Razdigitalizovane klejbezable

piše: Zoran Stanojević

Ima tome nekoliko godina otkako je uvedeno da na jednom mestu možemo da izvršimo tehnički pregled vozila, platimo osiguranje i šta smo dužni državi i dobijemo onu markicu koja se presijava i lepi na šoferšajbnu, iznutra. Bio je to očit i lep primer pobede digitalizacije tamo gde joj se baš nismo nadali. Kao što se nikako nismo nadali da bi ovih dana neočekivana lakoća registracije automobila mogla da nestane, vraćajući nas u vreme celodnevnog obilaska raznih šaltera.

Problem je nastao zbog nesporazuma između osiguravajućih kuća i servisa za tehnički pregled oko visine provizije za prodavca osiguranja. I jedni i drugi imaju svoje argumente i ovde se nećemo baviti time ko je više u pravu. Ali bi moglo da se desi, samo ako država to podrži, da ih svađa skuplje košta, to jest da izgube više profita nego što su računali.

Kao što postoji aplikacija koja olakšava plaćanje parkiranja, mogla bi se napraviti aplikaciju za registraciju vozila. Unesete svoj registarski broj i nekim jednostavnim postupkom, pin kodom i slično, dokažete da ste stvarno vlasnik. Sistem vas prepozna, ponudi vam da izaberete osiguravajuću kuću i model osiguranja (iz padajućeg menija), potom vam izračuna šta sve treba da platite od dažbina, sve po stavkama, uplatite ukupnu sumu, a aplikacija to lepo sama razvrsta. Dobijete šifru (QR kod) i sa njom odete na tehnički pregled. Završite ga uspešno i oni vam izdaju nalepnicu. Ako se država u međuvremenu nije setila boljeg načina za odokativno utvrđivanje da li vam je vozilo registrovano. Na primer da policajci imaju aplikaciju u telefonu koja čita vašu nalepnicu koju onda ne morate da menjate svake godine. Kao što ne menjate tablice.

Štos je u tome da sva ova tehnologija već postoji i pristupačna je, a i baza podataka je povezana čim mogu da joj pristupaju servisi za tehnički pregled. Samo treba napraviti bezbedan ulaz za građanstvo, omogućiti osiguravajućim kućama da se takmiče cenama i povezati sve sa sistemom za plaćanje. U tom slučaju proviziju bi dobijale firme koje održavaju aplikacije (konkurencija je uvek dobra) pa bi mogle da se upuste u nove poduhvate. Ima potrebe.

Naravno, sve ovo bi bilo lako i moguće kada bi interes vlasnika automobila i njihov komfor u odnosima sa državom toj državi bili prioritet u odnosu na interese servisa i osiguravača. Što nije nemoguće u opštoj euforiji oko digitalizacije, ali nije ni preterano realno.

Sad ozbiljno. Ukidanje registracije automobila na koju smo se navikli i vraćanje na šaltere bio bi ozbiljan udarac digitalizaciji, dokaz da svaki proces možemo da vratimo unazad, ako smo dovoljno tvrdoglavi. I da znanje, tehnologija i skupo razvijana infrastruktura ne vrede mnogo ako nema pameti.