Lečenje haštagom

piše: Zoran Stanojević

Sezona je virusa, grip samo što nije, ako vas neki virus već nije oborio, dobre su šanse da vas je barem malo prodrmao. Većina nas ne ide tim povodom kod lekara, sem kada baš stisne. Obično se javimo da nećemo doći na posao (đaci u školu), kljukamo se paracetamolom i limunadom dok se malo ne oporavimo. U većini slučajeva šmrčemo i kilavimo na radnom mestu. Jedino ne propuštamo da o svojim mukama izvestimo bratiju na društvenim mrežama, uvek spremnu da nas podrži ili zafrkava, najčešće i jedno i drugo.

Ko bi rekao da Instagram postovi naših crvenih noseva i nahtkasni sa lekovima mogu da budu od koristi u predviđanju i praćenju epidemije?

To već šest godina tvrdi i dokazuje grupa istraživača iz Finske koja je upregla veštačku inteligenciju, neuronske mreže i fotografije sa Instagrama ne bi li pokazala da se iz svega toga mogu dobiti kvalitetni podaci o zdravlju nacije. Dva ozbiljna istraživača Medicinskog fakulteta u Tempereu objavila su pre desetak dana naučni rad upravo pod tim nazivom: „Predviđanje epidemije gripa pomoću Instagrama".

Oni su najpre u fokus stavili haštagove u kojima se spominju reči koje su u vezi sa gripom, virusima, prehladama, bolom u mišićima i slično, da bi potom analizirali fotografije koje ih prate. To nije prva ideja te vrste, Instagram postovi koristili su se i ranije u istraživanju depresije i zavisnosti mladih od duvana.

Istraživači su se ograničili na finski jezik i Finsku, procenjujući da u zatvorenom sistemu mogu uspešno da upoređuju podatke prikupljene sa društvenih mreža i one zvanične koje objavljuje Ministarstvo zdravlja i tako naprave relativno precizan algoritam. Instagram se pokazao kao najbolja mreža za tu svrhu. Fejsbuk je masovniji, ali je prilično zatvoren ako poželite da nešto radite sa podacima, naročito posle prošlogodišnjeg skandala sa Kembridž analitikom. Zato su oni ceo svoj rad zasnovali na haštagovima i fotografijama sa javnih profila Finaca, što niko ne može da im zabrani. Koristili su softver baziran na pajtonu i nisu objavljivali identitete sa postova koji su im bili interesantni. Nisu ih zanimali pojedinačni slučajevi, već samo veliki brojevi i mogućnost da na osnovu njih predvide udare epidemije.

Sada veruju da su napravili dovoljno dobar model da bi mogli da predvide kako će se kretati sezona gripa na osnovu onoga što ljudi objavljuju.

Praćenje naših aktivnosti i utvrđivanje veze između toga i budućih događaja spada među najatraktivnije naučne aktivnosti danas. Postoje teorije o cikličnom ponavljanju kriza i sukoba gde je najvažnije predvideti kada će naići vrhovi krize, što je od velike koristi za planiranje poslova i života uopšte. Društveni mediji su to praćenje učinili jednostavnijim jer posao anketara obavlja kompjuter, a istraživanja idu mnogo dublje nego ranije.

Poseban kvalitet finskog istraživanja je baš u tom korišćenju javnih podataka, budući da za to nije potrebna nikakva dozvola i ne krše se zakoni, barem za sada. To znači da su isti resursi na raspolaganju i istraživačima u Srbiji, baza nam je čak i malo veća nego ona u Finskoj, mada je tamo internet masovniji. U svakom slučaju, vaša ekstrovertnost na društvenim medijima dobila je naučno pokriće, čekaju se samo naučnici da u tome nešto otkriju.