Godišnjica Etnografskog muzeja Srbije:
Na ćilimima do Nju Delhija

Tokom ove godine posetioci su u Etnografskom muzeju mogli da posete sedam izložbi, a velika izložba srpskog tekstila i nakita XIX i prve polovine XX veka prikazana je u Galeriji Nacionalnog muzeja Indije

Etnografski muzej, jedan od najstarijih muzeja kod nas, obeležio je prošle srede 116 godina postojanja. Osnovan je 1901. godine izdvajanjem Etnografskog odeljenja iz Narodnog muzeja. U početku, zbirku je činilo oko hiljadu predmeta, da bi danas ona dostigla broj od 53.000, kao i veliku dokumentaciju fotografija i arhivske građe. Godišnjica muzeja bila je prilika da se direktorka muzeja Mirjana Menković osvrne na sve ono što je urađeno u ovoj godini. Etnografski muzej je od početka godine realizovao sedam izložbi u svom prostoru i dva gostovanja u gradovima Srbije. Realizovane su i dve međunarodne izložbe: srpskoj publici se predstavio Muzej tepiha iz Azerbejdžana, a u Nju Delhiju je u Galeriji Nacionalnog muzeja Indije gostovala izložba "Tekstil i ukrašavanje u kulturi Srba u XIX i prvoj polovini XX veka", autorki Marine Cvetković i Jelene Vuletić. Ova izložba izazvala je veliku pažnju, tako da se pregovara o novim gostovanjima. Indijskoj publici predstavljeni su uglavnom tekstilni predmeti, a centralni motiv je bila svadba, odnosno devojačka sprema, jer po rečima Marine Cvetković, ona objedinjuje različite predmete, koji prikazuju ne samo ekonomski status, već imaju i magijska svojstva.

"U prvom delu je predstavljeno uglavnom tekstilno pokućstvo i ćilimi, jer smo želeli da prikažemo ono što nije toliko izraženo u njihovoj kulturi. Kod Indijaca nije toliko prisutna vuna, a ćilimi su naš specifičan, likovni, narodno-kolektivni izraz. Predstavili smo ćilime sa celog srpskog kulturnog prostora, a sa druge strane su predstavljeni pirotski ćilimi, kao vrhunac našeg tekstilnog stvaralaštva. Veliku pažnju su privukli peškiri, kao i suknje, zubun. Pored tkanja predstavili smo i vunu kroz neke arhaične stare rukavice i čarape i vez sa kosovskih košulja. U okviru te škrinje je tekstilni inventar koji mlada nosi sa sobom, uzeli smo vranjsku oblast, peškire, prekrivače, razne vunene prekrivke i posteljni inventar, čaršave, jastučnice, čak i stoljnjake", kaže Marina Cvetković dodajući da se pregovara oko gostovanja Nacionalnog muzeja Indije u Etnografskom muzeju.

Sa izložbe u Nju Delhiju

IZLOŽBA U ČAST KONZERVATORA: Već tradicionalno, Etnografski muzej godišnjicu rada obeležava sopstvenim izložbama. Ove godine Odeljenje za konzervaciju muzeja obeležava 60 godina postojanja, pa je tim povodom otvorena izložba "Konzervacija – čuvamo za budućnost". Koristeći fotografije, autori izložbe prikazali su hronologiju razvoja konzervatorske radionice. Odabirom deset predmeta (sud za vodu, ručni krunjač, toke, dva jeleka, ćurdija, marama, kućni oltar, zlatara, skornje) konzervatori su prikazali složene postupke konzervacije i restauracije. Pomoću fotografija dokumentovana je svaka faza, a publika je imala priliku da vidi kako predmeti izgledaju na kraju tog procesa. Odeljenje za konzervaciju od svog osnivanja učestvovalo je u realizaciji pet stalnih postavki Etnografskog muzeja, radilo je konzervaciju i restauraciju za mnoge muzeje u zemlji, više od 30 godina sarađuje sa manastirom Hilandarom, a posle velikog požara uključeni su u projekat "Obnova Hilandara". Godišnje, ovo odeljenje obradi oko 500 predmeta.

U razgovoru sa Miloradom Damjanovićem, konzervatorom tehničarem, saznajemo da se svakom predmetu pristupa na drugačiji način, a da je za konzervaciju određenih predmeta potrebno od dva dana do dve nedelje.

"Ljudi misle da je konzervacija nešto beznačajno. Ovo je način da im predstavimo koja je naša uloga u čuvanju kulturnih dobara. Naš posao se odvija iza zatvorenih vrata – pripremimo izložbu, konzerviramo predmete, izložimo ih, posetioci sve to vide, ali mi smo negde sakriveni. Smatram da je naš posao izuzetno lep, zahtevan, potrebno je puno posvećenosti da bi našu prošlost sačuvali od zaborava i izneli na svetlost dana sve ono što su stvarale generacije kroz različite epohe, kako smo mi to živeli, šta smo radili, ko smo i šta smo", kaže Damjanović dodajući da on i njegove kolege u Etnografskom muzeju imaju privilegiju što rade u Beogradu gde su uslovi koliko-toliko zadovoljavajući, za razliku od kolega u unutrašnjosti, kojima su na raspolaganju mnogo oskudnija sredstva.

Etnografski muzej sarađuje sa brojnim muzejima u inostranstvu, a u narednom periodu planirano je gostovanje u Jermeniji, dve izložbe gostovaće u Slovenskom etnografskom muzeju u Ljubljani, a u Zemaljskom muzeju u Sarajevu uveličaće 130 godina rada ove najveće muzejske institucije na Balkanu.

Već sledećeg meseca, od 10. do 14. oktobra u ovom muzeju biće održan 26. Međunarodni festival etnološkog filma. Biće prikazano 58 filmova u tri kategorije: konkurentski, informativni i studentski. U okviru festivala biće organizovan i seminar "Nove tehnologije i nematerijalno kulturno nasleđe".

Slađana Dimitrijević