Borba protiv korupcije:
Život i smrt u agenciji

Neočekivana ostavka direktorke Agencije za borbu protiv korupcije kap je u moru problema s kojima se ovo telo godinama suočava, a najodgovornija za to je – vladajuća većina

Dan pre nego što izađe ovaj broj "Vremena" – u sredu, 22. novembra – Agencija za borbu protiv korupcije bi, prema pisanju "Politike", trebalo da raspiše konkurs za izbor novog direktora ove nezavisne institucije. Dosadašnja direktorka Majda Kršikapa je potpuno neočekivano podnela ostavku 13. novembra, nakon samo dva meseca obavljanja ove funkcije.

OSTAVKA POSLE SAMO DVA MESECA: Majda Kršikapa, bivša direktorka Agencije za borbu protiv korupcije

Još uvek nije poznat razlog za ostavku Kršikape. Kako je izjavio Dragan Mitrović, predsednik Odbora Agencije, Kršikapa je bila "ubedljivo najbolji kandidat na konkursu" i za ovo kratko vreme koliko je bila direktorka "pokazala se kao izvanredan stručnjak i poznavalac problematike": "Bila je pravi čovek na pravom mestu i ovo je stvarno poslednje što smo očekivali. Rekla mi je da su njeni razlozi, ako sam je dobro razumeo, lične i porodične prirode", rekao je Mitrović ("Politika", 15. novembar).

Za ta dva meseca, Agencija je sa Kršikapom kao direktorkom podnela inicijativu Skupštini grada Beograda za razrešenje direktorke Apoteka Beograd, pokrenula vanredni postupak kontrole imovine 15 funkcionera – među njima Siniše Malog, Čedomira Jovanovića i Tomislava Nikolića, a primetno je bilo i nastojanje sada već bivše direktorke da se Agencija malo više otvori prema medijima.

DVANAEST NA DVADESET SEDAM HILJADA: U jednom od poslednjih intervjua pred ostavku rekla je da je "apsolutno nužno da se promeni Zakon o finansiranju političkih aktivnosti", da je Agencija već podnela inicijativu za izmenu Zakona o političkim strankama, da moraju da se razdvoje nadležnosti Agencije sa nadležnostima Državne revizorske institucije i REM-a, "koje se u nekoj meri preklapaju", te da u Agenciji na poslovima kontrole prihoda i imovine funkcionera (a ima ih, funkcionera, 27.000) radi samo dvanaestoro ljudi.

No, ovo – neusklađenost propisa, ozbiljan problem sa nedostatkom zaposlenih – tek je kap u moru problema sa kojima se Agencija suočava. U poslednjih nekoliko godina ti problemi se samo nagomilavaju, talože i uvećavaju, čime su cilj i smisao Agencije gotovo potpuno obesmišljeni.

Naravno, za to isključivu odgovornost snosi vladajuća većina: svojim postupcima iznova i iznova pokazuju da im je borba protiv korupcije daleko od prioriteta. Stanje u ovoj oblasti lapidarno saopštava Evropska komisija u dve rečenice: "Korupcija i dalje preovladava u mnogim oblastima i nastavlja da bude ozbiljan problem" i "Borbi protiv korupcije u Srbiji nedostaju i dugoročna strateška vizija i politička volja da se pojačaju reforme." Citat potiče iz Radnog dokumenta EK, koji je objavljen pre godinu dana, 9. novembra 2016, i odnosi se na period oktobar 2015. – septembar 2016. godine. Od tada do danas, ne samo da država Srbija nije ispunila preporuke Evropske komisije (vidi antrfile), već se stanje u ključnoj instituciji za borbu protiv korupcije dramatično pogoršalo.

O tome tek ovlaš i delimično govori rezolucija Evropskog parlamenta (EP), usvojena 14. juna ove godine. U njoj se kaže da je EP "zabrinut zbog nedostatka napretka u borbi protiv korupcije i urgira da Srbija pokaže jasnu političku volju i posvećenost u rešavanju ovog problema, i unapređenjem i potpunom primenom zakonskog okvira". Takođe, EP "poziva Srbiju da pojača implementaciju nacionalne Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana, i poziva na uspostavljanje evidencije o istragama, krivičnim gonjenjima i presudama za korupciju na visokom nivou".

Mnogo više od ovih znakovitih, ali šturih evropskih izveštaja o stanju u ključnoj instituciji za borbu protiv korupcije govori hronologija dešavanja u Agenciji i oko od vremena donošenja ovog dokumenta EK.

HRONOLOGIJA DEŠAVANJA: Od decembra 2016. do septembra 2017. i izbora Majde Kršikape Agencija nije imala direktora, kao jednog od dva organa koje Agencija treba da ima. Od aprila 2017. nije funkcionisalo ni drugi, važniji organ – Odbor Agencije, koji je od ukupno devet članova spao na dva i time bio onemogućen da donosi odluke (potrebno je bar pet članova za odlučivanje).

