Smena na klupi FSJ-a:
Trojka na klupi

Ako je smena Đorića bila očekivana i logična, rešenje sa tročlanom selektorskom komisijom Boškov-Ćurković-Savićević i nije. Naprotiv...

Za mnogo godina u Španiji naučio sam jedno nepisano pravilo: kada predsednik nekog fudbalskog kluba učestano daje podršku svom treneru, sasvim je izvesno da mu traži zamenu. Sledeći tu logiku, odmah pošto je Milovan Đorić dobio "punu podršku" Stručnog saveta FSJ-a bilo mi je jasno da je njegova selektorska karijera završena, tim pre što je Branko Bulatović, generalni sekretar FSJ-a, tumačeći stav Stručnog odbora FSJ-a jasno stavio do znanja da on nimalo ne obavezuje Odbor za hitna pitanja FSJ-a koji u pravnom vakuumu od 23. februara – kada je istekao mandat celom rukovodstvu – traje u FSJ-u.

Đorić je smenjen jer je od devet mogućih osvojio dva boda, i za kratko vreme uspeo da se posvađa sa polovinom starijih reprezentativaca, dok se još vuku repovi njegove "pedagogije" iz mlade selekcije. Sa takvim bilansom njegov dalji opstanak na kormilu reprezentacije zaista je bio nemoguć i bolje je bilo preseći agoniju dok još postoje bar neke šanse da se domognemo drugog mesta i baraža.

KOALICIJA NA KLUPI: Sastanak Odbora za hitna pitanja trajao je više od deset sati što bi, valjda, trebalo da posvedoči da su rukovodeći ljudi FSJ-a razmatrali sve opcije i tražili najbolje rešenje. Trojka koja je izabrana da spasava jugoslovenski fudbal navodno nije imala pojma da je u kombinaciji, konsultacije su obavljene tokom sednice, i sva trojica su pristala da pomognu. Jedan od glavnih argumenata predlagača bio je da "nije prvi put u našem fudbalu da se izlaz traži u komisiji". To je, naravno, tačno ali ova komisija je po mnogo čemu različita od svih prethodnih. U njoj je samo jedan trener, i to ne aktivni, ali su zato tu jedan aktivni igrač i jedan aktivni funkcioner.

Trio Boškov-Savićevic-Ćurković liči pomalo na DOS. Malo autoriteta zarad pokrića (Boškov), malo Crne Gore i Zvezde (Savićević), malo Partizana i FSJ-a (Ćurković). Kako će "koalicija" funkcionisati ostaje da se vidi, ali neke činjenice ne daju pravo na optimizam. Dejan Savićević nikada nije bio na klupi u drugoj ulozi osim kao igrač, a Ćurković, koji je karijeru završio pre 30-ak godina, klupu pamti iz vremena kada je bio rezerva Šoškiću u Partizanu. Ostaje Boškov, veliki trener ali poprilično van tokova savremenog fudbala. Možda grešim dušu, ali ne bih se kladio da bi sva trojica zajedno bila u stanju da nabroje 11 Rusa koji su nas pobedili 25. aprila u Beogradu.

Komisija je, očito, formirana kao pokriće, u pokušaju da se podeli odgovornost, da se nađe kompromis. Nema sumnje da će odlučujući meč u Moskvi igrati najiskusniji igrači, što podrazumeva i Piksija Stojkovića. Utakmica je takvog karaktera i značaja da je logično da igraju najiskusniji, ali ostaje pitanje ko će ih i kako pripremiti, ko će odabrati taktiku, odrediti markacije protivničkih igrača. Selektorska komisija će, prema informacijama iz FSJ-a, "samostalno odrediti trenera", ali nedvosmisleno je rečeno da oni sastavljaju tim i da su oni odgovorni za igru i rezultat. Ako je tako, jasno je da će trener – ako ga uopšte bude – biti iz kategorije "večitih pomoćnika". Niti će komisiji pasti na pamet da za trenera predloži, recimo, Muslina ili Tumbakovića, niti bi oni to prihvatili sa trojkom šefova iznad sebe. Ostaje da se razjasni zašto dvojica najboljih domaćih stručnjaka nisu, pojedinačno ili kao tandem, izabrani za delikatan zadatak spasavanja onoga što se spasti može. ZAŠTO NE MUSLIN ILI TUMBAKOVIĆ: Da li su se protivili Crvena zvezda i Partizan? Da li je FSJ izbegavao da se odluči za jednog od njih dvojice da se ne bi zamerio drugom klubu? Slavoljub Muslin je praktično dao saglasnost da odradi ta dva meča "ako to neko od njega bude tražio", a verovatno ni Ljubiša Tumbaković ne bi mogao da odbije takvu dužnost da mu je ponuđena. Međutim, umesto na jednog od dvojice najboljih domaćih trenera koji odlično poznaju naše igrače jer su većinu trenirali, izbor je pao na tročlanu komisiju koja će sigurno uraditi najbolje što može, ali izvesno je da je i Milovan Đorić želeo najbolje... Utisak je da u kritičnom trenutku po jugo fudbal nije bilo dovoljno hrabrosti da se nađe najbolje rešenje. Našem državnom timu treba trener od autoriteta, stručnjak kome se veruje zato što zna više od drugih, vidi bolje, predviđa tačnije. Mogu li to Boškov, Savićević i Ćurković? Miljan Miljanić je pred kraj svog prinudno produženog mandata propustio priliku da za isti sto dovede Zvezdu i Partizan, i pitanje selektora za dve utakmice (a možda i dalje) reši između Tumbakovića i Muslina koji su u datoj situaciji, čini mi se, ipak najbolje rešenje. Neodlazak na SP neće biti samo sportski neuspeh koji će razočarati naciju već i ozbiljan ekonomski udar za FSJ. Reč je o milionima švajcarskih franaka zarade od koje bi se mirno živelo do narednog evropskog prvenstva. FSJ je u prošlom ciklusu uspeo da "veže" jedno svetsko (Francuska) i jedno evropsko (Belgija i Holandija) prvenstvo, i to je bila ogromna finansijska injekcija. Neodlazak u Japan i Koreju, a na najboljem smo putu da to postignemo, bio bi veliki korak nazad.

Vladimir Stanković