Dvostruki aršini vlasti:
Njihov obračun s nama

Živimo u zemlji u kojoj oni koji ne rade za Aleksandra Vučića ne mogu očekivati ništa dobro. Tačnije, takvi ljudi ne mogu računati na poštovanje bilo kakvih svojih Ustavom i zakonima zagarantovanih prava

Režimu se, izgleda, nije dopalo okupljanje medija i nevladinih organizacija proteklih dana, inicirano gašenjem "Vranjskih". Više od 130 medija, portala, veb-stranica različitih organizacija u četvrtak, 28. septembra zajedničkom akcijom demonstrira postojanje medijskog mraka u Srbiji.

Obračun vlasti s neistomišljenicima zato je nastavljen i poslednje nedelje septembra. "Politika" i "Informer" objavili su dosije "Antidot – Nove medijske mreže Zapadni Balkan" koji se bavi "Korenima paramedijskih struktura: od boraca za demokratiju do ‚demokratskih’ profitera". Prvi deo dosijea o "prozapadnim paramedijskim strukturama" objavljen je na "Politikinom" sajtu u utorak 26. septembra, popodne, ubrzo potom i na "Informerovom" sajtu, a najavljen je i drugi deo o "proruskim paramedijskim strukturama". U prvom delu koji smo imali prilike da pregledamo do zaključenja ovog broja "Vremena" znakovita su poglavlja o "duvanskoj aferi kao regionalnom modelu funkcionisanja paramedijskih struktura", "političkim naručiocima ‚duvanske afere’ Aleksandru Tijaniću i Vojislavu Koštunici", "udaru Borisa Tadića na Crnu Goru", "Rodoljubu Šabiću – povereniku za zaštitu kriminalnih radnji Tužilaštva", ali i BIRN-u, CINS-u, KRIK-u, kao internet proizvođačima "paramedijskog sadržaja" koji služi "za rušenje balkanskih vlada" i sl. Rukopis tipičan za tajnoviti "Antidot tim" koji je sem po obračunu sa novinarima pre nekoliko godina postao prepoznatljiv po napadima na Tužilaštvo za organizovani kriminal i tekstovima u kojima brani Caneta Subotića i Darka Šarića. Razumljiva je i odluka uredništava "Politike" i "Informera" da objave ovaj dosije. Njih poreske inspekcije, izgleda, ne posećuju.

ZEMLJA STEČAJNIH UPRAVNIKA I JAVNIH IZVRŠITELJA: Živimo u zemlji u kojoj oni koji ne rade za Aleksandra Vučića ne mogu očekivati ništa dobro. Tačnije, takvi ljudi ne mogu računati na poštovanje bilo kakvih svojih Ustavom i zakonima zagarantovanih prava. Neuki i neprincipijelni partijski nameštenici u svim državnim institucijama po kojima su raspoređeni, kao na pokusnim kunićima do istrebljenja isprobavaju novouvedene zakonske instrumente, gledajući taj svet dobro poznatim spokojstvom šalterskog službenika, kako doslovno skapava na ulici. Oni drugi, koji ne samo da ne rade za Vučića, nego još imaju nekakvu ideju o slobodi i pravu da kritički i javno postavljaju pitanja o postupcima samoga predsednika, ili nekog od njegovih visokorangiranih funkcionera, oni se tek nemaju ničemu dobrom nadati. Partijsko-medijske mašinerije bahato ih dočekaju arsenalom uvreda, kleveta i diskvalifikacija, a potom ih targetiraju tako da najmanje što može da im se desi jeste da im presedne život u Srbiji. Ili im pošalju poresku inspekciju, a posle nekog vremena, stave i katanac na vrata redakcije. Poslednji su takvi primeri nedeljnika "Vranjske" i njegovog glavnog i odgovornog urednika Vukašina Obradovića i Stevana Dojčinovića, glavnog i odgovornog urednika portala "KRIK".

