Košarkaška reprezentacija Srbije i Svetsko prvenstvo u košarci:
Najbolji centar na svetu u najboljem timu u Evropi

Reprezentacija Srbije je na Svetskom prvenstvu 2014. godine, Olimpijskim igrama 2016. i Evropskom prvenstvu 2017. osvojila srebrnu medalju. Odlukom Nikole Jokića da će nastupati na svetskom prvenstvu, koje će se ove godine održati u Kini od 31. avgusta do 15. septembra, kompletiran je najbolji tim u Evropi. Vreme je da reprezentacija Srbije dokaže da je ovaj tim u stanju da se suprotstavi reprezentaciji SAD

Nikola Jokić je izabran u prvi tim NBA-a na poziciji centra. Prevedeno na košarkašku terminologiju, to znači da je trenutno najbolji centar na svetu. U ovoj NBA sezoni je u ligaškom delu predvodio tim Denver Nagetsa u tri najvažnije igračke kategorije: imao je najviše poena po utakmici (20,1), skokova (10,8), kao i asistencija (7,3).

Ono što do sada nije bila njegova specijalnost jeste igra u odbrani, ali ove sezone je po ukradenim loptama bio najbolji u svom timu (1,4 po utakmici). Igra u odbrani je i najveći napredak u poslednje dve sezone, a to je posledica povećane mišićne mase, u isto vreme bez gubitka brzine. Individualni treninzi kao način priprema koje ima preko leta sa kondicionim trenerima iz Denvera su jedan od glavnih razloga što nije igrao na Evropskom prvenstvu 2017. godine, a odsustvo iz reprezentacije su mu tada mnogi u ovdašnjoj javnosti zamerili. Potrebno je samo videti kako je Nikola Jokić izgledao na Olimpijskim igrama 2016, a kako izgleda danas.

JEDAN JE NIKOLA JOKIĆ

U mnogo čemu prosečan tim Denver Nagetsa gotovo sâm je doveo do drugog mesta zapadne konferencije NBA lige, i tu se nije zaustavio. Predvodio je svoj tim do polufinala konferencije, gde su samo zbog neiskustva izgubili odlučujuću sedmu utakmicu, koja ih je vodila u finale.

U plej-ofu je spektakularnu igru koju je prikazivao u regularnom delu sezone podigao na još viši nivo. Prosečno je na 14 utakmica postizao 25,1 poen, imao 8,4 asistencije i 13 skokova. Sve ovo je postigao u svom prvom pojavljivanju u plej-ofu NBA, a njegova igra u doigravanju ušla je u istoriju Denver Nagetsa, koji postoje još od 1948. godine.

U prvom kolu je protiv San Antonio Sparsa postigao 43 koša, i na taj način je za jedan poen oborio rekord koji su do tada držali Karmelo Entoni i Aleks Ingliš, legende kluba iz Denvera. Oborio je još jedan rekord, ali ovog puta u čitavoj istoriji plej-ofa. U trećoj utakmici polufinala protiv Portland Trejblejzersa proveo je na terenu 64 minuta i 58 sekundi. Da dodamo da je sa 13 skokova po utakmici najbolji skakač cele NBA lige u ovogodišnjem doigravanju. Toliko o statistici, koja je danas osnovni pokazatelj kvaliteta odigranog meča i uvek se stavlja u prvi plan kada se priča o nekom igraču.

Ni stariji poznavaoci košarke ne pamte da se igra nekog tima toliko zasniva na igraču na poziciji centra. Ne govorimo ovog puta o broju postignutih poena, broju skokova, jer tu je bilo mnogo boljih igrača u istoriji NBA na poziciji na kojoj Nikola igra. Ono što statistika ne pokazuje je košarkaška inteligencija po kojoj je Jokić verovatno najbolji igrač na poziciji centra u celoj NBA ligi, pa samim tim i na svetu.

Plejmeker u telu igrača visokog 213 centimetara je to što zbunjuje sve košarkaške stručnjake. Broj asistencija i neverovatno poznavanje košarke, sa samo 24 godine, odvaja ga od svih visokih igrača. Lopta u napadu je u 80 odsto slučajeva u njegovim rukama. Veoma brzo čita protivničku odbranu, ukoliko ga udvoje, uvek nalazi slobodnog igrača. Kažnjava skupljanje odbrane šutom za tri poena, a pri striktnom markiranju igrača koristi igru dva na dva (pick and roll), koju je do savršenstva doveo igrajući je sa saigračem Džemalom Marejom.

