Sporazum o energetici:
Gde je zapelo

Ako bi prosečan građanin sudio po informacijama koje stižu iz državnog vrha, bio bi u nedoumici šta da misli o delu pregovora između Kosova i Srbije u vezi sa energetikom

"Mi sporazum o energetici nemamo. Oni (kosovski Albanci) lažu i izmišljaju, i to rade otvoreno, neskriveno", rekao je početkom juna predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nekoliko dana kasnije ponovio je da nema sporazuma o energetici, te da "energetika može doći na red, ali tek na kraju, nakon ispunjenja Briselskog sporazuma". No, ako sporazuma nema, o čemu je onda govorio Marko Đurić u avgustu 2015. godine (kada je Vučić kao predsednik Vlade potpisao tzv. "Brisel 2")? "Što se tiče energetike, to je bio majstorski, filigranski rad na sporazumu. Ni na jedan način nije prejudicirano pitanje imovine, isključili smo se iz toga, dobili smo kompaniju za snabdevanje i distribuciju kojom će upravljati Srbi. Biće u vlasništvu EPS-a i ZSO će imati značajnu ulogu", rekao je tada direktor Kancelarije za KiM i istom prilikom proglasio "pobedu Srbije" od 5:0.

Takođe, ako sporazum ne postoji, zašto u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije iz aprila 2018. piše da se "energetski sporazum između Srbije i Kosova mora implementirati bez daljeg odlaganja, kako bi se izbeglo da ovaj dugotrajni spor ima dalje posledice po energetsku stabilnost i bezbednost u Srbiji, Kosovu i zemljama širom Evrope" i da "Srbija hitno mora da registruje i licencira dve srpske energetske kompanije koje će biti osnovane na Kosovu"?

ŠTA PIŠE U DOKUMENTIMA: U Prvom sporazumu o principima koji regulišu normalizaciju odnosa (Briselski sporazum iz aprila 2013), koji sadrži 15 tačaka, energetika je pomenuta ovlaš, u tački 13, koja kaže da će dve strane "intenzivirati razgovore o energetici i telekomunikacijama i okončati ih do 15. juna". U septembru iste godine potpisan je Sporazum o energetici, kojim je predviđeno da KOSTT (Kosovski operater prenosnog sistema) bude priznat kao operater prenosnog sistema za teritoriju Kosova, da će Elektromreže Srbije (EMS) "pružati podršku KOSTT-u da postane član Evropske mreže operatera za prenos električne energije (ENTSO-E)", te da će biti osnovano novo preduzeće za snabdevanje potrošača električnom energijom "u skladu sa kosovskim pravnim i regulatornim okvirom". A onda, u avgustu 2015, Srbija i Kosovo potpisali su ("majstorski, filigranski rad", "5:0") zaključke EU posrednika o sprovođenju Sporazuma o energetici iz 2013. godine. Ovim potpisom dogovoreno je da EPS osnuje dve kompanije na Kosovu – jednu za trgovinu strujom (EPS Trgovina), drugu za snabdevanje i distribuciju struje (Elektrosever). Na kraju ovih zaključaka, i Kosovo i Srbija su se ogradili i, svako za sebe, utvrdili da imovina na Kosovu pripada njima.

Kad "premotamo" vreme unapred, tri godine kasnije nijedna od ovih kompanija nije osnovana. Kako za "Vreme" kaže izvor iz Vlade Srbije, ove firme je "trebalo da osnuje Zajednica srpskih opština", a da je EPS četiri puta aplicirao za registraciju firmi u Prištini i svaki put bio odbijen. Isti izvor je izjavio i da srpska strana nije opstruirala formiranje kompanija "ako se izuzme da nismo pisali da je sedište firme ‘Kosovska Mitrovica, Republika Kosovo’, već samo ‘Kosovska Mitrovica’".

