Srpsko-ruski poslovi:
Koliko koštaju pokloni

Osim gasa, srpsku javnost posebno privlače nabavke ruskog naoružanja

Kao i prilikom prethodnih poseta Srbiji predsednika Rusije Vladimira Putina, i ova je u znaku najava novih sporazuma i ugovora.

"Veoma je važno što će predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin doći u Srbiju. Mislim da je to 15. susret između našeg predsednika i njega i to samo dokazuje o kom intenzitetu saradnje i međusobnim odnosima je reč. Rusija je za nas veoma važan spoljnotrgovinski partner, a razgovori će pre svega biti usmereni na budućnost i sigurno snabdevanje gasom", rekao je ministar finansija Siniša Mali.

ŠTA JE SVE TEKLO JUŽNIM TOKOM?: Još 2008. Srbija i Rusija su potpisale sporazum kojim je 51 odsto vlasništva NIS-a prodato ruskom Gaspromu za 400 miliona evra, uz uslov da ruska kompanija u NIS investira najmanje 500 miliona evra. Kako je kasnije objavio "Insajder", umesto investicije, 500 miliona je NIS-u dato u vidu kredita koji je obavezan da, uz kamatu, vrati do 2023. godine.

Naredne, 2009. godine, ruska kompanija Gasprom je sa gasnim kompanijama Srbije, Bugarske i Grčke dogovorila formiranje zajedničkih društava kojima bi se gradio Južni tok, a četiri godine kasnije, prilikom posete tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića Moskvi, potpisana je Deklaracija o strateškom partnerstvu dveju država. Putin je tada i najavio početak izgradnje Južnog toka.

"Najvažnija oblast za našu saradnju je energetski sektor, uključujući izgradnju Južnog toka. Početak ove izgradnje biće već do kraja ove godine, i ruska strana preuzima na sebe 1,7 milijardi (dolara) troškova u ove svrhe."

I zaista, krajem novembra 2013. godine u selu Šajkašu, u blizini Novog Sada, svečano je zavaren prvi spoj gasovoda Južni tok. "Dugo ste čekali, počnite", poručio je tada Nikolić.

Ipak, gde se počelo, tu se i stalo. Da Srbija nije imala nikakve garancije da će Južni tok biti sagrađen postaje jasno u decembru 2014, kada Putin objavljuje da u "sadašnjim uslovima Moskva neće realizovati projekat Južni tok" zbog toga što nije dobila dozvolu Bugarske i EU. Na tadašnje pitanje novinara u vezi sa kompenzacijom Srbiji, ruski ambasador Aleksandar Čepurin podsetio je na Putinovu izjavu da se "svi oštećeni obrate EU".

SVI PUTINOVI VOJNI POKLONI: Osim gasa, najviše pažnje srpskih medija svakako privlači i rusko naoružanje. Još 2015. godine na naslovnim stranama tabloida najavljivale su se velike nabavke ruskog naoružanja, pa i poklona, uglavnom od samog Putina. Osim o jačanju srpsko-ruskog prijateljstva, tada se govorilo i o tome ko je bolje vojno opremljen – Hrvatska ili Srbija. A onda, u decembru 2016. iz Moskve nam stiže vest od predsednika Aleksandra Vučića da Srbija od Rusije dobija šest aviona MiG-29 čiji će remont da nas košta između 180 i 230 miliona evra: "Ako biste računali, da takve avione kupujemo, koštali bi nas oko 600 miliona evra. Onda možete da vidite koliko smo dobili povoljne cene i koliko smo dobili na poklon, bar kada je reč o avionima". Osim vesti stigli su i snimci u kojima Vučić sedi u jednom od MiG-ova koji bi uskoro trebalo da budu u sastavu Vojske Srbije. A osim aviona, predsednik je tom prilikom najavio da će Srbija od Rusije dobiti i 30 tenkova T-27, 30 borbenih izviđačkih oklopnih vozila BRDM i oruđa kalibra 14,5 mm.

Nakon stalnog pomeranje rokova isporuke, šest ruskih MiG ova je u Batajnicu stiglo skoro godinu dana kasnije, početkom oktobra 2017. Avioni su stigli u delovima, a sastavljeni i funkcionalni trebalo je da budu u naredne dve nedelje, da bi, prema rečima ministra odbrane Aleksandra Vulina, bili spremni za svečanost povodom Dana oslobođenja Beograda. Avioni su zaista prikazani 20. oktobra, ali im je tek nakon toga usledio kompletan remont. Pet aviona je remontovano u Srbiji, dok je šesti više od godinu dana remontovan u Rusiji, da bi u Batajnicu stigao 1. novembra 2018, pisao je portal Tango Six. Najviše primedbi na "poklanjanje" MiG-ova odnosilo se na cenu remonta i na to da li je ovo ulaganje unapred isplanirano i isplativo, kao i da li su ruski MiG-ovi "staro gvožđe".

Srbija i Rusija su, inače, još 2013. potpisale strateški sporazum o saradnji u oblasti odbrane dve zemlje. Tada je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Šojgu obavestio tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da Rusija radi na modernizaciji svoje vojske i da do 2020. godine planira da uvede 70 odsto naoružanja najmodernije tehnologije. "Vreme" nije dobilo odgovor iz Ministarstva odbrane na pitanje koje je sve naoružanje Srbija dobila i kupila od Ruske Federacije.