Njegov trener iz Denvera Majk Meloun je više puta isticao taj njegov urođeni talenat: "Ja govorim svima: ‘Dajte njemu loptu.’ U neizvesnim mečevima, videli ste to i sada, na terenu će sigurno biti Nikola i Džamal Marej, kao i Geri Heris. Imamo različite akcije koje volimo u završnicama. Verujemo tim momcima, oni čitaju i reaguju. Čitaju gde odbrana može da se probije, pobrinu se da svi protrčavaju i kreću se, da se pravi prostor u napadu, jer će onda Nikola to razbiti."

Majk Meloun je odavno uvideo kakvo blago ima u rukama. Insistirao je da mu se prošle godine produži ugovor i da se oko njega gradi cela franšiza Denver Nagetsa u narednih pet godina. Ako je novac jedan od glavnih merila koliko ko vredi u američkom sportu, podatak da je Nikola Jokić 2018. godine potpisao ugovor na pet godina i za to dobio 147,7 miliona dolara govori sve.

REPREZENTACIJA SRBIJE

Prvi put posle mnogo godina ljubitelji košarke su gotovo svakog dana pratili igre naših igrača u NBA ligi. Naravno, najviše se pričalo šta je prethodne noći Nikola Jokić uradio, da li je opet napravio tripl-dabl. Gledali su se potezi naših igrača na internetu, sa ponosom što ponovo imamo jednog igrača koji je među najboljima na svetu. I uvek se postavljalo jedno pitanje vezano za reprezentaciju Srbije u košarci – da li ćemo biti kompletni za Svetsko prvenstvo, odnosno da li će Nikola Jokić igrati u Kini?

Tokom cele prošle godine vršen je pritisak na njega da se izjasni da li će igrati za reprezentaciju na svetskom prvenstvu, a Jokić je svaki put zamolio da se sačeka na odgovor do kraja sezone u NBA ligi. Nekoliko dana po okončanju sezone dao je sledeću izjavu za medije: "Veoma sam zadovoljan svime što sam uradio u NBA protekle sezone. Imao sam sjajnu godinu, u kojoj sam nastupao na Ol-staru i bio izabran u prvu petorku NBA. Kruna ove sezone za mene bi bila medalja sa reprezentacijom." Ova njegova izjava je trenutno podigla euforiju, kojoj je košarkaška nacija inače sklona.

Košarkaški tim Srbije je na poslednja tri velika takmičenja osvojio srebrnu medalju. Na svetskom prvenstvu 2014. i Olimpijskim igrama 2016. godine izgubili smo finalnu utakmicu od reprezentacije SAD. Na Evropskom prvenstvu 2017, što zbog otkaza selektoru, što zbog povreda, igrali sa drugim timom i izgubili od Slovenije u finalu. Ovoga puta će selektor naše reprezentacije Aleksandar Đorđević imati na raspolaganju najbolje igrače koje naša zemlja ima.

ČEKAJU LI GA SLATKE MUKE: Saša Đorđević

Kako bi sportski novinari voleli da kažu – Đorđević je na slatkim mukama. Sa Nikolom Jokićem u timu i sa, trenutno, svim zdravim igračima, Srbija je jedna od najboljih reprezentacija na svetu, a svakako najbolji tim u Evropi.

Saša Đorđević je ove godine kao trener Virtusa iz Bolonje osvojio Fiba Ligu šampiona. Kao klupski trener, do sada je osvojio Kup Grčke i Nemačke, ali svoje najveće trenerske uspehe je postigao od kada je preuzeo reprezentaciju Srbije, u novembru 2013. godine. Zajedno sa nacionalnim timom sazrevao je kao trener i ponovo je našu zemlju vratio na košarkaški atlas sveta. Ostaje da se vidi kako će izgledati tim koji vodi u Kinu, kako će uklopiti Nikolu Jokića u tim i naći mu ulogu koja mu najviše odgovara, da li će igra našeg tima u napadu ići preko Jokića, ili će nedovoljno spreman Miloš Teodosić preuzeti na sebe vođenje tima.