Primeri nepoštovanja elementarnih ljudskih i radničkih prava su, naime, svakodnevni. Radnike Srpske fabrike stakla u Paraćinu je u ponedeljak ujutro, 25. septembra, sačekao spisak sa imenima njih 230 koji od tog jutra više nisu zaposleni u fabrici. Ukratko, dobili su otkaz bez ikakvog objašnjenja zašto su baš oni na tom spisku. I nisu potpisivali nikakva rešenja tim povodom. Samo su im blokirane ID kartice, pa nisu mogli da uđu u fabriku ni da pokupe lične stvari koje su ostale tamo još od petka. Fabrika stakla u Paraćinu je nekoliko dana pre toga otišla u stečaj zbog duga čačanskoj firmi "Veksilum" od 47 miliona evra, a od novembra prošle godine račun fabrike je u blokadi. Otpušteni radnici, i sami u kreditima i dugovima, uskoro se opet mogu naći na kiši, ovog puta ispred svoje kuće. Jer, postoji mogućnost da ih, ukoliko ne izmire dugovanja, isele privatni izvršitelji zahvaljujući kojima se brže nego ikad sprovode sudske odluke nad uglavnom najsiromašnijim ljudima u Srbiji.

Nekoliko dana pre radnika staklare, Nevinka Jekić sa dvoje dece od 12 godina i 4 godine izbačeni su iz porodične kuće u selu Golubinci kod Stare Pazove. Njen suprug Aleksandar je priveden zbog pružanja "pasivnog otpora". Bio je to treći pokušaj iseljavanja ove porodice, posle dva neuspešna, 13. jula i 30. avgusta, ali je oba puta iseljavanje odloženo zbog protesta ljudi koji su došli da odbrane Jekiće. Treći put su izvršioci došli iznenada, u sedam ujutro, izbacili četvoročlanu porodicu na ulicu i potrpali u kamion sve što su Jekići imali u kući. Naime, sud je odlučio da Nevinka svojom imovinom mora da vrati dug pokojnog oca Vasilija koji je ostao dužan izvesnom Branku Ulemeku. Sud je, kako su novine pisale, doneo takvu odluku bez ikakvog pisanog dokaza o dugovanju. Da rijaliti efekti medijskog zastrašivanja budu bizarniji, rođeni brat tužioca Ulemeka, Mihajlo, dolazio je da brani Jekiće od izvršilaca uveren da njegov brat nema pravi dokaz da je ikada pozajmio novac Nevinkinom ocu. A za "Novosti" je još decembra prošle godine rekao da je sudija koja je potpisala izvršenje sudske odluke njegova i Brankova sestra od strica i da nije trebalo da se bavi tim predmetom. Za epilog ovakvih priča javnost uglavnom ne sazna zato što ih je sve više.

Elem, dok su državi puna usta hvale prošlogodišnjeg Zakona o izvršnom postupku kojim su proširena ovlašćenja javnih izvršitelja na uštrb sudskih jer je postupak naplate dugova daleko brži nego ranije, ispostavilo se, kao uostalom i u drugim ingenioznim potezima ove vlasti, da je država postigla efikasnost na štetu prava najsiromašnijih dužnika, zapravo onih sa najnižim dugovima. Od dužnika čiji su dugovi mnogo veći od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona evra, javni izvršitelji naprosto ne mogu da naplate svoja potraživanja. S druge strane, uz veća ovlašćenja koja izvršitelji imaju po novom zakonu, moguće su i različite manipulacije nad običnim svetom, pa oštećeni dužnici nemaju nikakvu pravnu zaštitu jer su izvršitelji, razume se, brži od sudova. Termin "pravna zaštita" više nije ni zastareo, pre će biti da deluje kao kakav oksimoron, dakle stilska figura u kojoj kontradikcija služi za pojačavanje ironije, zato što svaka zaštita ovde isključuje pravo Ustavom i zakonom definisano.

BURAZERSKA ZAŠTITA I MAFIJAŠKI NAPADI: Umesto pravne ovde postoje samo partijska, burazerska i mafijaška zaštita. Eto, recimo, javni izvršitelj Miodrag Grujović iz Niša je pre neki dan na TV Belami izjavio da se u proteklih pet godina neretko događa da se privatni dugovi niških funkcionera naplaćuju iz budžeta poslodavca, dakle Grada Niša. Ukratko, račune za struju i infostan lokalnih političara plaćaju građani Niša.

Šta onda nije jasno u aferi "Tetka" Aleksandra Vulina, ministra vojnog i doskorašnjeg ministra za rad i socijalna pitanja?

