanu? Poništile bi se kupljene i lažne diplome i doktorati, a njihovi vlasnici bi sjahali sa važnih funkcija i ustupili mesto onima koji nešto znaju da rade? Lekari i medicinske sestre ne bi u buljucima bežali u inostranstvo, zajedno sa desetinama hiljada drugih, svih zanimanja? Obnovila bi se izumrla proizvodnja, naselili zapusteli krajevi širom zemlje? Saznalo bi se sve o poslovima Siniše Malog, kumova i braće? „Zvezda" i „Partizan" bi počeli da igraju fudbal i ponovo postali klubovi, umesto polumafijaških organizacija?
Sudeći po iskustvima iz najbližeg komšiluka, na primer iz Bugarske i Albanije, članstvo u Alijansi slabo pomaže u ovakvim poslovima koji određuju sudbinu zemlje mnogo više nego geopolitika. A biće baš zanimljivo gledati i da li će, čim Crna Gora ovih dana uđe u NATO, stati rat narko klanova po ulicama crnogorskih gradova, i hoće li se, na primer, preko noći promeniti dinastičko-burazerska priroda ekonomije i vlasti u ovoj zemlji, iznikle na potpuno istim korenima kao ova u Srbiji.
Možda je premijer želeo da kaže i da bi bezbednost naše zemlje bila mnogo bolja nego sada? Budući ratovi koji samo što nisu počeli na beskrajnoj listi problema Srbije stoje visoko, doduše samo kod Vučićevog medijskog gurua, Dragana J. Vučićevića. Ali pomenuti Vučićević, koji u svemu podržava Vučića, tvrdi da NATO mrzi iz dna duše, što celu situaciju čini šizofrenom.
Biće ipak da je u pitanju jeftina, dnevna zabava za narod, serviranje infantilne priče kako bi čudotvorac mogao preko noći da pretvori vodu u vino, samo da hoće, a kamoli da reši sitnuriju od nevolja u kojima se Srbija guši. Priče verodostojne taman koliko i ona da se šeik Bin Zajed pri njihovom prvom susretu oduševio što mu Vučić ništa nije tražio, i bio toliko fasciniran Vučićevim znanjem geografije i istorije da je rešio da investira u Srbiju makar imao gubitke, samo da bi pomogao zemlji koja ima takvog državnika.
A ako budući predsednik ipak ispipava teren da vidi da li će se Srbi primiti na priču o NATO-u kao univerzalnom rešenju svih problema, morao bi da bude svestan da bajke imaju ograničen rok trajanja, makar trajale hiljadu i jednu noć.