Intervju – Rada Trajković, Evropski pokret Srba Kosova i Metohije:
Radoičić je Vučićev telohranitelj

"Prilikom zapošljavanja u institucijama, ako, recimo, čistačica po nekoj strukturi treba da bude Srpkinja, to mora da potpiše Radoičić. Radoičić i njegova grupa su kontrolisali plate koje dolaze iz budžeta Srbije, ali sada, kako su ušli u kosovske institucije, oni kontrolišu i sve Srbe koji ulaze u sistem Kosova i dobijaju plate od tog sistema. Znači, Srbe i u jednom i u drugom sistemu kontroliše isti čovek ili ista grupacija. Svaka neposlušnost se kažnjavala gubitkom posla. A ako je veći problem, onda paljenjem automobila, paljenjem prostorija, fizičkim nasrtajima... I ubistvima"

Likovanje predsednika Aleksandra Vučića i ministra inostranih poslova Ivice Dačića što Kosovo nije primljeno u Interpol koštalo je slobode četvoro Srba sa severa Kosova, a sve ostale žitelje ove teritorije dvostrukim poskupljenjem srpske robe koju sada kosovska carina globi stopom od 100 procenata. O upadu specijalaca na sever Kosova, carinskom ratu, krizi u pregovorima i životu na Kosovu i Metohiji razgovaramo sa Radom Trajković iz nevladine organizacije Evropski pokret Srba i profesorkom Medicinskog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Rada Trajković je iz Podujeva, do bombardovanja 1999. živela je u Prištini, radila u tamošnjem Kliničko-bolničkom centru, bila članica Srpske radikalne stranke i njihova poslanica, a kratko vreme tokom 1998. i savezna ministarka za brigu o porodici kada se žestoko posvađala sa liderom stranke Vojislavom Šešeljem. Od ‘99. živi u Gračanici gde radi u domu zdravlja. Bila je u privremenim institucijama Kosova, a kasnije i poslanica u kosovskom parlamentu.

"VREME": Vlasti Kosova ne kriju da je glavni zadatak specijalne jedinice ROSU bio da uhapse Milana Radoičića, jednog od potpredsednika Srpske liste. Predsednik Vučić je rekao da je Radoičić u Beogradu prošao poligrafsko testiranje i da on nije ubio Olivera Ivanovića u januaru ove godine. Koliko su ozbiljne optužbe da Radoičić stoji iza ovog ubistva?

RADA TRAJKOVIĆ: U kuloarima u Prištini uglavnom se tvrdi, i to ne baš od skoro, da Kosovska policijska služba ima dokaze da je Milan Radoičić umešan u ubistvo Olivera Ivanovića. Ja sam imala informacije iz međunarodnih izvora – i meni je ta ideja mnogo bliža – da ne upada specijalna policija iz Prištine na sever Kosova, već da se otvore granice i da Vučić sa Žandarmerijom pohapsi te ljude. Jer to bi za Srbe bilo lekovitije u smislu da se Beograd obračunava sa kriminalom unutar svojih redova. Tako ne bi bilo neke velike priče ili napetosti. Ali, očigledno je da je, možda, Vučić odbijao da to izvede.

Ako već tako spekulišete...

Ne, to nije spekulacija. Vrlo je relevantan međunarodni izvor. Kada sam razgovarala s njim, on mi je rekao da će tražiti od Vučića da pohapsi mafiju na severu, a da će međunarodna zajednica i Albanci ukloniti prepreke za tu akciju, kao što je policija na administrativnoj liniji.

Zar ne bi pre Albanci bili protiv toga? Takvom akcijom bi se, bar privremeno, odrekli suvereniteta na delu teritorije koju smatraju svojom.

Ma, nisu oni toliko samostalni da bi mogli da biraju. A ne bi ni birali, s obzirom da je Ramuš Haradinaj odranije imao sa Radoičićem neku dobru komunikaciju, a sa druge strane, Hašim Tači je često napadao Radoičića, ali je vrlo kontrolisao procese oko ubistva Olivera Ivanovića. Najverovatnije mu je to trebalo kao neki ucenjivački kapacitet u razgovorima sa Vučićem, s obzirom na to da je održavao direktnu vezu sa Vučićem. Njegovi savetnici su i transparentno i manje transparentno komunicirali sa Vučićevim kabinetom.

Ako vas dobro razumem, ispada da su informacije o ubistvu Olivera Ivanovića i, eventualno, osumnjičeni za taj zločin neka vrsta robe kojom se trguje između Kosova, Srbije i međunarodne zajednice.

