Istraživanje – Etničke netolerancije u Evropi:
Opasni koktel

Istraživanje Pju centra ukazuje da je ksenofobija veća u istočnoj, "novoj Evropi" nego u "staroj", zapadnoj Evropi, što ne znači da tamo nema indicija o značajnom nivou etničkih neprijateljstava

Evropa je u dubini društva podeljeni kontinent: istočna i zapadna Evropa se razlikuju po stavovima javnosti prema religiji, nacionalnom identitetu, gej brakovima, legalnom abortusu – ali i po nivou ksenofobije.

Takav zaključak se nameće u nedavno objavljenoj analizi pisanoj na osnovu rezultata istraživanja koje je američki istraživački centar Pju (Pew Research Center) sproveo među 56.000 punoletnih osoba u 34 zemlje – u zapadnoj Evropi 2015. i 2016, a u zemljama centralne i istočne Evrope 2017.

Na primer, u svim zemljama u centralnoj i istočnoj Evropi manje od polovine odraslih anketiranih osoba kaže da bi bilo voljno da prihvati da muslimani budu članovi njihovih porodica (7 odsto u Jermeniji, 47 odsto u Slovačkoj); dok je u skoro svakoj anketiranoj zapadnoevropskoj zemlji (izuzetak je Italija, sa 43 odsto) takve odgovore dalo više od polovine anketiranih.

Takođe, više zapadnih nego istočnih Evropljana (28 odsto Jermena, 96 odsto Holanđana) kaže da u svojim porodicama prihvata Jevreje (videti tabelu).

U zemljama istočne i srednje Evrope stavovi mladih o prihvatanju muslimana i Jevreja ne razlikuju se od stavova starijih. Muslimane u vlastitim porodicama prihvatilo bi malo više od trećine (36 odsto) mladih Poljaka, a dve trećine Francuza.

U zapadnoj Evropi istraživači uočavaju niži procenat negativnih stavova prema imigrantima: 22 odsto u Austriji, 21 odsto u Francuskoj, 16 odsto u Nemačkoj i 4 odsto u Švedskoj.

To ne znači da nema indicija o značajnom nivou etničkih neprijateljstava i u naoko tolerantnijoj zapadnoj Evropi. Broj onih koji smatraju da je imigracija drugi po težini problem EU povećao se za 33 procentna poena za dve godine, pokazuje jedno istraživanje iz 2015.

Američki Fridom haus pominje dva odvojena istraživanja iz 2009. koja pokazuju da 37 odsto Francuza i 21 odsto Nemaca ne bi želelo imigranta ili stranog radnika kao komšiju; da je 27 odsto Britanaca i 69 odsto Italijana imalo negativan stav prema muslimanima; a da 30 odsto Nemaca ne voli Turke.

Međutim, dok se 65 odsto građana EU slaže s tim da države treba da pomognu izbeglicama, opozicija toj ideji bila je veća u zemljama centralne i istočne Evrope.

ODBAČENI SEKULARIZAM: Istraživači Pju centra to protivljenje evropskim vrednostima ilustruju istupima mađarskog premijera Viktora Orbana u julu 2018. u kojima proglašava da centralna Evropa ima posebnu kulturu, da svaka evropska zemlja ima pravo da brani svoju hrišćansku kulturu i pravo da odbije ideologiju multikulturalizma, dok, po njegovim rečima, u Briselu sada hiljade plaćenih aktivista, birokrata i političara radi na tome da (od Mađara) oduzme pravo da odluče s kim žele da žive i da migracije tretiraju kao ljudsko pravo.

Da su kasnije pisali izveštaj, istraživači ne bi mogli da izbegnu ni vest da Poljska, idući stopama Austrije, Mađarske, Češke i SAD, najavljuje da će se povući iz Pakta UN o migracijama (United Nations migration pact), čiji je cilj poboljšanje upravljanja prekograničnim kretanjima ljudi.

U tom kontekstu istraživači skreću pažnju na fundamentalna pitanja: Šta je sa multikulturalizmom i otvorenim granicama? Da li je hrišćanstvo evropska vrednost? Šta je sa sekularizmom? Šta su to evropske vrednosti?

Za neke, to je hrišćansko nasleđe Kontinenta; za druge, prava koja štiti "Povelja o osnovnim pravima Evropske unije" koja su nove članice deklarativno i svečano prigrlile: širi politički liberalizam koji obuhvata razdvajanje crkve i države, azil za izbeglice, demokratske vlasti, multikulturalizam.

Prema rezultatima istraživanja, te vrednosti javnost u "staroj" zapadnoj Evropi prihvata u većoj meri nego što je to slučaj u istočnim zemljama.

Stav da religija i država treba da budu razdvojene preovlađuje u skoro svim zapadnim zemljana, a u sedam zemalja centralne i istočne Evrope takav stav je manjinski.