Iz Kancelarije za KiM su za "Vreme" rekli da "Priština već duže vreme opstruira" registrovanje ovih kompanija u Kosovskoj agenciji za privredne registre. "Vreme" je od Kancelarije tražilo dokumente kojima je EPS bio odbijan prilikom pokušaja registracije, ali je rečeno da Kancelarija te dokumente nema, a da ih ima EPS. Do zatvaranja ovog broja, EPS nije odgovorio na zahtev "Vremena" za ovim dokumentima.

No, neke stvari je moguće saznati. Na primer, još u decembru 2015, tadašnji direktor EMS-a Nikola Petrović izjavio je – iz nekog razloga, u ime Vlade Srbije – da Vlada "verovatno neće pristati da preduzeće za snabdevanje električnom energijom u vlasništvu EPS-a bude osnovano po kosovskim zakonima": "Dokument kojim EPS osniva neko preduzeće mora da prođe Vladu Srbije, zahtev je da u tom dokumentu treba da piše da se preduzeće osniva na osnovu zakona Kosova. To je protivno Ustavu i takav dokument verovatno neće proći vladu", rekao je tada Petrović za "Danas".

ŠTA PIŠE EDITA TAHIRI: Takođe, dosta saznajemo i iz dva pisma Edite Tahiri, ministarke za dijalog između Kosova i Srbije. Ona je još 9. septembra 2015. poslala uputstva za formiranje dve pomenute kompanije, s obzirom na to da je EPS dva dana ranije podneo dokumentaciju za registraciju koja je, kako piše Tahiri, "zakonski i politički neprihvatljiva i nije u skladu sa duhom i principima Briselskog dijaloga za normalizaciju odnosa između dve zemlje": "Adresa kompanije treba da uključi državu gde deluje, nije dovoljno samo ime grada, jer to ima političke predrasude. I druge promene u skladu sa zakonom o trgovinskim udruženjima Kosova. Bilo gde drugde u ova dva dokumenta gde se mogu identifikovati formulacija ili izrazi koji su politički provokativni i zakonski netačni treba da se uklone i da se zamene u skladu sa zakonima Kosova i Briselskog sporazuma", piše Edita Tahiri.

Pošto nismo dobili dokumenta kojima se odbija registracija EPS Trgovine i Elektrosevera, ne znamo da li je sva četiri puta razlog za odbijanje bio isti. U skladu sa onim što je "Vremenu" rečeno u Vladi Srbije – verovatno jeste. U oktobru 2016. Edita Tahiri piše ministru energetike Albanije. U pismu, između ostalog, piše da bi Albanija trebalo "da izrazi zabrinutost zbog nesprovođenja Briselskog sporazuma o energetici": "Ovaj sporazum se blokira od strane Srbije, koja je blokirala sprovođenje zbog nespremnosti da se na Kosovu registruje nova kompanija za snabdevanje energijom u skladu sa kosovskim zakonima kako je to predviđeno ugovorom, što zapravo izražava nespremnost Srbije da poštuje nezavisnost KOSTT-a po sporazumu koji je potpisala u Briselu. Blokiranje nezavisnosti KOSTT-a od strane Srbije, uprkos Briselskom sporazumu, ima za posledicu kašnjenja početka rada linije interkonekcije između Kosova i Albanije i takođe je postala prepreka i prema ciljevima Berlinskog procesa za regionalnu saradnju i infrastrukturne veze na Balkanu gde je energetika vitalni sektor."

Dakle, da sumiramo: iako optužuje Kosovo za opstrukciju, zapravo je Srbija potpisala dokument u kome piše da firme treba da budu osnovane "u skladu sa kosovskim pravnim i regulatornim okvirom", a onda uporno odbijala da u adresu budućih kompanija ubaci i odrednicu "Kosovo". Time je i opstruirala formiranje pomenute dve kompanije, a pritom i energetski sporazum, koji, po Vučiću, ne postoji.

Radmilo Marković