Beogradski izbori 2018.:
Izađi i bori se

Sve što smo imali prilike da čujemo i vidimo u predizbornoj kampanji – ubeđivanje kako su drugi „svi isti" i samo se svađaju, neprekidno devastiranje opozicionih lidera po režimskim medijima, prikupljanje sigurnih glasova od vrata do vrata i pozivanjem građana koji imaju brojeve mobilnih telefona u državnoj MTS mreži, manipulacije režimskih medija kojima je i susret sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu u službi gradskih izbora, imalo je samo jedno za cilj: da što manje onih koji su protiv ove vlasti izađe na izbore, jer će vojska Aleksandra Vučića – sigurno izaći

Ova izborna kampanja bila je kao i sve dosad: za i protiv Vučića. Koliko god da se opozicija opirala tome, i ovi izbori su o njemu. Ne samo zato što je Aleksandar Vučić bio glavno lice kampanje SNS a, nego i zato što opozicija poziva ljude da glasaju tvrdeći da beogradski izbori mogu biti početak kraja njegovog režima.

Sve ostalo: metroi, vrtići, parkići, porodilje, spalionica u Vinči, Angela Merkel i američki marinac s pištoljem u Vučićevoj kampanji, Savski nasip, udžbenici, tableti i fontana na Slaviji, napad na Marka Bastaća, mračna predgrađa i bleštavo osvetljen centar uistinu su ostali u pozadini ovih izbora, nešto kao čaure ispaljene municije u prepucavanjima za i protiv Vučića. I to je bilo očekivano.

Dalje, koliko god da su se opozicioni kandidati na listama za odbornike trudili svojim sugrađanima da objasne da je svaki glas važan i da je svaka, pa i vlast Aleksandra Vučića smenjiva na izborima i može se pobediti olovkom bez obzira na neregularni izborni proces, neslobodne medije i atmosferu zastrašivanja, sigurno je jedno. Živimo u zemlji u kojoj je i dalje na snazi rečenica koju pripisuju Staljinu – da nije važno ko i kako glasa, nego ko broji glasove. Dakle, posredi je ogromno nepoverenje građana u državu i njene institucije. A država se svojski trudi da ojača to nepoverenje.

MILORAD I BELI: Primera je u ovoj predizbornoj kampanji bilo pregršt. Jedan je, recimo, proglašenje izborne liste broj 23 „Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka – Radulović Milorad" pored već postojeće liste broj 7 „Dosta je bilo i Dveri – Da ovi odu, a da se oni ne vrate". Dakle, Gradska izborna komisija je proglasila listu 23 koja bez sumnje ima jedan jedini cilj – da posluži u opstrukciji liste broj 7 i obmanjivanju građana listom 23 koja po nazivu jako podseća na listu broj 7. Čak je i prezime u nazivu ove liste „Radulović" stavljeno ispred imena „Milorad" kako bi birači bili dodatno zbunjivani jer svi makar znaju da je osnivač pokreta „Dosta je bilo" Saša Radulović. Ne možemo se, dakle, oteti utisku da je lista 23 – lažna, fantomska lista ili nazovite kako god hoćete, lista koja je izmišljena za obmanjivanje građana.

Nažalost, ispostavilo se da nije i jedina takva na spisku od 24 izborne liste u trci za odbornike Skupštine grada Beograda. I ranije je bilo lažnih lista i trojanaca kojima je vladajuća stranka pribavljala dovoljan broj potpisa za kandidaturu, nije bilo neobično i da takvim lažnjacima pripomogne u štampanju plakata i dotiranju kampanje, ali se još nije desilo da se za potrebe proglašenja izborne liste uz pomoć GIK-a može legalno promeniti ime i prezime i dobiti nova lična karta – za manje od 24 sata.