Ovo je trenutno verovatno najveći Đorđevićev problem. Tim koji igra već deset godina na isti način sada treba prilagoditi igri svog najboljeg igrača. Ne govorimo o igračkim sujetama, ali o ovome treba voditi računa pre svega jer Nikola Jokić tek 28 dana pre početka Svetskog prvenstva sme da se pojavi na pripremama – ovo pravilo se odnosi na sve igrače koji nastupaju u NBA ligi i pravi problem svim evropskim selekcijama koje su navikle da se duže pripremaju.

Dugačke kondicione pripreme na planini i poseban sistem rada po povratku sa visinskih priprema bile su običaj nekadašnje reprezentacije Jugoslavije, kasnije Srbije i Crne Gore, pa Srbije, i znale su da potraju i duže od dva meseca. Taj sistem rada nas je izdvajao od ostalih timova, pre svega po fizičkoj spremnosti igrača, ali i po timskom duhu koji neminovno nastaje u okolnostima kada igrači toliko dugo vremena provedu zajedno.

Nadamo se da će ipak ostati dovoljno vremena za uigravanje, a fizička spremnost igrača koji igraju u NBA ligi se ne dovodi u pitanje, pre svega zato što su u obavezi da tokom letnjeg odmora rade po specijalnim programima koje im klubovi za koje igraju predaju po završetku sezone.

Košarkaška javnost očekuje najmanje da se ponovi rezultat sa poslednja tri velika takmičenja i da se osvoji medalja. Ni sami igrači ne kriju da je to obaveza, posebno od kad je i Nikola Jokić sa njima.

PROTIVNICI NA MUNDOBAKETU

U borbi za medalje biće jako važno sa kojim timovima će nastupati velike košarkaške nacije kao što su Španija, Francuska, Italija i Grčka. Koliku razliku na terenu prave najveća imena NBA lige mogli smo više puta da vidimo. Poslednji put je to najbolje demonstrirao Goran Dragić, odličan igrač Majami Hita, ali ne i zvezda u NBA ligi, ubacujući redovno više od trideset poena po utakmici u dresu reprezentacije Slovenije na Evropskom prvenstvu 2017. godine, vodeći Slovence do titule prvaka Evrope. Janis Adetokumbo u grčkom timu, Danilo Galinari iz Italije ili Nikolas Batum iz Francuske u svakom trenutku mogu da postignu 30 i više poena.

Nepoznanica je sa kojim timom će Sjedinjene Američke Države nastupati u Kini. Poznato je da igrači iz SAD priznaju samo Olimpijske igre kao vrhunsko takmičenje i da oni svake godine imaju svetsko prvenstvo u košarci – to je za njih NBA liga. Prvaka NBA lige drugačije nazivaju i prvakom sveta. Ta uobraženost nije bez osnova. Razmislimo o tome ko bi mogao da pobedi Golden Stejt Voriorse, a da to nije tim iz NBA lige.

Ove godine, međutim, imaju za selektora Grega Popovića, koji je legenda NBA lige i najcenjeniji trener u njenoj istoriji, a većina igrača bi se odazvala ukoliko ih Greg pozove. Napravljen je već najširi spisak igrača za Svetsko prvenstvo, a na tom spisku su sve najveće zvezde NBA lige i po neki univerzitetski igrač. Za sada se zna da u Kini nećemo gledati Lebrona Džejmsa i Stefa Karija. Njihova odluka da ne igraju u Kini nije konačna, ali i bez njih dvojice Amerikanci mogu da sastave najmanje tri tima koji bi bili favoriti za titulu.

Ukoliko se pojave u najjačem mogućem sastavu, Amerikanci će obesmisliti takmičenje po ko zna koji put. Po imenima su svakako najveći favoriti, ali vredi se nadati da neće doći kompletni ili da će potceniti druge timove, kao 2002. godine u Indijanopolisu kada ih je prvo pobedila Argentina, a u četvrtfinalu i reprezenzacija Jugoslavije, ili 2006. kada su izgubili od Grčke u polufinalu.

Doduše, do finala je dug put, ali jedno je sigurno – ukoliko se nađemo sa njima u tom finalu, neće nas poniziti kao poslednja dva puta, a nada u pobedu umire poslednja.

Aleksandar Aleksić