Životi miliona žena i devojčica širom sveta su ugroženi ili prekinuti usled svakodnevnog nasilja. Nasilje se u velikom broju slučajeva odigrava kod kuće tako da mnoge od njih nemaju kuda da pobegnu niti kome da se obrate za pomoć. Mesto koje nazivamo domom, koje bi trebalo da nam bude utočište u teškim trenucima, može biti mesto na kom smo najugroženiji.

Rodna neravnopravnost i nasilje nad ženama su dve strane iste medalje. Protiv oba se treba boriti podjednako i bez odlaganja. Ne možemo da rešavamo jedan problem, a da zapostavljamo drugi jer tako nećemo postići održive rezultate koji će promeniti njihov život.

Diskriminacija na osnovu pola, seksualno uznemiravanje i rodno uslovljeno nasilje su pitanja ljudskih prava. Način na koji te probleme rešavamo otkriva da li živimo u poštenom i pravičnom društvu.

No, pristup pravdi je još jedan u nizu velikih izazova. Čak i kada postoje zakoni koji bi trebalo da štite žene i krivično gone one koji ih diskriminišu i vrše nasilje nad njima, za veliki broj žena zaslužena pravda ostaje nedostižna.

Žene i devojčice koje su žrtve višestrukih vidova disriminacije suočene su sa daleko višim stepenom ugroženosti, marginalizacije i, u krajnjoj liniji, nasilja. Ovo se naročito odnosi na žene sa invaliditetom, na one iz manjinskih grupa, žene sa sela, kao i žene čija je seksualna orijentacija nekome neprihvatljiva.

Tolerancija prema bilo kom aspektu rodne neravnopravnosti, uključujući nasilje nam ženama, implicira narativ prema kome je ugnjetavanje jedne polovine društva prihvatljivo, dok život nastavlja da se odvija kao da se ništa nije dogodilo.

Promena takvog narativa je od ključnog značaja, a za to je neophodno uključiti čitavo društvo, mobilisati koaliciju snaga koje će doneti promenu.

Zahvaljujući društvenim promenama i doslednim politikama, u proteklih 60 godina postoji tendencija ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti.

Evropska unija je oduvek bila snažna sila koja pokreće taj razvoj i nastavlja da igra važnu ulogu u očuvanju zamaha i daljem nadograđivanju na prethodna postignuća.

Jednakost između žena i muškaraca je osnovna vrednost Evropske unije, koja je u nju utkana od samog početka: Rimski ugovori (1957) sadrže odredbu kojom se poziva na jednaku zaradu za jednak rad.

Poslednjim ustavnim izmenama (Lisabonski ugovor), "Unija i njene države članice su se obavezale na borbu protiv svih vidova nasilja u porodici (…), na sprečavanje i kažnjavanje ovakvih krivičnih dela i na pružanje podrške žrtvama".

Sporazumi, konvencije i zakoni pružaju neophodni regulatorni okvir kome sistem pribegava, ali da bi oni bili primenjeni, neophodan je angažman.

Rodna ravnopravnost mora postati deo svakodnevnog života, a mi moramo da radimo na tome da se stvari menjaju na bolje. Zato EU podržava promene u cilju rodne ravnopravnosti u zemljama kandidatima za članstvo kao što je Srbija.

Srbija, kao svako savremeno društvo, deli iste vrednosti i težnje ka rodnoj ravnopravnosti kao i ostatak evropske porodice te čini niz koraka u tom pravcu uz punu podršku EU.

KLJUČNI KORACI KA RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI U SRBIJI: U partnerstvu sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), Delegacija EU u Srbiji trenutno sprovodi trogodišnji projekat pod nazivom "Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti".

Cilj projekta je jačanje administrativnih kapaciteta za rodnu ravnopravnost i postizanje značajnog napretka u ispunjavanju evropskih i nacionalnih obaveza u pogledu rodne ravnopravnosti kroz proces integracije načela rodne ravnopravnosti u sve politike.

Ovaj projekat će prvo ojačati institucionalne kapacitete Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost tako što će se postarati o uspostavljanju administrativnih struktura i sistema upravljanja i zapošljavanja adekvatnog i kvalitetno obučenog kadra.

Drugi stub projekta se odnosi na pružanje podrške Ministarstvu za evropske integracije za integraciju načela rodne ravnopravnosti pri razvoju nacionalnih politika i strategija, programiranju nacionalnih i evropskih fondova, kao i pri sprovođenju i praćenju programa i projekata.

Treći stub projekta ima za cilj sprovođenje konkretnih mera koje će doprineti snažnijem uključivanju žena u tržište rada, osnaživanju ženskog preduzetništva i žena iz ruralnih oblasti, kroz dodelu najmanje 30 grantova ženskim organizacijama civilnog društva. Do sada je osam takvih organizacija dobilo grantove za sprovođenje mera i razmenu iskustava i dobrih praksi u primeni mera iz Akcionog plana za rodnu ravnopravnost.

Osim toga, grantove je dobilo i osam lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost za sprovođenje lokalnih akcionih planova za rodnu ravnopravnost odnosno primenu mera i aktivnosti koje proističu iz usvojenih lokalnih akcionih planova. Ove organizacije na taj način rešavaju probleme u različitim oblastima: položaj žena na tržištu rada; žensko preduzetništvo; i ekonomsko osnaživanje žena iz ruralnih oblasti. Istovremeno, te organizacije će raditi na promociji i sprovođenju Evropske povelje o jednakosti žena i muškaraca na lokalnom nivou.

Pored toga, jedna od agencija EU – Evropski institut za rodnu ravnopravnost – pruža tehničku pomoć Srbiji pri integraciji načela rodne ravnopravnosti u njene politike na putu ka članstvu u EU. To uključuje unapređeno prikupljanje statističkih podataka o stanju rodne ravnopravnosti, a naročito podataka o rodno uslovljenom nasilju i zaštiti žrtava, u skladu sa Instanbulskom konvencijom. Agencija ove godine pomaže pri razvoju nacionalnih indeksa rodne ravnopravnosti u regionu.

Vredi pomenuti da je Srbija 2016. prva među pristupnim zemljama izradila indeks rodne ravnopravnosti. Ona je bila prva zemlja izvan EU koja je izradila indeks prema modelu Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost, zahvaljujući čemu je stanje u Srbiji moguće uporediti sa EU i njenim državama članicama.

Parafraziraću Emu Votson, globalnog ambasadora dobre volje u okviru kampanje "HeForShe – agenti promene": svi moraju da se uključe kako bismo stali na kraj rodnoj neravnopravnosti.

U Srbiji, kao i bilo gde drugde u svetu, neophodan je svakodnevni angažman svih kako bi se promene desile kod kuće, na poslu, u zajednicama i opštinama, a neophodno je i da taj angažman dodatno intenziviramo kako bismo do 2030. ostvarili punu rodnu ravnopravnost u skladu sa inicijativom "Planeta 50-50."

Rodna ravnopravnost je preduslov za celokupni održivi razvoj naših društava.