U martu je "Peščanik" pisao da je konkurs za direktora, raspisan u decembru 2016, "propao između ostalog i zato što je kandidatkinja koja je dobila najviše glasova članova Odbora Agencije povezana sa vladajućom SNS" – to je za ovaj portal izjavio Božo Drašković, jedan od članova Odbora koji nisu glasali za nekadašnju pomoćnicu ministra Nikole Selakovića Ljiljanu Blagojević. To je i jedan od razloga zbog kojih Agencija toliko dugo nije imala direktora. Međutim, za ovako "osakaćen" i nefunkcionalan Odbor Agencije u potpunosti su odgovorni oni koji su bili obavezni da izaberu članove Odbora – a to su Odbor za pravosuđe Skupštine Srbije i sama Skupština, koja u konačnici glasanjem potvrđuje odluke Odbora za pravosuđe i bira članove Odbora Agencije.

S obzirom na to da koalicija okupljena oko SNS-a i SPS-a ima i više nego dovoljnu većinu i u Odboru Skupštine, i u samom parlamentu, i da jedino njihovim glasovima mogu biti izabrani potrebni funkcioneri Agencije, jasno je kao dan da su vladajuća većina i predsednik države koji njome upravlja odgovorni za potpuno urušavanje ove, na papiru nezavisne institucije.

Ali, da ne bude da stvari posmatramo samo negativno: može se reći da su pomenuta većina i njen stranački predsednik – koji je (i) u ovom rušenju i razvaljivanju vukao konce – postupili strateški ispravno i taktički veoma precizno, te da je očiti cilj njihovog delanja, a to je podjarmljivanje još jedne nezavisne institucije, sproveden skoro pa savršeno.

Kako su sve ovo uradili? Nije reč samo o lenjosti i nebrizi Skupštine i njenog nadležnog odbora, koji, eto, ne nalaze za shodno da razmatraju razne izveštaje raznih poverenika, ombudsmana i agencija (izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije Skupština nije razmatrala već dve godine), i time obesmišljavaju njihov rad.

AGENCIJSKI INŽENJERING: Nije reč ni o prostom neodabiru članova potrebnih za funkcionisanje Odbora Agencije. Ne, ovde je reč o brižljivo planiranom inženjeringu tog Odbora, tako da, kada napokon postane funkcionalan, to bude značilo da je postao i podoban. Po Zakonu o Agenciji, Odbor Agencije ima devet članova i svaki od tih devet se bira na predlog različitih udruženja ili institucija, kako ne bi došlo do nečijeg preovlađujućeg uticaja u odlučivanju Odbora.

Tako članove daju administrativni odbor Narodne skupštine, predsednik države, Vlada Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Državna revizorska institucija, Ombudsman i Poverenik (predlažu zajedničkog člana), Socijalno-ekonomski savet, Advokatske komore Srbije i, na kraju, udruženja novinara u Republici Srbiji (takođe se dogovaraju o zajedničkom predlogu za člana Odbora Agencije).

U čemu se sastojao inženjering Odbora Agencije od strane vladajuće većine? Ideja je bila veoma jednostavna – znali su da imaju mnogo vremena pred sobom na vlasti i nisu "đonom" išli na razrešenja različitih članova Odbora koji im nisu odgovarali, već su čekali da im istekne mandat.

U isto vreme, potpuno su ignorisali predloge za nedostajuće članove koji su dolazili od "nepodobnih" predlagača, a sa druge strane, Skupštinski odbor, pa potom i Skupština, munjevito su odlučivali i glasali o kandidatima za članove Odbora Agencije koji su dolazili "sa prave strane".

Na primer: Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti i Zaštitnik građana su još na proleće 2015. predložili svog zajedničkog kandidata za člana Odbora Agencije, Vidu Petrović Škero. Skupštinski Odbor za pravosuđe je u potpunosti ignorisao ovaj predlog sve do 6. jula 2017. kada je – iako nema takve ingerencije – odlučio da "vrati" ovaj predlog Zaštitniku građana i Povereniku, uz obrazloženje da je predlog podneo Saša Janković, koji više nije Zaštitnik građana. Sa druge strane, Vlada Srbije je svog kandidata za člana Odbora Agencije takođe predložila u proleće 2015, kada i Poverenik i Ombudsman, i ovaj kandidat je izabran za manje od mesec dana.

Nakon neuspelog pokušaja raskola SNS-a iz februara 2017, ni Tomislav Nikolić više nije bio na pravoj strani: posle više meseci ignorisanja kandidata kojeg je predložio predsednik Republike, istog 6. jula je "vraćen" i taj predlog, uz isti izgovor – da Tomislav Nikolić više nije predsednik. No, onaj koji tada već jeste bio predsednik, odmah sutradan je poslao svoj predlog za člana Odbora Agencije, koji je kroz Odbor Skupštine i kroz parlament prošao brzometno i bio izabran za člana Odbora Agencije za manje od dve nedelje. U međuvremenu, tokom zime 2016, ignorisan je i zajednički kandidat udruženja novinara, ali je isto tako hitro kao kandidat skupštinskog Administrativnog odbora, na predlog SNS-a, izabrana Danica Marinković, sudija u penziji i svedok odbrane Slobodana Miloševića na suđenju u Hagu.

