Dojenje:
Uredba o majčinom mleku

Majke koje ne doje decu, iz bilo kog razloga, smatraju se lošim majkama jer, navodno, ugrožavaju zdravlje svoje bebe. Kao i obično, promene u Srbiji počinju od kraja – dekretom. Uredba o nacionalnom programu podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta Republike Srbije sprovodi se u GAK "Narodni front", odakle se, prema pismu jedne porodilje, čuje plač gladnih beba

Veliki broj žena koje su u srpskim porodilištima donele na svet decu naći će da je pismo porodilje iz GAK "Narodni front" verodostojno. Bebe plaču, majke su slomljene od porođaja, sestre i lekari samo prelete pogledom preko porodilje, mleko nikako da krene, druge mame doje bez problema, sestre te već prekorno gledaju kao da ti ne želiš da dojiš… Sve je manje-više isto i danas, samo što sad imamo Uredbu o dojenju kojom se dohrana proglašava državnim neprijateljem, a majke neodgovornim, lenjim, razmaženim. U prethodnom periodu žene su takođe bile u fokusu kritike zvaničnika kao neodgovorne, lenje, razmažene prevarantkinje koje samo gledaju kako da oštete državni budžet. Sad su majke koje ne doje decu iz bilo kog razloga "na tapetu", smatraju se lošim majkama koje ugrožavaju zdravlje svoje bebe.

Uredba o nacionalnom programu podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta Republike Srbije stupila je na snagu 19. jula, osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku". Ovo je navedeno u uvodu Uredbe: "Uprkos nepobitnim naučnim činjenicama o vrednostima majčinog mleka i dojenja, kao i iskustvom čovečanstva do 19. veka, početkom 20. veka započinje proizvodnja veštačkog mleka i uvođenje zamena za majčino mleko, prvo kao nužnost kod dece koja nisu iz objektivnih razloga (zbog gubitka majki, opšte gladi u ratovima i posle njih) mogla biti dojena, a zatim, kao paralelan oblik hranjenja dece zbog sve veće proizvodnje veštačkog mleka. Reklamom je isticana lažna prednost veštačke ishrane ("lakše za majke, a isto za dete", "obogaćeno je vitaminima", "može se dodati detetu kad majke nemaju dovoljno mleka" i dr.). Majke i porodice su donosile odluke o dopunskoj ishrani adaptiranim formulama bez opravdanih medicinskih indikacija i bez realne potrebe, što je dovelo do smanjenja stope dojenja, posebno isključivog dojenja, i povećanja stope oboljevanja…" Shodno vladinoj uredbi, reklami za "lažnu prednost veštačke ishrane" podležu majke kojima je lakše da smućkaju formulu nego da doje dete.

Kao i obično, promene u Srbiji počinju od kraja – dekretom. Ne ulaže se u porodilišta nego u fontane. Svi okreću glavu od stanja u porodilištima koja su sistemski zapuštena, zvaničnici se bave procentima i pišu strategije.

STRAVA U ULICI NARODNOG FRONTA: "Noć je bila jako teška i tužna. Bebe neiscrpno plaču, ja bih rekla ridaju, po pola sata, nekad i više bez prestanka. Majke pogrbljene nad svojim tek rođenim bebama pokušavaju da nahrane svoje bebe, dojkama u kojima u 70 posto slučajeva nema mleka ili ima tek pomalo da nakapaju bebama u usta. Nedovoljno. Plač je nesnosan, pretužan, užasno ga je slušati… A majke, premorene, blede, neispavane, sede ili šetaju kao neki zombiji u bezizlaznoj situaciji", navodi se u pismu majke upućenom jednom roditeljskom portalu. Oglasila se i prim. dr Tanja Lazić Mitrović, zamenica načelnika Neonatologije i šef intenzivne nege u GAK "Narodni front". "Samo 13,7 odsto beba u Srbiji hrani se isključivo majčinim mlekom u prvih pola godine života. Zbog konstantnog pada stope dojene dece, Vlada Srbije donela je u julu ove godine Uredbu o nacionalnom programu podrške dojenju. To, ipak, ne znači zabranu dohrane. Ako majka kaže da ne želi da doji svoje dete, ne možemo je na silu terati, moramo da razgovaramo s njom, pokušaćemo da joj objasnimo važnost dojenja. Naravno, za to vreme moramo detetu dati energiju koja mu je potrebna, a mleko je jedina hrana za bebu, te je dohrana sasvim izvesna", tvrdi dr Lazić Mitrović.