BRZOM PRUGOM DO RUSKOG KREDITA: Još jedan "poklon" Srbiji bio je i kredit koji je 2013. Srbija uzela od Ruske Federacija potpisavši Ugovor o ruskom izvoznom kreditu Republici Srbiji koji je namenjen modernizaciji železnica. Čak 800 miliona dolara kredita uzeto je za investicije ukupne vrednosti 940 miliona dolara.

"Sredstva kredita su 85 odsto od vrednosti projekata, 15 odsto je obaveza Republike Srbije da učestvuje u finansiranju", rekli su za "Vreme" u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Prvobitnim ugovorom Srbija je kredit trebalo da potroši, a projekte završi do 2018. Međutim, u decembru 2016, ministarka Zorana Mihajlović je u ime Srbije zatražila produžetak trajanja kredita. Predavši ruskom ambasadoru Aleksandru Čepurinu protokol o izmenama međudržavnog sporazuma o ruskom kreditu za modernizaciju srpskih železnica, ministarka Mihajlović je rekla da je odobravanje novog roka za korišćenje kredita pokazatelj dobrih odnosa Srbije i Rusije. Ipak, da nisu u pitanju isključivo dobri odnosi, pokazuje činjenica da je Srbija za neispunjavanje svojih obaveza u zadatom roku morala do 15. marta 2018. da plati jedan odsto kamate na sumu koju do tada nije utrošila do 15. decembra 2017, a isto će morati da uradi i za sumu koju ne iskoristi do 31. decembra 2021.

Kako su nam odgovorili iz Ministarstva, iz kredita je do sada povučeno 456,3 miliona dolara, a Srbija je na osnovu kamata Rusiji do sada isplatila 37,7 miliona dolara. Ugovor o ruskom kreditu podeljen je na pet aneksa za pet različitih projekata od kojih su četiri završena. Do sada je izgrađen drugi kolosek pruge Pančevački most – Pančevo (14,9 km), rekonstruisano šest deonica na Koridoru 10 (112,3 km), rekonstruisana pruga Beograd–Vrbnica (Bar) –77,6 km, i isporučeno 27 dizelmotornih vozova.

Projekat na čiji se završetak još čeka jeste izgradnja pruge Stara Pazova – Novi Sad, koja je inače i bila razlog za traženje novog roka za korišćenje kredita, kako su objasnili u Ministarstvu. Ova deonica je deo brze pruge Beograd–Budimpešta.

Podsetimo, na brzu prugu Beograd–Budimpešta Srbija čeka već skoro 10 godina. Još 2010. govorilo se o projektima koji se za ovu namenu pišu, a završetak brze pruge, kojom bi vozovi trebalo da se kreću i do 200 km/h, najavljivan je još za 2013. godinu.

Predsednik, a tadašnji premijer Vučić je 2015. najavljivao da bi pruga Beograd–Budimpešta trebalo da bude završena do 2018.

Ipak, do Budimpešte se i dalje putuje oko osam sati, umesto obećana tri.

NOVI PROJEKTI I NOVO ZADUŽENJE: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavljuje da bi 17. januara, prilikom Putinove posete, trebalo da bude potpisan Memorandum o namerama između Republike Srbije i otvorenog akcionarskog društva Ruske železnice radi zajedničke realizacije projekata na održavanju objekata železničke infrastrukture na teritoriji Republike Srbije, kao i Ugovor za projektovanje i izvođenje radova na izgradnji železničke infrastrukture. Ovaj ugovor koji bi Železnice Srbije i RŽD Internešenel (ćerka firma Ruskih železnica) trebalo da potpišu vredan je 230 miliona evra, a odnosi se na elektrotehničke radove na deonici Stara Pazova – Novi Sad, projektovanje i radove na izgradnji jedinstvenog dispečerskog centra za upravljanje saobraćajem vozova i izradu tehničke dokumentacije pruge Valjevo–Vrbnica (granica sa Crnom Gorom). Dispečerski centar je takođe projekat koji se najavljuje nekoliko godina unazad, a ministarka Mihajlović je u oktobru o tome razgovarala i sa zamenikom generalnog direktora Ruskih železnica Aleksandrom Mišarinom.

Ministarka Zorana Mihajlović je u utorak, na otvaranju izložbe RŽD Internešenela na Kalemegdanu, najavila da bi dispečerski centar trebalo da bude završen do 2021, a da će u njega biti uloženo 100 miliona evra:

"Ne možemo više da pričamo o tolikim ulaganjima u pruge Koridora 10 i Koridora 11, ukoliko ne budemo imali mesto iz koga ćemo upravljati železničkim saobraćajem."

A nakon ovog ugovora sa RŽD Internešenelom sledi i novo zaduživanje. Plan Ministarstva je da u prvoj polovini 2019. usaglasi Međudržavni sporazum između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije i na taj način uzme novi ruski izvozni kredit.

Osim navedenih sporazuma, Srbija i Rusija imaju potpisane sporazume i o vazdušnom i pomorskom saobraćaju, readmisiji, o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka… Jedan od sporazuma odnosi se i na osnivanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu koji bi trebalo da služi za pružanje pomoći u slučaju vanrednih situacija. Ovaj centar je najviše pažnje privukao kada se diskutovalo o tome da bi mogao da dobije diplomatski status, što se na kraju nije dogodilo.

Prethodne godine ratifikovan je i Sporazum o socijalnoj sigurnosti koji omogućava srpskim radnicima u Rusiji, kao i ruskim u Srbiji, da stiču radni staž koji će im omogućiti penziju u jednoj od dve države, kao i na prava na pomoć u slučaju povreda na radu i slično.

Katarina Baletić