Pa, bila je. Mislim da je istraga bila vrlo zatvorena. Čak i za Ramuša Haradinaja i da je bila zatvorena za mnoge države međunarodne zajednice. Mislim da su Amerikanci imali potpunu kontrolu nad istragom.

Da li to znači da informacije iz istrage jačaju pregovarački kapacitet kosovske strane u pregovorima?

Ne bih tako kazala. Mislim da je to više u funkciji prolongiranja rešavanja statusa Kosova u razgovorima između Prištine i Beograda. Ja ne mislim da međunarodna zajednica ili određeni krugovi u njoj žele brzo rešenje za Kosovo.

A otkud sad takav stav međunarodne zajednice? Zar se nije sve vreme insistiralo da se kosovski spor reši što pre?

Ne znam, zaista. Ne znam ni da li je Vučić žurio da to pitanje reši, s obzirom da se odjednom na stolu pojavila priča o razgraničenju. A ta priča je proces koji će trajati. Mislim da mnogim zemljama međunarodne zajednice svakako treba nedefinisan konačni status Kosova da bi tu što duže bili prisutni. To je toliko jasno.

Hoćete da kažete da je pritisak Zapada da se ubrza rešavanje kosovskog problema manji nego što to Vučić javnosti u Srbiji prikazuje?

Mislim da on želi da se to što pre desi. Vučiću pregovori služe za održavanje na vlasti s obzirom na bogat dosije koji on ima kod međunarodne zajednice u smislu kriminala i korupcije. S druge strane, priča o podeli veoma odgovara Tačiju jer je razgraničenje jedna komplikovana i kompleksna priča. To ne može nikako ekspresno da se reši. Znam da vas ta nejasnoća buni, ali oni žele da traju. I jedan i drugi. Mnoštvo stvari koje se dešavaju njih dvojica toliko koordiniraju, toliko su one kompatibilne između Tačija i Vučića da je to strašno. A bojim se da im je i biznis kompatibilan.

Kako mislite – biznis? Zar nije sad biznis poremećen ovim carinama?

A, to je Ramuš Haradinaj uveo i to direktno utiče na pokušaj prekida pregovora jer podizanje ovolikih carina od 100 odsto nisu ekonomske već političke mere. Ramuš je protiv podele Kosova, kao i države koje mu pomažu. One su žestoko protiv toga.

Šta, po vašem mišljenju, razgraničenje znači za Vučića, a šta za Tačija?

Razgraničenje je stari Tačijev projekat. To je njegovoj prirodi potpuno blisko, jer on je bio lider Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji je radio na projektu sistematskog etničkog čišćenja. On se stvarno bori za čist etnički prostor. Šta njemu predstavlja da preda sever Kosova? Ništa. Dobio bi čiste teritorije i tamo gde Srbi sada drže strateške pozicije. Recimo, na centralnom Kosovu regija oko Gračanice kontroliše deo glavnog puta Skoplje–Priština, na istoku imate Pomoravlje na putu ka Bujanovcu. Faktički, podelom bi Tači očistio prostor južno od Ibra od 80.000 Srba. Kad neko pita: "Zašto govorite da bi Srbi otišli?", ja kažem da ako bi se odvojio sever, ne bi postojali zagarantovani institucionalni instrumenti kojim se štite Srbi. Iako se ti instrumenti ne poštuju stopostotno, oni ipak, mogu da predstavljaju problem za Albance. Pitanja oko vojske, obrazovanja, oko naše Crkve – postoje stvari koje bez Srba nisu legitimne i ne mogu da prođu. Ukoliko bi došlo do podele, to više ne bi postojalo. Više Albanci ne bi imali motiva da daju Srbima bilo koje instrumente, a i mi bismo pali na zanemarljivu brojku. Sveli bismo se sa nacionalne na etničku zajednicu. Narod bi se, osim starog stanovništva, iselio. To je definitivno.

Pretpostavljam da većina Albanaca ne bi imala ništa protiv da daju sever Kosova, ali da zauzvrat dobiju Preševo i Bujanovac? Na to bi, verovatno, i Haradinaj pristao.