Za razliku od Dojčinovića i Obradovića, porodice Jekić iz Golubinaca, dorćolske porodice Havatmi, za razliku od radnika paraćinske Staklare i drugih, ministar vojni Aleksandar Vulin radi za Aleksandra Vučića i sa državom Srbijom nema nikakav problem. Prosto je ko pasulj, kazala bi deca. Vučić je jednako država, Vulin radi za državu i voli je ko što voli Vučića, odan joj/mu, za razliku od svih nas ostalih koji smo mrzitelji države&Vučića i zato nam je loše. Jer ko mrzi Vučića, mrzi državu, pride je i narkoman i visi s plafona. Neka potpisnici ovih redova bude oprošten pojednostavljen izbor reči u rečenici, ali drugačije se ne mogu pročitati nego baš tako kako su napisana saopštenja koja su posle afere "Tetka" stigla sa zvanične internet prezentacije partije iz vladajuće koalicije oko SNS-a, Pokreta socijalista, čiji je predsednik A. Vulin – istaknuti funkcioner Vučićevog režima.

Posle svih više ili manje duhovitih komentara na račun Vulinove "tetke iz Kanade" koja mu je pozajmila 205.000 evra da kupi trosoban stan na Zvezdari, "i devet po devet hiljada" koje je unosio u Srbiju iz Kanade jer se drugačije nije moglo, stvarno više ništa nije smešno. Posebno ako se obistine tabloidna nagađanja da će Vulin biti smenjen i da će na čelo Ministarstva odbrane biti postavljena Marija Obradović, istaknuta funkcionerka i potpredsednica SNS-a. Slučaj Gašić nam je pokazao da najodaniji saradnici Aleksandra Vučića koliko god da pogreše mogu biti smenjeni, tačnije rečeno sklonjeni samo nakratko. Zapravo, "izdržaće" kako se Vučiću jednom omaklo za Gašića, određeno vreme bez funkcije, a onda biti unapređeni u zavisnosti od svoje odanosti Vučiću, pardon Srbiji.

Elem, Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je na svom portalu da je Agencija za borbu protiv korupcije proveravajući imovinu Aleksandra Vulina utvrdila da ne može da dokaže odakle mu 205.000 evra za koje je kupio stan. Vulin je prvo rekao da je novac stekao prodajom nekretnine, potom da je novac za nekretninu pozajmio od tetke svoje supruge koja živi u Kanadi, ali ni ovu tvrdnju, kao ni prethodnu nije mogao da dokaže. Zato je Agencija za borbu protiv korupcije svoj izveštaj prosledila Tužilaštvu za organizovani kriminal zbog sumnje da je A. Vulin počinio krivično delo. Međutim, Tužilaštvo je posle dve godine odbacilo krivičnu prijavu uz obrazloženje da delo koje je počinio Vulin nije iz njihove nadležnosti. Potom su usledila Vulinova saopštenja i nije potrebno preveliko udubljivanje da se zaključi da veoma podsećaju na otvorena pisma Željka Mitrovića. E sad, da li dvostruki kumovi Vulin i Mitrović prepisuju jedan drugog ili Vulin u slobodno vreme piše za Mitrovića, a da nije obrnuto, to se već ne može rastumačiti. Isti vokabular i bezmalo identičan način vređanja i diskvalifikovanja ljudi mogao bi da se objasni i prevelikom kumovskom bliskošću.

"Čime se Dojčinović zaista bavi, osim što ponekad ima čudne sklonosti da visi po plafonima, probada bradavice iglama i samopovređuje se? Nije tajna da je Dojčinović plaćen iz inostranstva za svaki tekst kojim napada Vulina, a nije tajna ni da uzima narkotike. Ako hoće da nas demantuje, tražimo da izađe sa svim računima, a posebno da se podvrgne testu na droge. Odmah da vam kažemo neće smeti. Narkomani obično neće. Ali tako drogirani, rado svoje fantazije stave u tekstove", piše u saopštenju Vulinove stranke. Zaključak tog prvog teksta jeste da Dojčinović "neizmerno mrzi" "svakog ko Srbiju voli i ko se za nju bori" i zato mu smeta "Vulinova lojalnost i odanost Srbiji". U drugom saopštenju stranka koja je u vladajućoj koaliciji sa svojim predsednikom, istaknutim članom Vlade Srbije, ministrom vojnim, nastavlja da se zbog objavljivanja podataka koji su od javnog značaja, kao što je podatak o poreklu imovine ovoga ministra, brutalno obrušava na glavnog i odgovornog urednika portala KRIK. Valjda u nemogućnosti da demantuje objavljene podatke. Dojčinoviću se obraća sa "ti", i ponovo slede uvrede: "...pozivamo da nas demantuješ, da nam pokažeš sve račune i da se pre toga podvrgneš testu za narkotike". "Iskreno ti želimo da se izlečiš, mada znamo da je to u tvom slučaju nemoguće", piše u saopštenju Pokreta socijalista.