A upravo se to dogodilo u slučaju proglašenja izborne liste Ljubiše Preletačevića Belog. Dakle, na sednicama GIK-a predstavnici opozicije su upozoravali da pojedine liste ne smeju da budu proglašene, ali bili su preglasani. Jedna od spornih svakako je bila već pomenuta „Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka – Radulović Milorad", ali i liste „Ljubiša Preletačević Beli – Zato što volimo Belovgrad" i lista „Nijedan od ponuđenih odgovora" (NOPO). Predstavnici opozicije u GIK-u su za listu Luke Maksimovića alijas Ljubiše Preletačevića Belog govorili da ona ne ispunjava formalne uslove zbog određenih nepravilnosti i grešaka. Većina u GIK-u je, međutim, smatrala da ove nepravilnosti nisu važne i – proglasili su listu.

Kako piše Istinomer, stvar je završila na Upravnom sudu koji je poništio rešenje GIK-a o proglašenju liste Belog Preletačevića zbog Sporazuma o formiranju grupe građana koji ne sadrži naziv izborne liste. Upravni sud je naveo da je GIK trebalo da naloži podnosiocu izborne liste da sačini „aneks sporazuma" kojim će biti određen naziv izborne liste i njen nosilac i da ukoliko lista ima nosioca, bude dostavljena i njegova pismena saglasnost. Upravo zbog ovog detalja Luka Maksimović alijas Ljubiša Beli Preletačević je upao u zamku svoje zamisli o izmišljenoj ličnosti (ali samo nakratko) – trebalo je da pribavi saglasnost osobe koja ne postoji i to u najkraćem mogućem roku – za 48 sati. Luka Maksimović je i to završio uz pomoć GIK-a. Naime, istog dana (21. februar) kada je održana sednica GIK-a na kojoj je na osnovu presude Upravnog suda donet zaključak da izborna lista sadrži nedostatke i da podnosilac liste treba da ih otkloni najkasnije u roku od 48 sati, ispostavilo se da Ljubiša Preletačević postoji i da ima važeću ličnu kartu, pa je odmah dao saglasnost da njegovo ime bude na listi. Lična karta Ljubiše Preletačevića Belog, naime, izdata je istog dana 21. februara, overena kod notara Gorana Andrića, koji je, kako je već pisao BIRN, a prenosi Istinomer, brat supruge Zlatibora Lončara, ministra zdravlja. Čovek koji je pristao na to da promeni svoje ime i prezime, uzme zapravo potpuno nov identitet da bi dao saglasnost da njegovo ime bude na listi Luke Maksimovića je Ognjen Maksimović, koji je na prvoj listi Luke Maksimovića bio kandidat za odbornika pod rednim brojem 19. Novi i stvarni Ljubiša Preletačević Beli rođen je kad i Ognjen 1993, ima isto mladenovačko prebivalište i adresu kao i Ognjen.

U izbornom štabu Preletačevića Belog novinarima su kazali da su „stručne službe Gradske izborne komisije urgirale kod nadležnih institucija da se lična karta izradi u najkraćem roku". Dakle, što da se krije, što da se laže, zna se koliko je u Srbiji potrebno vremena za izdavanje nove lične karte, a o promeni imena i prezimena da i ne govorimo (oko mesec i po do dva meseca). Postavlja se pitanje zbog čega je GIK „urgirala"? Zašto je državi toliko bilo stalo da lista Luke Maksimovića učestvuje na izborima pa je „omogućila" da izmišljeni junak postane stvaran, tako što je nađen dobrovoljac koji je u roku od nekoliko sati promenio ime i dobio novu ličnu kartu?

Istinomer pita: „Ako je Ognjen Maksimović postao Ljubiša Preletačević Beli za manje od 24 časa, ko garantuje da se pred zaključenje biračkog spiska (72 sata pre početka izbora) neće odjednom pojaviti čitava armija od više hiljada ljudi sa svežim ličnim kartama, koji su sveže ugurani u birački spisak i sa ‘poželjnim’ stranačkim svetonazorom?"

