Istina o godinama (2):
Ta teška strana reč – ejdžizam

"Oduzeo bih pravo glasa svakom starijem od 60 godina."
"Skinu im penzije, ostave ih bez hleba, a oni i dalje ćute i trpe."
"Babe i dede kukaju na išijas, a u prevozu se biju za sedište ko profi rvači"

Ovo su samo neki od primera kako korisnici Tvitera gledaju na starije sugrađane, i to one anonimne. Način na koji se na društvenim mrežama govori o javnim ličnostima koje su zašle u treće životno doba još je suroviji. Svaki njihov stav posmatra se kroz prizmu godina, uz obavezne aluzije na demenciju, „izlapelost" i verovatno najružniju reč koja se može uputiti starijem i iskusnijem od sebe – „prolupanost".

Diskriminacija na osnovu životnog doba naziva se ejdžizam. Termin potiče iz engleskog jezika i reči „age" (ejdž), koja znači doba ili uzrast. Sa izuzetkom pojedinih još uvek postojećih plemenskih zajednica u kojima se kult starosti izuzetno poštuje, ejdžizam je globalna pojava. U našim krajevima postoji legenda o lapotu, surovom običaju ubijanja starih ljudi, jer su fizički nemoćni, ne doprinose zajednici, a troše resurse i predstavljaju teret. Mada etnolozi i antropolozi danas dovode u pitanje postojanje ovog običaja, zapisi Tihomira R. Đorđevića iz 1918. govore o postojanju lapota u okolini Zaječara. Navodno, staru osobu ubijao bi mlađi potomak, a celo selo bi bilo pozvano da gleda ritual. Kao oružje korišćena je sekira ili malj, a u nekim legendama se pominje i kukuruzna pogača koju bi egzekutor stavio na glavu žrtvi i pre udarca izgovorio: „Ne ubijam te ja, već ovaj hleb." Na sreću, savremena antropološka istraživanja uspešno dokazuju da je lapot tek legenda, koju su njihove starije kolege, u vreme dok je antropološka nauka bila u povoju, pomešale sa stvarnošću. Štaviše, danas je poznato da legenda vodi poreklo iz vremena Starog Rima. Ipak, znamo da legende, premda činjenično netačne, u sebi uvek sadrže nešto od podsvesnih želja ljudskog uma. U ovom slučaju, mit o lapotu razotkriva nam kolektivno podsvesno uverenje da ljudi, kada ostare i više ne mogu da privređuju, naprosto ne treba da žive.

ŠTA SVE NE MOŽEŠ U SRBIJI KAD SI STAR: A kako u Srbiji zaista gledamo na starost i kako stojimo sa ejdžizmom? Istraživanje „Istina o godinama" koje je sproveo McCann Truth Central kaže da većina ispitanika smatra da starost počinje u šezdesetoj godini, ali deo mlađih ispitanika ovu granicu pomera ka pedesetoj. Za razliku od njih, nešto stariji ispitanici početak starosti smeštaju nešto bliže sedamdesetoj godini.

Ipak, koliko smo surovi u pogledu na starost otkriva se tek u odgovorima na pitanja o tome kada smo previše stari za određene životne poteze. Recimo, većina smatra da su pedesete godine one u kojima je prekasno da se započne sopstveni biznis. S obzirom na sastav reprezentativnog uzorka (1500 punoletnih ispitanika, 500 starijih od 55), sva je prilika da se većina u pedesetim oseća umorno za nove početke. Paradoks je u tome što nam je tranzicija u Srbiji donela gubitak poslova, povećanu potrebu za prekvalifikacijama i sve više ljudi u tzv. ozbiljnim godinama koji pokreću sopstvene male biznise. Ipak, ispitanici su daleko blaži prema seniorima kada je reč o egzistencijalnim stvarima poput zaposlenja. Na pitanje kada smo suviše stari za noćne izlaske, većina kaže – u četrdesetoj. Ali, ima i nešto utešno: najčešći odgovor na pitanje kada smo prestari da započnemo ljubavnu vezu glasi: nikad! Ovaj odgovor mogao bi da posluži kao zgodna prilika za razbijanje tabua o ljubavnom i seksualnom životu u Srbiji. Ovdašnji sagovornici s kojima je „Vreme" pokušalo da priča na tu temu nisu bili raspoloženi za to, smatrajući pitanja suviše intimnim. Međutim, jedna druga nacija ne libi se da priča o tome: britanski „Indipendent" i „Gardijan" obiluju člancima u kojima ljudi svedoče o tome kako su pravu ljubav i istinsku sreću pronašli s partnerima tek posle 50. ili 60. godine. U razgovoru sa ljudima iz Srbije jedino do čega smo uspeli da dođemo je nešto što bismo nazvali autoejdžizmom. Sagovornica T.R. (63) udala se pre dve godine za svog vršnjaka, udovca: „Ja razvedena, sama, on sam, nije ti to ljubav ko kad imaš 20 ili 30, to ti je, eto, da pravimo društvo jedno drugom, da ne budemo sami. Kakva ljubav u ovim godinama..." Šta bi na to rekla Leni Rifenštal, legendarna rediteljka koja se po drugi put udala baš na dan svog 101. rođendana?