Ne znam da li bi on pristao, ali to je njima toliko logično jer se, u takvom slučaju, većina albanskog stanovništva ne pokreće. Tako gube Srbi, jer se mi iseljavamo. I gubi region. Ovde niko ne prati širu sliku. Imam prijatelje u Grčkoj koji mi govore da bi oni, ukoliko bi došlo do etničkih granica, vrlo rado sever Grčke ispraznili od Albanaca za jug Albanije. Procesi etničkog razgraničenja bi se samo ubrzali. Ja bih bila dovoljno hrabra da kažem da projekat podele suštinski znači Bliski istok dva. Sigurno ima šanse da se to desi. Dole sam, osećam, imam komunikaciju sa svima. Samo otkad Vučić vodi pregovore, a posebno od kad je ideja o razgraničenju dobila na značaju, 10.000 Srba se iselilo. U ovo poslednje vreme. Ne govorim samo o Srbima ispod Ibra, dobar deo njih sa Severa masovno odlazi. Jer, da bi Vučić mogao sve to da odradi, on je doveo mafiju. Dakle, otišle su srpske institucije, zamenila ih je mafija, a ta mafija je bila beskrupulozna, pre svega prema Srbima. Vučić se hvali: "Nema ubijanja Srba od kad je potpisan Briselski sporazum", ali zato ima ubijanja Srba od Srba. Mi imamo pet, sad već šest ubistava za koje svi, otprilike, znamo gde je adresa. Da je to naša mafija učinila, ako mafija, nažalost, može da bude srpska. Kruna je ovo što se desilo sa Oliverom. Vučić je sve to znao, ali je sve to, nekako, rađeno sa prećutnom saglasnošću. Taj strah Srba danas je neverovatan. Neverovatan.

Kako se taj strah manifestuje?

Najstrašnije je što imate gradonačelnike koje je sve birao Radoičić. Ja imam komunikaciju i sa liderima Albanaca koji mi kažu da prilikom zapošljavanja u institucijama, ako, recimo, čistačica po nekoj strukturi treba da bude Srpkinja, to mora da potpiše Radoičić. Mi smo, kao Srbi, nekada imali prostora da su oni koji se ne zaposle u državnim institucijama, kao što su zdravstvo ili obrazovanje, imali neku šansu da se zaposle u paralelnim kosovskim institucijama. Radoičić i njegova grupa su kontrolisali plate koje dolaze iz budžeta Srbije, ali sada, kako su ušli u kosovske institucije, oni kontrolišu i sve Srbe koji ulaze u sistem Kosova i dobijaju plate od tog sistema. Znači, Srbe i u jednom i u drugom sistemu kontroliše isti čovek ili ista grupacija. Svaka neposlušnost se kažnjavala gubitkom posla. A ako je veći problem, onda paljenjem automobila, paljenjem prostorija, fizičkim nasrtajima... I ubistvima. Negde, kada je bila kampanja za izbore, ubijen je jedan mladić. Od tada, naoružani otac tog mladića uvek je bio negde oko tog kafića Grej gde je Radoičić sedeo. Sam Radoičić je umnožio telohranitelje oko sebe jer se bojao odmazde tog oca. Svi gore znaju ko ubija. Mafija to radi, a ono što mene posebno zabrinjava je što je BIA negde sarađivala sa mafijom. Šef BIA-e za Kosovo, jedan Dimić kojeg znam još iz Prištine kao dečaka, imao je redovne brifinge sa Radoičićem i ostalima. Tako da je narod prepoznavao da su sve te strukture koje su uspostavili Vučić i Aleksandar Vulin, dok je bio šef kancelarije za Kosovo i Metohiju, isprepletene nekako sa bezbednosnim sistemom Srbije. Prosto, niste imali gde, niste imali odstupnicu. S jedne strane, kosovske institucije ne doživljavate kao svoje, kao srpske, kao institucije od poverenja, a s druge strane, imate institucije koje je Vučić uspostavio, koje su potpuno kriminogene i jako represivne prema Srbima. One uopšte nisu bile represivne prema Albancima. Kada Vučić kaže da je Radoičić odbranio sever Kosova, to nije tačno jer Radoičić do 2004. ili 2005. uopšte nije ni bio tamo. Mostove su branili Oliver Ivanović, Marko Jakšić i mnogi drugi Srbi koji su tu bili. Radoičić je došao kasnije i on uopšte nije bio dobar sa njima. Kad je Marko Đurić hapšen, on je pobegao odatle jer se plašio da ga ne uhapse zbog Olivera. Kad je Oliver ubijen, čula sam Vučića da kaže da je Radoičić saslušan. Policija tog važnog građanina nije vodila u stanicu u Kosovskoj Mitrovici, već je došla kod njega u taj kafić Grej da ga ispituju u vezi sa ubistvom. Kada je Oliverov kum ubijen na pragu svoje kuće, njegove žena i majka su ga uvukle unutra, a supruga je, tada u sedmom mesecu trudnoće, istrčala na ulicu ne bi li nekog zaustavila jer je bilo kasno uveče. Naišla su policijska kola i ona je lupila po haubi da ih zaustavi i povezu joj muža, oni su samo prošli. Ona je u policijskoj stanici izjavila: "Policajci nisu hteli da mi stanu, da supruga prevezu do bolnice kad je upucan", oni su joj rekli: "To su bili Albanci". Uvek se, kad se desi ubistvo, pojavljuju policijska kola koja najverovatnije ubice odvezu. Kao što se i sada sumnja da su policijska kola pokupila Oliverove ubice. Tu je strašna kombinacija mafije i policije. To je neverovatno. Znam kad je ubijen pokojni Oliver, Srbi su se plašili da daju informaciju o bilo čemu što su znali. Svi smo bili zadovoljni i srećni kad je istraga prebačena u Prištinu da je vode Albanci. Ovi policajci koji su sada uhapšeni bili su hapšeni i odmah posle ubistva Olivera Ivanovića. Javni tužilac Albanac tražio je pritvor za njih, Srpkinja sudija u Mitrovici ih je oslobodila. A hvalili smo se da imamo Srbe za sudije, da je komandir policije Srbin, sve smo kompromitovali. Ispostavilo se da te ljude nismo postavili na ta mesta da bi bili u funkciji reda, zakona na severu Kosova i bezbednosti Srba, već u funkciji podrške kriminalu i mafiji i najdirektnijem šikaniranju Srba.