„MRTVE DUŠE" I NAJNOVIJI BEOGRAĐANI: Bezmalo tri decenije, od prvih višestranačkih izbora 1990. godine, nijedna vlast nije našla za shodno da ažurira birački spisak. Otud i sumnje građana Srbije u Jedinstveni birački spisak i spekulacije o manipulacijama koje su tu moguće. Kosovo je, recimo, vazda bilo rezervoar stranke na vlasti za manipulaciju glasovima, bilo je i zloupotreba biračkog prava ljudi koji više nisu među živima, kao i upisivanja „novopridošlih" pred izbore. Svega smo se nagledali devedesetih, mada se ni oni koji su došli na vlast posle 5. oktobra nisu potrudili da ažuriraju birački spisak.

Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, u novembru prošle godine, pošto je opozicija počela da sumnja da se broj građana s pravom glasa u pojedinim beogradskim opštinama nelogično uvećao za samo nekoliko meseci, izjavio je da birački spisak nikada u istoriji Srbije nije bio ažurniji. Prema istraživanju Insajdera, u Jedinstvenom biračkom spisku i dalje se nalaze rođeni u 19. veku, što izaziva sumnju da na izborima ponovo mogu da učestvuju i „mrtve duše", tačnije da biračko pravo ljudi koji više nisu živi bude zloupotrebljeno. Kako god, ministar Ružić nije u pravu u svojoj izjavi o ažuriranom biračkom spisku. Dalje, prema pisanju Insajdera, zvanični podaci republičke i gradske izborne komisije o broju glasača kažu „da se u periodu od 2008. do 2016. u Beograd doselio čitav jedan grad poput Subotice". Tako je broj glasača u Beogradu povećan za više od 100.000: „Na osnovu tih podataka, ispada da je broj punoletnih stanovnika u prestonici godišnje rastao u proseku za više od 12.000. Posle 2016, međutim, dolazi do obrta. Naime, prema podacima izborne komisije broj birača od 2017. do 2018. smanjio se za oko 13.000. Podatak o smanjenju broja glasača ne uklapa se, međutim, ni sa tvrdnjama opozicije, ali ni sa tvrdnjama ministra policije. Uoči ovogodišnjih beogradskih izbora, opozicija je u oktobru prošle godine tvrdila da ima čvrste dokaze da se broj stanovnika sa pravom glasa u samo dve opštine za četiri meseca povećao za više od 15.000. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je, međutim, tvrdio da se prema podacima MUP-a broj stanovnika povećao za svega 6.000 ljudi. Ispostavilo se da ni sam ministar nije izneo tačan podatak", piše Mina Milanović (Insajder, 25. februar).

Dragan Đilas, kandidat za gradonačelnika liste „Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju", najavio je krivične prijave protiv ministra policije Nebojše Stefanovića i drugih zbog upisivanja birača u birački spisak.

No, lažne i fantomske liste, kao i liste koje su zapravo prikriveni ili otvoreni saradnici partije na vlasti, kao i sumnja u birački spisak, samo su deo predizborne atmosfere koja još jednom u proteklih nekoliko godina ukazuje na to da živimo u državi u kojoj ne postoji dobra, demokratska kontrola izbornog procesa, te da su sve državne strukture upregnute zarad jednog cilja – ostanka i opstanka postojećeg režima na vlasti. Tu, pritom, nismo ni dotakli još jedan značajan segment koji dodatno utiče na nepoverenje građana u izborni proces, a odnosi se na neslobodne medije i očiglednu diskriminaciju opozicije na RTS-u, što nas je ponovo vratilo u devedesete godine prošlog veka. Vlast Aleksandra Vučića je, međutim, otišla još dalje od vlasti Slobodana Miloševića što preko svojih medija i svojih političkih analitičara šalje svojim biračima iskrivljenu sliku stvarnosti, u kojoj je ona, zapravo, najveća žrtva RTS-a. O slučaju REM-ovog zabranjivanja SNS-ovog predizbornog spota u kojem se pominju Dragan Đilas i Aleksandar Šapić može se sve izguglati ko još nije stigao da pročita ili pak da vidi smešni spot. Ali, kapa dole, toga se ni Mitević ni Vučelić ne bi setili.

