:
VIP izbeglica kod Orbana

Odbegli bivši premijer Makedonije Nikola Gruevski dobio je u Mađarskoj azil po hitnom postupku. Samo što su u zakonu navedeni drugi izuzeci za izbeglički status: maloletna deca bez pratnje, žrtve seksualnog nasilja, žene u drugom stanju

Za "Vreme" iz Budimpešte

Otkud Nikola Gruevski baš u Mađarskoj? Ovo pitanje postavljaju oni koji ništa ne znaju o Mađarskoj Viktora Orbana, o unutrašnjem neoliberalnom uređenju države, o simpatijama njenog šefa vlade prema Istoku (Putin, Erdogan, Si Đinping), pa ni o ambicijama da Mađarska u odnosu sa zemljama Balkana preuzme ulogu tutora.

O funkcionisanju zemlje u kojoj je ogromna većina medija pod direktnom kontrolom vlade govori i komunikacija državne štampe nakon pojavljivanja prve vesti o novom prebivalištu Gruevskog. Pošto više nije mogla da se sakrije činjenica (Fejsbuk poruka samog Gruevskog) da je bivši makedonski premijer u Budimpešti, provladini mediji su počeli kampanju da je on žrtva Soroševih plaćenika, koji su sada na vlasti u Makedoniji, da mu je suđenje bilo namešteno, a život ugrožen. Prema tome, sasvim je "logično i ljudski" da mu je Orban pružio utočište.

Sam premijer se do sada samo jednom izjasnio o svom makedonskom prijatelju. U hodu je rekao da je to "pravno pitanje", te da pitaju pravnike.

...i Viktor Orban

DIPLOMATSKA AKCIJA: Mađarska je javnost, ona koja ne gleda, ne sluša i ne čita samo državne medije, imala priliku da sazna (uglavnom iz makedonskih, albanskih i crnogorskih izvora) da je Gruevski u ambasadi Mađarske u Tirani zatražio azil. Potom su se pojavile vesti o direktnom učešću mađarskih diplomata u automobilskom transferu Gruevskog do Budimpešte. Sledila je reakcija vlasti: Mađarska nije učestvovala ni na koji način u izlasku bivšeg premijera iz Makedonije. To se ponavlja sve vreme. Vešto formulisana rečenica je tačna, jer je po svemu sudeći Gruevski sam organizovao prelazak u susednu Albaniju. Ali posle toga je nastupila "diplomatska misija" mađarskih državnih službenika kroz Albaniju, Crnu Goru i Srbiju do Mađarske.

U međunarodno-pravnom smislu najosetljivije je pitanje ulaska u Mađarsku, jer se radi o šengenskoj granici, a Gruevski ju je prešao bez pasoša. Drugo je pitanje da su mađarske vlasti prekršile sopstvene zakona, jer bi na osnovu njih Gruevski trebalo da se nalazi u tranzitnoj zoni ili kod Horgoša ili kod Kelebije.

Državna propaganda na to kaže da je reč o VIP izbeglici, o političaru koji je deset godina bio na čelu vlade Makedonije, te da je on zato izuzetak. Samo što su u zakonu navedeni drugi izuzeci za regularni izbeglički status: maloletna deca bez pratnje, žrtve seksualnog nasilja, žene u drugom stanju. Opozicioni poslanici u mađarskom parlamentu pitaju kojoj od tih grupacija pripada Gruevski?

IDEOLOŠKO-POSLOVNA BLISKOST: Pitanje je zašto se Viktor Orban odlučio na ovaj rizičan spoljnopolitički potez. Niko ne sumnja da je odluka zato lično njegova u zemlji u kojoj se ni direktor nekog provincijskog pozorišta ne može imenovati bez odobrenja sa najvišeg mesta.

Najverovatnije postoji osovina Skoplje–Budimpešta–Moskva zasnovana na ideološkoj sličnosti Gruevskog, Orbana i Putina, pri čemu se zna ko je tu najjači. Gruevski je izmislio složenicu "Stop Soroš", zahvaljujući kojoj je Orban u aprilu ponovo dobio dvotrećinsku većinu na parlamentarnim izborima. Tu su, takođe, mađarske investicije u Makedoniji: ljudi bliski mađarskom premijeru kupili su nekoliko medija koji svesrdno pomažu VMRO-DPMNE, partiju na čijem čelu je dugi niz godina bio Gruevski.

Treba dodati da ovo nisu jedine slične investicije Budimpešte. U Sloveniji je investirano u korist Janeza Janše. I sam Orban je učestvovao u kampanjama njemu bliskih stranaka na Balkanu. Malo je drugačija situacija sa Srbijom, gde se finansijska pomoć pruža vojvođanskim Mađarima, ali ne samo njima nego u principu svim novopečenim mađarskim državljanima. Ali nije to najvažniji razlog izvanrednih odnosa između Srbije i Mađarske, nego Vučićev i Orbanov sličan odnos prema Putinu.

Orban se sastaje sa ruskim predsednikom dva puta godišnje, što je neuobičajeno s obzirom da mu je zemlja još uvek članica NATO-a i Evropske unije. Vezuje ih i ruski zajam veći od deset milijardi evra za nuklearku broj dva u Pakšu. Uostalom, njegovi idoli neoliberalizma su Putin, Erdogan, predsednik Kine Si Đinping, kao i vladari Azerbejdžana i Uzbekistana. Ima ih i više, uslov je samo da budu protivnici liberalne demokratije.

Prema tome, kada god se na Balkanu jedna zemlja koleba između Zapada i Rusije, Orban će stati na stranu koja sledi Putinov put. To logično proizlazi iz njegove "antibirokratske" borbe protiv EU, a bogami i protiv SAD. Primer za ovo potonje je njegovo uporno "ne" ostanku Srednjoevropskog univerziteta (CEU) u Budimpešti, bez obzira na molbe američkog ambasadora koga je imenovao Donald Tramp, Orbanov američki idol.

Posle svega nema dileme zašto se Gruevski nalazi u Mađarskoj. Pitanje je šta će se dalje desiti.

Postoji mogućnost da će Orban posle nekog vremena uskratiti azil Gruevskom i vratiti ga makedonskim vlastima. Mala je, ipak, šansa za takav ishod. Moralo bi da dođe do ogromnog pritiska EU, a i u tom slučaju je teško zamislivo da bi mađarski premijer pristao da popusti posle spektakularnog vozikanja Gruevskog po brdovitom Balkanu u mađarskom diplomatskom automobilu.

Za sada je Gruevski protivno svim međunarodnim i mađarskim zakonima dobio azil. To je bilo očekivano s obzirom na karakter i odnose glavnih aktera. Očekivana posledica: tradicionalno nemoćno gunđanje EU i Orban koji se učvršćuje na poziciji ozbiljnog Putinovog igrača.

I dalje nije isključeno da će se Gruevski u nekom trenutku naći u avionu Aeroflota za Moskvu ili neku drugu destinaciju. Ne treba gubiti iz vida činjenicu da je jedan od automobila koji su vozikali bivšeg makedonskog premijera nosio tablice beloruskog diplomatskog predstavništva u Srbiji. Sve ostaje u porodici.

Gabor Bodiš