Kako gledamo na starenje i koliko nas to razlikuje od ostatka sveta, govori i podatak iz McCann Truth Central istraživanja koji kaže da se globalno čak 57 odsto ispitanika raduje starenju, dok u Srbiji starost s nestrpljenjem iščekuje tek 15 odsto ispitanih. Osim toga, u Srbiji najnegativniji odnos prema starosti imaju ljudi u sedamdesetim godinama, dok na globalnom nivou baš ta grupa najviše uživa u svojim godinama, a na starenje negativno gledaju mahom tridesetogodišnjaci.

SLINAVCI VS. METUZALEMI: Gerijatrija, izlapotine, metuzalemi, starkelje, samo su neki od pogrdnih naziva za starije ljude koje su nabrojali ispitanici McCannovog istraživanja. No, ejdžizam može ići i u obrnutom smeru, pa tako i za mlade postoje izrazi poput: balavci, slinavci, fetusi i slično. Rat generacija očigledno je nešto široko rasprostranjeno, no, večno pitanje ostaje koje je to životno doba prema kome se ne odnosimo diskriminatorski. Krajem novembra ove godine, magazin „Njujorker" objavio je članak o zabrinjavajućem ejdžizmu u prestonici IT industrije – Silicijumskoj dolini. Autor je razotkrio prilično brutalne detalje o tome da zaposleni u IT industriji idu u „staro gvožđe" već posle navršene tridesete godine. Možda treba da promenimo razumevanje skraćenice IT. Možda se iza nje više ne krije sintagma „internet tehnologije", već „instant tehnologije" – industriju su preuzeli dvadesetogodišnjaci koji brzo misle i kratko se zadržavaju na jednom mestu.

O obrnutom ejdžizmu (starijih prema mlađima) govori i istraživanje McCanna: četiri od pet seniora smatra da su mladi sebični, troje od četvoro smatra da mladi ne poštuju mišljenje starijih, a svaki drugi ispitanik tvrdi da su mladi lenji. U istom istraživanju „omladina" uzvraća udarac, pa tako troje od četvoro ispitanika u dvadesetim i tridesetim godinama smatra da su stari konzervativni, a dvoje od troje da su džangrizavi. Ukrštanjem ovih odgovora dobijamo zapravo toksičnu formulu po kojoj uverenja jednih podstiču uverenja drugih: ako ti meni kažeš da sam lenj, ja ću tebi da si džangrizav; smatraš da sam konzervativan, e, pa, ja mislim da ne poštuješ moje mišljenje…

„Ako nema od tebe koristi, ti si precrtan", kaže jedan od ispitanika u ovom istraživanju. U njegovim rečima leži sva suština surovosti i štetnosti ejdžizma. U vreme kad je ljudski životni vek duži nego ikada u istoriji čovečanstva, kad više nego ranije vodimo računa o ljudskom dostojanstvu, niko ne bi smeo da se oseća precrtanim jer od njega drugi nemaju koristi. Uostalom, pomenuto istraživanje čak i demantuje uverenje o beskorisnosti seniora: velika većina ispitanih finansijski pomaže decu i unuke, a bar polovina iz obe grupe starijih (55 do 64 i od 64 pa naviše) čuva unuke bar jednom nedeljno. Beskorisni? Ne bi se reklo. Iskorišćavani? Verovatno, s obzirom na to kako se osećaju.

Jovana Gligorijević