No, postoji jedan važan detalj u pilot-programu koji se sprovodi u GAK "Narodni front", a koji će biti uveden i u druga porodilišta, a to je da samo pedijatar u porodilištu može da odobri dohranu mleka koja se upisuje u karton porodilje, odnosno da svaka dohrana mora da se evidentira. Kako to psihološki utiče na majku koja nema dovoljno mleka ili čije dete nije "ješno" ili nema snage da doji, ako je reč o prevremeno rođenom detetu? Svaka promena se evidentira, porodilja je evidentirana kao šta – lenja, razmažena, nedovoljno edukovana? Zvanično, evidencija beba koje dobijaju dohranu kasnije će doktorima poslužiti kao rezultat uspešnosti samog programa.

Da bi majčino mleko poteklo, potrebno je više od dekreta, i tu se vraćamo na početak – stanje u porodilištima. U Izveštaju "Mame u Srbiji" koji predstavlja sažetak istraživanja Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta uz podršku organizacije Centar za mame (o čemu je "Vreme" pisalo) navedeno je da se porođaj kod nas posmatra kao bilo koji drugi medicinski zahvat. Drugim rečima, porođaj se ne posmatra kao psihološki fenomen, samo da se rađa.

PRAVO NA DOJENJE: Strategijom o podizanju stope nataliteta u Srbiji uvedena je komisija o abortusu, koja preispituje odluku žene da prekine trudnoću i naknadno je obrazuje o kontraceptivnim metodama. Koliko vidimo, na snazi je i Uredba o dojenju. Ali, ne, to nikako ne znači da se osporava bilo koje ženino pravo, u glas govore političari i pedijatri, ukoliko ne želi da rodi ili da doji dete, ne možemo "na silu da je teramo."

"Mame su prilično uplašene i zabrinute", smatra Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac.com, koja je pojasnila da deo strategije obuhvata segment u kojem pedijatar mora da upiše da je bebi data dohrana. "Dakle, majka više ne može to da radi ‘na svoju ruku’, već svaka dohrana, čak i najmanja količina, mora da se upiše na listu. To je odgovor koji smo mi dobili iz Narodnog fronta". Mihnjakova smatra da svaki strateški plan, koji bi trebalo da bude za dobrobit trudnica i majki, na kraju pokaže da mame treba da se kažnjavaju. "I one se zaista tako osećaju. I uplašene su, i zabrinute, i imaju brojne kritike na račun podrške dojenju u svim porodilištima. Ovo nije problem porodilišta ili zaposlenih u porodilištu, ovo je sistemski problem. Mame moraju da budu edukovane o svemu što ih čeka pre dolaska u porodilište. Nacionalni plan podrške dojenju podrazumeva i to. I u ovom slučaju država polazi s kraja. Opet se radi na tome da se nešto uradi preko noći, zbog čega se mame osećaju krivima jer ne doje. A gde je podrška, a gde je odgovor na pitanje zbog čega imamo situaciju da preko 60 odsto mama koristi dohranu? Pa, da li mi treba da odbacimo svih tih 60 odsto mama i kažemo: ‘Vi niste dobre mame’", pita se Jasmina Mihnjak.

Istraživanje koje je sproveo ovaj portal 2016. godine "Kakva su nam porodilišta" ukazuje na to da čak 43 odsto mama izađe iz porodilišta a da nije u potpunosti savladalo dojenje. A istraživanje koje je sprovedeno ove godine "Kako hranimo naše bebe", govori u prilog tome da porođaj ima najveći uticaj na uspeh u dojenju, kao i kontakt koža na kožu nakon porođaja. Istraživanja su pokazala da majke nisu dovoljno edukovane, ali i da izostaje podrška u trenutku kad dojenje počinje, kao i adekvatne informacije stručnjaka o adaptiranom mleku. Čak 61,7 odsto mama je barem u nekom trenutku koristilo adaptirano mleko, a blizu 40 odsto majki smatra da nije bilo u dovoljnoj meri edukovano o upotrebi zamene za majčino mleko, 32,1 odsto beba je već u porodilištu dobilo adaptirano mleko, a isti broj mama (oko 30 odsto) dalo je bebi adaptirano mleko na svoju ruku, bez saveta lekara.

Biljana Vasić