Sinagoga:
Prostor javnog nasleđa

Prošle godine u rekonstruisanoj Sinagogi otvoren je Muzej šabačkih Jevreja. Treba odmah reći da je poslednja jevrejska porodica otišla iz Šapca devedesetih godina, ali da je Šabac rekonstruisao sinagogu u znak sećanja na Jevreje koji su nekada bili Šapčani.

Šabac je dugo bio pogranični grad, priča Igor Marsenić, član Gradskog veća, najveći deo trgovine u Srbiji je ulazio preko carinarnice u Šapcu što znači "da je naš grad bio i mesto interakcije ljudi. Otud u Šapcu, usred Srbije, postoje bogomolje svih religija – imamo pravoslavnu i katoličku crkvu, džamiju i sinagogu. Sve te zajednice su nalazile razloge i interese da žive baš u Šapcu."

U ovom gradu je živela brojna i bogata jevrejska populacija, sa više značajnih Jevreja, među njima je najpoznatiji književnik i prevodilac Stanislav Vinaver. Njegov otac, lekar Avram Vinaver, doneo je prvi rendgen aparat na Balkan. Poznate ličnosti Šapca jevrejskog porekla su Bata Koen i Oskar Davičo. Prvi šabački Jevreji bili su Sefardi, a došli su 1940. godine kao izbeglice brodom iz takozvanog "Kladovskog transporta". Zaustavljeni su i zarobljeni u Šapcu na putu ka Palestini. Tadašnji gradonačelnik Mile Petrović ih je pozvao, njih više od 1000, da prezime i dao im je hektar svoje šume kako bi mogli da se greju. Neki su smešteni po kućama. Brzo su se pomešali sa domicilnim stanovništvom i započeli poslove. Među pristiglima bio je i proslavljeni fudbaler Kurt Hilkovec, koji je odmah počeo da igra za šabačku Mačvu. Sa okupacijom Jugoslavije, u jesen 1941. godine, svi muški Jevreji streljani su u obližnjoj Zasavici, a žene i deca preživeli su u logoru na Sajmištu samo do aprila sledeće godine. Zahvaljujući Savezu jevrejskih opština Kraljevine Jugoslavije i lokalnim vlastima, spaseno je oko 200 dece, koja su mahom vozovima uspela da prebegnu u Palestinu. Smatra se da nije tek urbana legenda da su jevrejska deca u Šapcu ostajala sa srpskim porodicama. Da bi im sačuvali glave, meštani su ih predstavljali kao svoju decu, a da bi to i dokazali, koristili su čak i imena svoje preminule dece.

Grad Šabac je otkupio sinagogu pre tri godine, i otvorio je kao prostor javnog nasleđa. "Namera nam je bila da ljudi osećaju pripadnost. Među svim tim identitetima, potrebno je malo entiteta", kaže Igor Marsenić. Stalna postavka, čije formiranje je u toku, biće deo ovog multifunkcionalnog prostora, platforme za razumevanje. "Ja sam Šapčanin, i na putu do škole prolazio sam pored sinagoge koja je bila zapuštena, imala je auru nečeg što treba zaobilaziti. Ovaj prostor sada nosi život, i to se oseća u celom kraju. Mi smo u zdanje koje je simbol istorije uneli savremeni sadržaj", kaže Igor Marsenić.

Očekuje se da će Šabačka sinagoga uskoro postati turističko mesto.