Vreme
Zoom

Vučiću batak, narodu trtica – Otvaranje »Lidlovih« prodavnica pokazalo je da je narod svuda isti. Samo se predsednici razlikuju

"Kultura otvaranja" postala je dominantna kultura komunikacije s narodom kao najava zlatnog doba koje će takođe biti svečano otvoreno, samo što niko ne zna kada
Dragoljub Zarkovic
piše:
Dragoljub
Žarković

Žute gaće: Vučić kao bonus

Sram bilo svakog ko se ruga redovima pred novootvorenim lancem prodavnica "Lidl." Besparica, znatiželja, želja da makar u nečem budete prvi, izvukli su narod u rane jutarnje časove da uhvati red pred 16 "Lidlovih" prodavnica, da budu svedoci nečeg novog, možda i drugačijeg, nečeg o čemu će moći da se priča par dana. Mediji su zabeležili da je na otvaranja tih dućana poseta domovima zdravlja opala za oko 70 odsto.

Tih slika nagledali smo se iz sveta. I tamo narod u mitskim njujorcima i londonima nahrupi kad se otvara nešto novo ili kad se oglasi neka velika rasprodaja, ali to je sve na relaciji prodavac i potrošač, dok je to ovde državni projekt. Da nije, ne bi Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, otvarao beogradski dućan kao dokaz da svakog dana napredujemo sve više u svakom pogledu.

Verujem da je i upravi "Lidla" bilo smešno što predsednik države obilazi rafove, hladnjače i kase, ali nisu ludi da se smeju toj besplatnoj dodatnoj reklami: kud baciše onolike pare u reklamiranje "visokog kvaliteta i niskih cena", kud navukoše žute gaće svim dnevnim novinama u Srbiji, ovo s Vučićem došlo im je kao bonus, a malobrojni koji kao neku vrstu poniženja osećaju okolnost da predsednik naše države otvara nemačke dućane – pa makar i šesnaest u jednom danu – neće jesti jeftine piletine. Vučiću batak, a njima trtica.


Palanka bez filosofije: Ko se dočepa makaza

Uostalom, ovde su ministri otvarali liftove, pešačke prelaze, onima nižim od njih zapadale su ćenife i semafori, ograde, pešački prelazi, šahtovi i druge gluposti, ali je svojevrsna "kultura otvaranja" postala dominantna kultura komunikacije s narodom kao najava zlatnog doba koje će takođe biti svečano otvoreno, samo što niko ne zna kada.

Ko se dočepa nekih makaza da preseče vrpcu može smatrati da je uspeo u životu jer ove televizije sklone državnoj sisi, a gotovo sve su takve, najviše vole direktne prenose takvih događaja i ponašaju se kao da je svaki dan slet povodom rođendana druga Tita. Fiksiraš kameru, dobiješ sinopsis i puštaš direktno u program. Dolazak "Lidla" u Srbiju sigurno jeste znak da smo ucrtani u "potrošačku mapu" Evrope; eto tu su, za razliku od Kosova, neke granice obeležene, i baš se radujem zbog onog preduzimljivog čoveka koji je sabajle kupio pola tone šećera, po promotivnoj ceni, bez namere da pravi džem od šljiva, već da ih preproda u svom malom dućanu, kao što se i dobar deo piletine pojavio na pijacama po višoj ceni nego što je na danu otvaranja bila cena u "Lidlovim" radnjama. I mala korist veseli čoveka, a veselju je doprineo i Predsednik koji pokazuje razumevanje za te ljudske potrebe.

On je, ionako, rodonačelnik i glavni pregalac "kulture otvaranja" i umesto da u novoj "Lidlovoj" radnji činodejstvuje neki državni sekretar u Ljajićevom ministarstvu trgovine, što bi i bio rang odgovarajući značaju događaja, eto nam se ukazao Predsednik odvojivši sat-dva od svog mukotrpnog posla predsednikovanja, potvrđujući tezu o palanačkom karakteru srpske državne politike.


Olivera na prkosima: Ovo nije 2012. godina. I nije

Šta još ima novo u sve starijoj Srbiji? Optimista bi rekao da se opozicija najzad budi u liku Saveza za Srbiju, a pesimista će reći da su se verovatno potukli na zatvorenoj sednici za javnost kada su tražili da se formulišu zahtevi za izmenu izbornih uslova.

Rano je reći ko je tu u pravu, ali em su se okupili u istoj sali, em su otišli u Lučane, središte mogućeg "trećeg kosovskog boja" na tamošnjim izborima, em su stali pred zgradu REM-a i održali u utorak vanrednu konferenciju za medije sa koje su poručili da ovo nezavisno regulatorno telo za elektronske medije ne sme da bude još jedna režimska ispostava već da mora pod hitno obezbediti punu primenu Zakona o elektronskim medijima.

Najzad, par meseci posle konstituisanja, pokazuju neki aktivizam.

Oni su podsetili javnost da je REM u izbornim kampanjama 2016, 2017. i 2018. godine odbio da vrši monitoring ponašanja elektronskih medija što mu je dužnost, te da je od nezavisnog organa postao partijska ispostava SNS.

Posebno je alarmantna činjenica da televiziji PINK još uvek nije oduzeta dozvola za korišćenje nacionalne frekvencije kao javnog dobra, a da RTS i RTV nisu opomenuti niti kažnjeni zbog kršenja pravila o objektivnom informisanju i ravnopravnoj medijskoj zastupljenosti svih političkih subjekata.

"Kada vidite da TV Pink zloupotrebljava nacionalnu frekvenciju prenoseći uživo sednicu Glavnog odbora vladajuće stranke, što spada u zabranjeno političko oglašavanje izvan predizborne kampanje, ili kada učesnik rijaliti programa na istoj TV propagira nasilje i bestidno vređa za vreme NATO bombardovanja tragično nastradalu devojčicu Milicu Rakić, ili kada na RTS i RTV kao javnim medijskim servisima više od pola godine nije gostovao niti jedan lider opozicije, niti se poštuje obaveza objavljivanja demantija, a na sve to REM ne reaguje – jasno je da ovo regulatorno telo ne radi svoj posao i da nešto hitno mora da se menja kako bismo izborili slobodu medija kao osnovni preduslov za demokratiju u Srbiji", istakli su lideri Saveza.

Dok su se lideri Saveza za Srbiju obraćali novinarima, ispred sedišta REM-a pojavila se članica tog tela Olivera Zekić, koja je predstavnike opozicije optužila da vrše pritisak na nezavisnost tog regulatornog tela.

"Ovo je čist fašizam, pokušaj domaće verzije Informbiroa. Oni neće da pročitaju Zakon o elektronskim medijima u kome jasno piše čime se bavi REM. Ako nešto hoće, neka upute pismeni zahtev, ovo nije ni mesto ni način da se obračunavaju sa institucijama", kazala je Olivera Zekić.

Ona je dodala da niko iz vlasti ne pritiska REM jer, kako je rekla, "ovo nije 2012. godina".

I nije. Profesor Miodrag Zec, koga sam od milošte proglasio za "Vasu Pelagića srpske ekonomije", izjavio je pre neki dan u jutarnjem programu TV N1 da će uskoro lekari u Srbiji bubreg tražiti na Guglu.