TV manijak Daj šta daš Otkud taj osećaj stida koji imam dok gledam kako ljudi mole za pomoć, a Palma im udeli milostinju?

piše: Dragan Ilić

Reakcije javnosti na snimak "Dana otvorenih vrata" u Jagodini pokazuju da se Palma plus ipak ne gleda dovoljno, iako se nalazi na spisku u osnovnom paketu svih kablovskih distributera. Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma je sa ovom praksom započeo pre mnogo godina, a pokazalo se da dobitnu kombinaciju ne treba menjati.

Naime, prema nekakvom Pravilniku lokalne samouprave, on jednom mesečno građanima koji dođu u vizitu dodeli nekakvu novčanu pomoć. Uoči polaska u školu, to može biti i komplet knjiga, školski pribor ili čak obuća i odeća. Slika je uvek ista, poražavajuća. Duž hodnika i stepeništa Opštine Jagodina poređani stoje građani, uglavnom penzioneri i samohrani roditelji, sa ili bez dece u rukama. Palma tu poput imperatora prolazi sa svitom koju čine po pravilu nekakve aktivistkinje njegove stranke, sa fasciklama u rukama. U sali za konferencije slika je nalik na večeri za brzo upoznavanje, gde se u nekoliko minuta smenjuju ture nasuprot tih devojaka koje beleže kuknjavu građana i odrezuju količinu novca. Povremeno se poput Sai Babe ukaže Palma i uključi se u ovu distribuciju pomoći. Sume nisu velike, 2, 3 ili maksimalno 4 hiljade dinara za hranu, lekove i nasušne potrebe.

U Vestima lokalne televizije, ovo je obavezna tema, baš kao i izveštaj iz Akva-parka, Muzeja voštanih figura, Zoo-vrta ili večernje zabave (kolca) podno veštačkog vodopada. Ako bolje razmislite, Palma se pobrinuo za svaki aspekt života u Jagodini, od malih i velikih maturanata koje šalje na more, preko seljaka koje vodi u Beč, privrednika koje bratimi sa 14. arondismanom u Parizu, do Paralije gde ima kancelariju za pomoć našim turistima. Tamo ne samo da leče sunčanicu, popravljaju kola i toče rakijicu posle Palminih govora, već imaju i TV gde možete da gledate mečeve Zvezde ili Partizana. Domaća atmosfera. Ako baš imate sreće, možda u vašoj smeni bude i Ivica Dačić, koji će vam uveče pevati svoj splet megahitova. Kako odreda govore svi anketirani u Vestima – to ima samo kod Palme!

Međutim, otkud onda senka sumnje u ovom raju na zemlji? Ukoliko je Palma zaista toliko uspešan lokalni političar, koji otvara fabrike, zapošljava mlade i deli pare, otkud taj osećaj stida koji imam dok gledam kako ljudi mole za pomoć, a Palma im udeli milostinju? Otkud senka sumnje u komunističkom raju, gde novca ima dovoljno da se deli građanima? Ovu delikatnu temu Vesti retko načinju, a Palma već godinama tvrdi kako pare za građane ostanu zbog dobrog i domaćinskog upravljanja budžetom, jer odbornici ne primaju plate i nemaju službena kola. Čak i da je tako, nije dovoljno, pa se kao dodatni izvor finansiranja po pravilu pominju "donacije". Takođe po pravilu, nikada ne znamo ko je donirao novac, koliko ga je bilo i za šta je bio namenjen. Još od Tadićevog vremena, pa i sada u Vučićevoj epohi, nikada nisam čuo za inspekciju koja je proveravala finansije u Jagodini. Neverovatno je da baš nikome nije bilo neobično kako se tu dele pare u ne baš bogatoj Srbiji. Mislim, ako je pelcer zdrav, što ga ne presadimo po svim opštinama? Međutim, podrška Jedinstvene Srbije evidentno ima svoju cenu, koja vredi baš koliko i taj jagodinski feud.

Drugi razlog zbog kojeg osećam taj transfer sramote mogao bih definisati jednostavnom logičkom premisom.

Naime, ukoliko se u Jagodini zaista desilo to ekonomsko čudo, pa je Palma otkrio taj Rog izobilja, otkud onda svakog meseca te kilometarske kolone nesrećnika koji dolaze u Opštinu da isprose neki dinar? Otkud slike bede u toj Utopiji?

A što se tiče pelcera, on je već ubran i presađen, budite bez brige. Premijer Vučić, danas predsednik, najviše voli da u direktnom kontaktu sa građanima rešava njihove probleme, naročito u ranim jutarnjim časovima. Palmin populizam je toliko široko primenjiv da ga je moguće primeniti u bilo kojoj oblasti društvenog života. Umesto socijalne politike imate milostinju, umesto ekonomije, profita i poreza – subvencije i donacije, a umesto kulture – kolce u Potoku pod veštačkim vodopadom, najvećim u "ovom delu Evrope".

U svim ovim veštačkim rajevima gotovo instinktivno mogu da osetim neverovatnu represiju na lokalnom nivou. Čik da neko u Jagodini kritikuje Palmu, proći će kao nesrećni Subotičanin, profesor Vladimir Polovina, koji se žalio na korupciju i strahovladu svog gradonačelnika Bogdana Labana. Tog profesora su praktično kidnapovali, pretili mu i šamarali ga, a u javnost je procurio snimak celog događaja. Ukoliko lokalne kabadahije godinama niko ne kontroliše, a oni preuzmu organizaciju života svojih građana, samo je pitanje dana kada će početi sami da dele pravdu u svom zabranu i to po srednjovekovnom modelu.

Zato je važno da znamo iz kojeg džepa Palma vadi lovu.