KULTURNI ŠOVINIZAM: Da li je u tim zemljama dete (sekularizam) izbačeno s crvotočnom kolevkom "borbenog bezbožništva"? Ovde je to rečeno po asocijaciji na Savez borbenih bezbožnika (Sojuz vojinstvujušćih bezbožnikov), koji je u vreme kada je bog boravio u Kremlju u SSSR imao 3,5 miliona članova.

Polovina ispitanika u Grčkoj, Bosni, Jermeniji, Gruziji i Rumuniji kaže da je religija veoma važna u njihovim životima, a u većini istočnih zemalja anketirani kažu da je hrišćanstvo (bilo katoličko ili pravoslavno) važna komponenta njihovog nacionalnog identiteta.

Izuzetak su Litvanija i Estonija, u kojima većina ljudi kaže da hrišćanska vera (luteranska) nije važna za njihov nacionalni identitet, ali izgleda da je i taj "sekularni nacionalizam" ksenofobičan – u Litvaniji samo 16 odsto anketiranih prihvata muslimane, a u Estoniji 25 odsto.

Takvo vrednosno kolebanje između istoka i zapada nije izuzetak. Na primer, veliki procenat Čeha pokazuje sekularnu orijentaciju kad ih se pita o odnosu religije i nacionalnog identiteta, u čemu su slični sa zapadnim Evropljanima, ali, s druge strane, po stepenu nespremnosti da prihvate muslimane sličniji su ispitanicima na istoku.

Istraživanja Pju centra beleže pojavu koju analitičari Fridom hausa nazivaju kulturni šovinizam: 89 odsto ispitanika u Grčkoj, 85 u Gruziji, 84 u Jermeniji, 69 u Bugarskoj i Rusiji, 68 u Bosni, 66 u Rumuniji i 65 odsto u Srbiji više su skloni da kažu da je njihova kultura superiornija od drugih.

U Francuskoj svoju kulturu superiornom smatra samo 36 odsto ispitanika, a u Španiji 20 odsto. Molijer i Servantes se prevrću u grobu.

Istraživači Pju centra registruju i raširenost nativističkog shvatanja identiteta.

Osam od deset Mađara (83 odsto) kaže da su mesto rođenja i poreklo važni da bi neko bio "pravi Mađar". Tako misli 82 odsto starijih Poljaka o "pravim Poljacima", a 72 odsto Rusa kaže da je za "pravog Rusa" važno porodično poreklo.

Većina u Švedskoj, Danskoj, Holandiji i Norveškoj mesto rođenja ne smatra važnim za nacionalni identitet.

SRAH OD VIRTUELNIH STRANACA: Fridom haus u izveštaju o rastu ksenofobije u centralnoj Evropi (Central Europe’s Faceless Strangers: The Rise of Xenophobia, Freedom house, jun 2016) upozorava na to da slabo kontrolisane vlasti stvaraju opasan koktel u centralnoj Evropi eksploatacijom ksenofobičnih sentimenata, fenomena žrtvenog jagnjeta, takozvanog šovinizma blagostanja (welfare chauvinism, koji podrazumeva lišavanje stranaca socijalnih beneficija). U Evropskom socijalnom istraživanju iz 2010/2011. uočeni su visoki nivoi šovinizma u zemljama Višegradske grupe (Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska, od 2004. članice EU). U Mađarskoj je 49 odsto ispitanika izrazilo negativne stavove o imigrantima, u Slovačkoj i Češkoj po 36 odsto, a u Poljskoj 16 odsto.

Po Fridom hausu, negativan odnos prema imigrantima u Višegradskoj grupi nije povezan sa ličnim iskustvima sa strancima, jer te zemlje su monokulturne i uglavnom monoetničke (najveća etnička manjina u regionu su Romi, zatim Mađari u Slovačkoj, Slovaci u Češkoj i Nemci u Poljskoj). Tokom izbegličke krize više straha je proizvedeno zbog "virtuelnih" nego zbog "opipljivih" stranaca.

Po Fridom hausu, tokom izbegličke krize pokazala se ključna razlika između Višegradske grupe zemalja i zapadne Evrope. U zapadnim zemljama na povećanje antimigrantskog raspoloženja su uticale desničarske grupe i na tome profitirale – a u Višegradskoj grupi antimigrantska retorika dolazi iz samog centra političkog prostora.

Milan Milošević

Etnička distanca * Zbog stavova grčke javnosti koji su više u skladu sa istočnom nego zapadnom Evropom, istraživači američkog Pju centra su Grčku svrstali u grupu zemalja centralne i istočne Evrope, u koju su uključili zemlje iz zone nekadašnje sovjetske sfere uticaja (Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku, baltičke i balkanske zemlje), iako Grčka nije bila deo istočnog bloka.