EMOCIJE JEDNE PREMIJERKE: Premijerka Ana Brnabić je saopštenje Pokreta socijalista definisala kao "emotivnu reakciju" i kazala da te "izjave" nisu izjave ministra Vulina nego jedne političke stranke, kao da ta stranka sa Vulinom nikakve veze nema. I da je to "sukob" jedne stranke i jednog portala, u kojem ne učestvuje Vlada Srbije, kao da u toj vladi ne sedi predsednik ove stranke lično. Ukratko, upetljala se premijerka Brnabić kao i sam Vulin. On se, u nemogućnosti da tačno odgovori na pitanje otkud mu 205.000 evra, pokušao maskirati opskurnim uvredama na račun novinara, a premijerka Brnabić u iskrenoj želji da baci pojas za spasavanje i ministru i vladi, uskočila u suludi rijaliti zajedno sa Vulinom. Pričala je još i o emotivnoj reakciji koju je i sama imala zbog istog portala, pa se trudila da njene izjave budu "tolerantne i balansirane", mada, u stvari, ni jednog građanina ove zemlje ne bi trebalo da zanimaju emotivne reakcije bilo kog ministra u vladi ili drugog državnog službenika kada mu zainteresovana javnost postavi pitanje o poreklu novca ili imovine koju poseduje ili bilo koje drugo pitanje od javnog značaja. Ako bi Vulin nekim čudom i bio tako brzo smenjen, premijerka bi ponovo imala prilike da "balansira" svoje "emotivne reakcije".

Stevan Dojčinović (KRIK) najavio je tužbu zbog klevete i niza uvreda u saopštenjima Pokreta socijalista. Kako saznajemo u KRIK-u, trenutno se dogovara s advokatima protiv koga će podneti tužbu budući da je saopštenja potpisala Služba za informisanje Pokreta socijalista a ne Vulin lično.

Još jedan primer brutalnog razračunavanja s medijima koji se usuđuju da ne rade za režim Aleksandra Vučića jeste i gašenje "Vranjskih". Nedeljnik koji postoji 23 godine ugašen je iako su izmireni svi dugovi prema državi. Posle štrajka glađu i izlaska iz bolnice, Vukašin Obradović, direktor i glavni i odgovorni urednik "Vranjskih", direktorki filijale Poreske uprave u Vranju uputio je otvoreno pismo u kome joj je postavio pitanja u vezi sa gašenjem "Vranjskih". Odgovore na pitanja do danas nije dobio.

Nije nikakva nepoznanica da vlast zloupotrebljava Poresku upravu kako bi bili ugašeni mediji koji joj nisu po volji. "Kikindske novine" nisu izlazile tri meseca 2015. godine i šest meseci su bile u blokadi zbog "greške" Poreske uprave. I Adria media grupi koja izdaje "Kurir" blokiran je račun kada je ovaj tabloid počeo da udara po režimu Aleksandra Vučića, iako je iznos poreskog duga 0 dinara. Račun AMG blokiran je početkom jula i – još je u blokadi. Za manje od tri meseca kroz kompaniju je prošlo više od 60 poreskih kontrola, kako kažu u AMG grupi, ali se Poreska uprava i dalje ne izjašnjava o ovom slučaju.

Za "Pink" i njihove poreske dugove od nekoliko stotina miliona dinara u Poreskoj upravi je, međutim, uvek bilo razumevanja, pa ova kompanija nikada nije bila blokirana. A Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) je otkrio da je ova kompanija protivzakonito uspela da dobije i kredit od Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) od nešto više od sedam miliona evra. Naime, u periodu kad je država preko AOFI-ja pomogla kompaniji Željka Mitrovića, Pink International Company pojavljuje se na listama Poreske uprave kao jedan od najvećih dužnika.

I nije Pink jedina povlašćena medijska kompanija. Ali Poreska uprava ne odgovara na pitanja novinara da li na isti način proverava Novosti, Politiku, Studio B, Informer…

Zora Drčelić