Zar vam se ne čini da su uvođenje carina od 100 odsto, dolazak specijalne jedinice na sever Kosova i najnovija hapšenja Srba demonstracija sile vlasti iz Prištine, koja govori da Republika Srbija više nema nikakvu moć da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji?

Ozbiljna država uvek ima mehanizme da zaštiti svoj narod. Jer, da Beograd hoće, on može da zaustavi uvoz međunarodne robe na Kosovo. Da uđe u sukob sa opasnošću sa kojom je ušao Ramuš. On je potpuno kompromitovao CEFTA-u, doveo je u pitanje proces stabilizacije i asocijacije sa Evropskom unijom. Ako bi Srbija odgovorila jednakim rizikom, da zabrani da na Kosovo ulaze kamioni iz Slovenije, Hrvatske ili neki drugi, Ramuš bi brzo popustio, a ionako ima strahovit unutrašnji pritisak. Znam biznismene Albance koji su mi sad rekli da ova mera najviše udara na njih i albanski narod. Za mesec dana oni mogu da ostanu bez brašna jer ili ga uvoze ili ga kupuju u enklavama od Srba. Tako da je poskupljenje veliki problem za ionako siromašan albanski narod.

Sami ste rekli da je Radoičić zadužen za bezbednost na Kosovu. Kada je ROSU upala, on je pobegao. Ako bi Albanci zaista želeli da upotrebe silu, Srbi ne bi imali nikakve šanse da se odbrane.

Legalne. Uvek imate ljudi koji mogu ilegalno da se bore, da ih ubacite. To je granica, pa i oni su se naoružavali i borili, preko Prokletija su ubacivali oružje kada je bio pun kapacitet naše vojske i policije. Ali NATO je tu. Albanci su 17. marta 2004. želeli da mi svi odemo, možda su i dobili zeleno svetlo za tu akciju, ali mi smo mogli iznutra da se branimo oružjem. Pa, ne mislite da je tada Čaglavicu odbranio ne znam ko. Mi smo je branili. Narod je branio. Tri dana kasnije, ipak, ni međunarodna zajednica nije mogla da gleda da neko ubija narod. Ipak je ovo 21. vek.

Ali i tada je, kao i danas, pozicija vlasti iz Beograda bila...

Nikakva. Dobro, ali eto, posle tri dana uspeli smo da američki tenkovi i oružje izađu na Čaglavicu i zaustave nasilje.

U tom smislu, zar ne bi bilo bolje, za politički život Srba na Kosovu i Metohiji, da nijedna vlast iz Beograda ne bude pokrovitelj srpskim političkim akcijama? Zar ne bi bilo bolje da vi budete samostalni u političkom smislu?