Tako, tog 20. jula kada je izabran kandidat za člana Odbora Predsednika Republike, izabrano je i još troje članova Odbora Agencije (kandidat novinarskih udruženja nije bio počašćen zvoncetom Maje Gojković, pa poslanici nisu glasali za njega). Time se broj članova Odbora popeo na šest – dovoljno da mogu da donose odluke. Tako je inženjering dobio prve efekte – Odbor Agencije je osposobljen da donosi odluke tako što su Skupštinski Odbor i Parlament pažljivom selekcijom propuštali one koji su po volji vlasti i blokirali ulazak bilo kog "stranog tela" u Agenciju.

Naravno, daleko od toga da su rezultati rada Agencije bili savršeni i pre ovog brižljivog tretmana vlasti. Za neke nedostatke je kriv nedovoljno dobar zakon (koji treba da se menja, evo samo što nije, već pune tri godine): Agencija otkrije sukob interesa nekog funkcionera, traži njegovo razrešenje, a institucije koje treba da ga razreše elegantno ignorišu preporuku Agencije, i nikom ništa – preporuke Agencije su samo to, preporuke, a ne i obavezujuće odluke.

Ostao je zapamćen i slučaj ministra Selakovića, za kojeg je Agencija 2014. tražila razrešenje zbog sukoba interesa. Selaković se žalio na ovu odluku, a slučaj je ostao "zaglavljen" na Odboru Agencije koji je odlučivao o ovoj žalbi. Ovaj slučaj nikada nije okončan – a Selaković već odavno nije ministar, te ne bi ni mogao da bude razrešen.

Slično je i sa Bratislavom Gašićem, koji je kao gradonačelnik Kruševca delio novac iz gradskog budžeta članovima svoje porodice ("Pa ne mogu ja da se odreknem svoje porodice", izjavio je ovim povodom BIRN-u), ali kada je Agencija na jesen 2015. utvrdila da je Gašić "nesumnjivo bio u situaciji sukoba interesa", bilo je kasno za meru preporuke za razrešenje – Gašić je tad već bio ministar odbrane. Takođe, kako je pisao BIRN, Agencija je nedavno – tek tri godine nakon izbora 2014. – podnela izveštaj Višem javnom tužilaštvu pozivajući na pokretanje krivičnog postupka zbog novčanih transakcija tokom ovih izbora, i to za SNS, SPS i URS – a potonji ne postoji već duže vreme.

ZAKON I KRŠENJE: Naravno, tu su i potpuno neshvatljive – ili, veoma shvatljive – letošnje odluke Agencije povodom ovogodišnjih, predsedničkih izbora i kampanje Aleksandra Vučića. Sudeći po odlukama Agencije, Aleksandar Vučić nije nikako mogao da prekrši Zakon o Agenciji tokom kampanje, odnosno one članove koji zabranjuju korišćenje javnih resursa za promociju političke stranke, i korišćenje susreta i skupova na kojima učestvuje kao funkcioner.

Kako se može razabrati iz odgovora Agencije BIRN-u, kada je Vučić davao izjave, nije promovisao političku stranku i njen program, tako da nije kršio zakon (postavlja se pitanje zašto bi promovisao stranku kada je reč o predsedničkim, a ne parlamentarnim izborima); kada jeste promovisao političku stranku i njen program, opet nije kršio zakon, jer su ga voditelji pitali o tome, a on samo odgovarao, a kada je koristio svoje posete kao funkcionera (tada predsednik vlade) u promotivnim spotovima za predsedničku kampanju – to je bila urednička sloboda medija koji su te spotove emitovali.

Ujedno, Agencija nije reagovala na upotrebu službenih vozila tokom kampanje (jedan od službenih automobila je znatno oštećen kada je u njemu Slavica Đukić Dejanović doživela udes), a rekla je i da je Vučićevo korišćenje Biblioteke Narodne skupštine (za džabe!) za snimanje spota bilo neophodno iz bezbednosnih razloga. Dakle, odluke i rad Agencije nikako ne treba svoditi samo na neprecizne, nekvalitetne i nedorečene odredbe Zakona – ima tu i još nečeg.

U junu su za CINS Iz Ministarstva pravde izjavili da finalni tekst dugo čekanog Nacrta novog Zakona o Agenciji neće da formiraju bez saglasnosti novog rukovodioca, i dodali da taj finalni tekst "može biti u velikoj meri drugačiji od sadašnjeg". Kako smo videli, novi rukovodilac je došao i podneo neopozivu ostavku, tako da se čekanje nastavlja. Ali inženjering neprestano radi.

Radmilo Marković