VREME BR. 50 |7 OKTOBAR 1991. :
Hazardi zaštite nacionalnog interesa

Kad god sam i gde god sam našao na ljude koji su pokazivali suviše razvijenu brigu za nacionalni ponos i opšti interes ili preteranu osetljivost za ličnu čast i dostojanstvo, uvek sam, gotovo po pravilu, nailazio i na ograničen um, nerazvijene sposobnosti, tvrdo srce i grubu, kratkovidu sebičnost.

Ivo Andrić. Znakovi pored puta

Slučaj je hteo da su se u kratkom razmaku od ciglo dva dana stekla dva na prvi pogled nezavisna, ali u dubljim značenjskim slojevima ipak povezana događaja. Javljeno je da su u Krnjak, ljupko mestašce na mom rodnom Kordunu, dovezena nepojmljivo masakri rana tela trinaestorice rezervista i oficira JNA. Saopštena su i imena nastradalih. Nije bilo lako slušati poznata prezimena onih sa kojima sam, u susednom selu nadomak Kmjaka, davnih četrdesetih godina išao u osnovnu školu. Iskasapljeni Sipiči i Peuračci dozvali su u sećanje već pomalo zaboravljene vršnjake iz školskih klupa. Krv njihove krvi na nečuveno brutalan način prolivena je u zavičajnoj Korani.

Drugi događaj jeste osnivanje Srpskog sabora. Grupa nezavisnih intelektualaca okuplja se da na organizovan način štiti srpski interes, i to u ova zlehuda vremena kad je on ugrožen na najočevidniji način. Cilj je da se doprinese njegovom sagledavanju i razumevanju i da se on na ogranizovan način utka u javnu politiku i svesnu društvenu aktivnost. Namera je takođe da se doprinese integraciji svuda po svetu rasutog srpskog nacionalnog biča i da se istupima pred domaćom i, posebno, stranom javnošću afirmiše istina o srpskoj stvari. Time bi se doprinelo njenom uvažavanju. Programski ciljevi obuhvataju i sledeće, čini se najvažnije elemente: podsticanje demokratskih ustanova i duha tolerancije i sloge (dodaje se, doduše. sintagma "u srpskom narodu") i staranje o zaštiti građanskih i drugih prava (uz dodatak "pripadnika srpskog naroda, nezavisno od toga gde žive").

Dva događaja označila su koincidenciju još) jedne velike srpske nesreće i srpske odbrambene reakcije na pretnje koje se nadvijaju sa više strana. Evo prilike da se

razmišlja o verovatnim tokovima ove i mnogih drugih odbrambenih reakcija, ali i o tokovima koji bi bili demokratski, humanitami i efikasni po srpsku stvar (i stvar onih naroda sa kojima smo nerazmrsivo i sudbinski povezani), a koji su, na žalost, daleko manje verovatni.

Odrastao u sada diskreditovanom, ali za mnoge još plemenitom znaku bratstva i jedinstva, autor ovog teksta ne može a da u ovoj neminovnoj borbi protiv srpske nesreće ne vidi i druge, takođe ojađene narode. Zaštita srpskog nacionalnog bića najavljuje se uz retoriku u kojoj je visoko frekventna reč "srpstvo", sa uobičajenim mnoštvom izvedenica i uz pravu eskalaciju nacionalnih simbola, među kojima tradicionalna ocila nisu, dakako, mogla da izostanu. U sećanje neodoljivo provali ne tako davni sled događaja u Hrvatskoj, kad su se nacionalna retorika i prateća simbolika međusobno nadilazile u intenzitetu i tempu koji se nije mogao izdržati. Pre nešto više od godinu dana novine su pisale o neobičnom postupku Kordunaša iz Perjašice, koji su novopostavljenu šahovnicu pažljivo savili u veliku kovertu i poslali je opštinskim vlastima u Dugoj Resi. U propratnom pismu objasnili su da im nije potrebna, da imaju svoju zastavu sa petokrakom.

Vatromet simbola i novokomponovanih nacionalističkih naziva u Hrvatskoj bolno su doživeli svi koji nisu Hrvati, kao i jedan, svakako nipošto veliki, broj najpametnijih Hrvata. U ovoj sredini ne treba mnogo objašnjavati kako je teško trpeti tu vizuelnu i verbalnu agresiju. Takvo ponašanje moglo se i moralo osuditi, zaista bez rizika da se pogreši. Ali, zar moramo mi u Srbiji da sledimo obrazac ponašanja koji smo kod drugih tako energično i tako opravdano osudili?

Srbija i srpstvo se najuspešnije i najefikasnije mogu braniti demokratijom. Delovi srpskog naroda izvan Srbije ne mogu se valjano braniti ako se ne vodi računa o stvarnim slobodama i demokratskim pravima brojnih manjina koje žive u samoj Srbiji. Jer, procenat nesrpskog stanovništva u Srbiji znatno je veći od procentu srpskog naroda koji u Jugoslaviji živi izvan Republike Srbije.

Zaštita Srba van Srbije najdelotvornije se može obezbediti pružanjem maksimalnih sloboda i najveće moguće zaštite manjinama unutar Srbije. Princip je jednostavan: sopstvenim manjinama treba dati najmanje onoliko koliko tražimo za Srbe van Srbije. Nepotrebno je isticati da bi to što dajemo moglo da bude i više od onoga što tražimo. Tako će se, prvo, osigurati autoritet i moralno pravo na to da se srpskom narodu u dijaspori pruže normalni, demokratski uslovi života. Drugo, samo demokratska i iznutra stabilna Srbija moći će da odbrani ta prava ako ona budu ugrožena i kad budu ugrožena.

Na žalost, u odnosu prema nacionalnim i svim drugim manjinama, kao i na drugim područjima, u Srbiji postoji veliki demokratski deficit. To umanjuje sposobnost zaštite ugroženih sunarodnika i rizik prevaljuje na one koji na demokratske procese u Srbiji najmanje mogu da utiču.

U neopisivoj prepletenosti sa drugim narodima, srpski nacionalni interes ne može se niti sagledati mu ostvarivati izolovano. To znači da se on može efikasno afirmisati sumo u širem sklopu u kome će biti zadovoljeni i interesi drugih. Kratkovečni su dobici ostvareni na tuđ račun. Kratkoročna su i poboljšanja koja su izborena silom. Na dugi rok se ne mogu održati, a pre ili kasnije učinci sile vraćaju se kao bumerang.

Među prvim koracima koje bi Sabor mogao da preduzme jeste da se nešto pozitivno, sa opipljivom ali i simboličnom vrednošću, učini za druge. Možda bi otvaranje žiro računa uz pomoć hrvatskim izbeglicama mogao da bude prvi takav plemeniti gest. Činiti za druge znači pokazati dobru volju prema drugim narodima i prema manjinama unutar Srbije. U svakom slučaju, inicijativa da se zaštiti interes srpstva neće biti uspešna ako se Srbija ne okrene i samoj sebi, pa demokratičnost i toleranciju ne pokaže najpre sopstvenim primerom. Kad je reč o zaštiti srpskog narodnog interesa, možda bi od Sabora još efikasnije bilo društvo srpsko-hrvatskog prijateljstva. ■

(Autor je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu)

Ljubomir Madžar

VREME BR. 50 |7 OKTOBAR 1991.