To meni nikada nije bio problem. Mislim da Beograd treba da bude oslonac, logistika i podrška, a ne akter. Taj akter sada pokazuje potpunu nemoć – kada je zatvorila ove poslanike Srpske liste i kada je celu svoju odbranu svela na kompromitovane ljude koji sada brane državu, a ne Srbe. Oni brane porez od 100 posto. Potpuna je izmišljotina da nam preti humanitarna katastrofa, jer mi dole imamo sve namirnice. To je sve propaganda. Naše zdravstvene institucije odavno se snabdevaju kiseonikom iz Prištine. Mi dobijamo finansijsku podršku iz Beograda i mi možemo da kupimo kiseonik gde hoćemo. Najveći oslonac svake ozbiljne državne politike na Kosovu jeste stabilnost Srba. A stabilnosti Srba nema bez dogovora sa Albancima i suživota sa njima. Ja sam to od početka razumela i zbog toga me je Beograd veoma šikanirao. Kada je na severu bilo gotovo nemoguće da prolaze Albanci, kod nas u Gračanici je to bilo normalno. Takvu smo atmosferu napravili i bilo nam je korisno. Kako bih vam ja to kazala? Ispod Ibra mi smo bili uz Crkvu, samo nam je ona ostala. Crkva je uvek propovedala zajednički život. Značaj Crkve da se zadrži srpsko stanovništvo bio je ogroman. Na severu Kosova, pod vidom zaštite Srba, bile su službe koje su kod stanovništva razvijale antagonizam prema Crkvi zato što smo mi učestvovali u institucijama južno od Ibra uz podršku Crkve. Nisam ja ušla u privremene administrativne institucije sama, nego sam imala podršku Crkve jer je procenjeno da treba da budem unutra. Crkva je išla na pomirenje, na suživot i potpuno je razumela da ne može drugačije da zadrži vernike. Da ne budu ti manastiri spomenici nego da budu baš ono što treba – duhovni centri. Na severu su bile razne službe, razni sukobi, razne mutne radnje. Zato je sever danas centar jedne destabilizacije svih nas. Svih nas.

Kad su nastale ove tenzije na severu, da li bilo nekih problema u srpskim enklavama južno od Ibra?

Ne, ali reći ću vam nešto. Vučić je jednom izjavio da su srpske mladiće u kafiću Panda u Peći ‘98. ubili neki naši, neki Srbi, a sad je, nekako, pred ovo glasanje o prijemu Kosova u Interpol, u našim enklavama bilo mnogo specijalaca ROSU. Ispred škola, u Starom Grackom, Gračanici. Prišla sam jednom od značajnijih ljudi i pitala šta se to dešava. Kaže: "Čuvamo da srpska služba ne ubaci ljude da ne ubiju neke Srbe, da ne sruše neki manastir ili crkvu." ‘Ej, to mi je bilo poražavajuće. Ovo prvi put pričam, nisam nikom govorila i ovaj šećer me ubi od... Od života na Kosovu. To je ono što je opasno za enklave – ne znate ko vam pali kuće, ne znate ko vas pljačka, nesigurni ste. To je najstrašnije kada zbog nekog projekta ne znate ko može da vas likvidira. Pa, vidite koliko su za Olivera manipulisali – te ovaj ga ubio, te onaj ga ubio. Svi znamo da je Oliver hteo da odvoji mafiju od politike. I platio je glavom.

Kažu da je ubistvo Olivera Ivanovića bio svojevrsni okidač da narod na severu Kosova počne slobodnije, otvorenije i glasnije da priča.

Radoičić je tada nestao sa severa. Nije bio u Mitrovici jedno vreme. Narod se opustio. Ali ga je vlast iz Beograda brzo vratila i rehabilitovala. Kada smo ga prvi put videli da se vratio sa Markom Đurićem i sa predstavnicima države i kada smo videli da je zauzeo svoju poziciju u kafiću Grej, onda se narod ponovo povukao. Jer niko nije mogao da zaposli dete, da dobije bilo šta, ni od države ni od kosovskih institucija dok Radoičić ne potpiše.

Mesec dana posle ubistva Olivera Ivanovića predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da ne poznaje Milana Radoičića, a sada za njega kaže da je odbranio sever Kosova.

E, pa ja ću vam sada prvi put reći – Radoičić je bio telohranitelj Vučiću zajedno sa Zvonkom Veselinovićem još u Srebrenici. Toliko o tome što ga ne zna i ne poznaje. To su ljudi kojima on najviše veruje čim ih je poveo sa sobom. Tako je ta priča istina kao i sve Vučićeve istine. Ja ponekad, kao lekar, imam problem pa kažem: "Da li je ovde potreban neki moj kolega da pripomogne? S obzirom da sam ja otorinolaringolog, nisam psihijatar." Ali, svi znamo da je Radoičić pratio Vučića u Srebrenici zajedno sa celom tom bulumentom.

Kakva je vaša procena, kako će se ova zategnuta situacija dalje razvijati?

Ljudi koji pregovaraju i koji su izašli sa projektom podele Kosova treba da se sklone. Dobro bi bilo da se pregovori restartuju, ali sa potpuno novom ekipom.

Radoslav Ćebić