Sve ostalo što smo proteklih mesec i kusur imali prilike da čujemo i vidimo u predizbornoj kampanji – ubeđivanje kako su drugi „svi isti" i samo se svađaju, neprekidno devastiranje opozicionih lidera po režimskim medijima, „komšijsko" prikupljanje sigurnih glasova od vrata do vrata i pozivanjem građana koji imaju brojeve mobilnih telefona u državnoj MTS mreži, manipulacije režimskih medija kojima je i susret sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu u službi gradskih izbora, kao i sve prethodno što smo ovde naveli, imalo je samo jedno za cilj: da što manje onih koji su protiv ove vlasti izađe na izbore, jer će vojska Aleksandra Vučića – sigurno izaći.

MILOM ILI SILOM: To je valjda i osokolilo razjedinjenu i nesolidnu opoziciju da u sav glas poviče: Svaki je glas važan!

Tako je računica Dragana Đilasa da „uz pritiske, džakove, poklone, pakete, kapilarne glasove" SNS i SPS ne mogu zajedno da pređu 380.000 glasova, te da je 450.000 +1 glas dovoljno za pobedu onih koji su protiv vlasti. Đilas je pritom siguran da će na izbore izaći oko 850.000 Beograđana. Po društvenim mrežama i nekim od onih preostalih nezavisnih medija spekuliše se da je od 24 liste pet onih koje bi se mogle nazvati opozicionim i koje imaju šansu da pređu cenzus (to su Đilasova lista, Šapićeva lista, lista oko DS-a, Dosta je bilo-Dveri i Ne davimo Beograd), dok su ostale više-manje u nekakvoj javnoj ili tajnoj kolaboraciji sa Vučićem. I među ovih pet je i u predizbornoj kampanji ali i mesecima pre bilo sporadičnih napada na temu trojanskih konja i kolaboracionista, tako da je i to dodatno oslabilo izglede da se baš svi oni koji su protiv ove vlasti, ali i višegodišnji apstinenti okuraže da na ove izbore izađu. Ako bi se to i dogodilo – pod uslovom da svih ovih pet lista pređu cenzus, uslediće postizborna kombinatorika. To znači da bi za postizbornu pobedu trebalo da se saberu Đilas, Janković, Jeremić, Šutanovac, Tadić, Živković, Šapić, Radulović, Obradović i Ne davimo Beograd, a preduslov za tako nešto, ukoliko bi se ispunili svi prethodni navedeni uslovi, jeste da niko od pomenutih ne napravi dil sa A. Vučićem i da svako od njih potisne ono što ih je krasilo tokom prethodnih meseci: sujetu i navodno pozivanje na ideološke i druge razlike i nesporazume. Drugačiji scenario u slučaju da ove liste i njihovi predstavnici prođu cenzus, opravdao bi sumnje da su se opozicioni lideri samo borili za bolju poziciju u gradskoj skupštini, a da su priče o šansi da vlast Aleksandra Vučića počne da se kruni u Beogradu bile samo šargarepa na štapu građanima koji su glasali za njih. Ukoliko neke od ovih lista ne pređu cenzus, zna se, biće opet krivi oni koji nisu uspeli da se dogovore na vreme.

Aleksandar Vučić je u pripremama za beogradske izbore još jednom pokazao da će se služiti svim raspoloživim sredstvima da na beogradskim izborima pobedi i pre i posle izbora: pretnjama ili ucenama, Angelom Merkel i nepostojećim kartama za nepostojeći metro, uprezanjem države i svih njenih resursa, institucija i celokupnog državnog aparata u jedan te isti cilj – da se na kraju namakne potreban broj glasova i da on nastavi svoju vladavinu na način na koji je to radio dosad: sa svim polugama vlasti u svojim rukama, milom ili silom.

Zora Drčelić