Evropska unija:
Zečica iz kancelarkinog šešira

Na evropskim izborima u maju niko živ nije glasao za Ursulu fon der Lajen jer nije uopšte bila u priči. Međutim, u briselskim kuloarima je ona odabrana kao kompromisno rešenje za šeficu Evropske komisije. To štošta govori o stanju u Evropskoj uniji i problemima koji je čekaju

Za "Vreme" iz Bona

Muka na svašta natera čoveka. Tako je nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen svih ovih godina – baš kao i njena šefica Angela Merkel – nekako plivala bez Tvitera. Sada su je neki magovi PR-a izgleda savetovali da otvori nalog na toj društvenoj mreži. Javila se Evropi sa "Hallo", "Hello" i "Salut", na tri jezika kojima vlada kao maternjim.

Samit šefova država i vlada članica EU prvih dana jula iznedrio je baš demohrišćanku Fon der Lajen kao kompromisno rešenje. Bile su to porođajne muke koje je, po svemu sudeći, prekratila kancelarka Angela Merkel vadeći zečicu iz šešira. Ta je zečica, kao sasvim slučajno, njena najvernija ministarka i partijska drugarica koja je sedela u sva četiri kabineta Merkelove od 2005. godine.

Talon ponuđen za četiri vodeće funkcije, uz malo mašte, govori sve i o tom samitu i o današnjem stanju EU. Predsednik Evropskog saveta i naslednik Poljaka Donalda Tuska biće belgijski premijer Šarl Mišel – tu Evropski parlament nema pravo glasa. Šefica Evropske centralne banke trebalo bi da postane sadašnja šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, a visoki predstavnik za spoljnu politiku španski šef diplomatije Žozep Borel.

Potvrđene su reči koje je jedan neimenovani briselski diplomata izrekao još pre dvadesetak dana za list "Handelsblat" o trvenju Nemačke i Francuske: ili će i jedni i drugi dobiti po jednu visoku funkciju, ili će obe zemlje tu izvisiti. Socijaliste je valjalo podmiriti, a najmoćniji su trenutno španski oko premijera Pedra Sančesa – i dobili su mesto visokog predstavnika.

To je, inače, izazvalo ekstazu u nekim beogradskim i bes u nekim prištinskim tabloidima – tako je propraćen predlog da Žozep Borel Fonteljes postane "nova Federika Mogerini". Ovaj katalonski socijalista je žestoki protivnik nezavisnosti Katalonije i više puta je govorio da je protiv nezavisnosti Kosova.

Da li će i kako Borel voditi pregovore Beograda i Prištine za sada je tema za razbibrigu regionalnih medija. Ti su pregovori polumrtvi i sve se glasnije pominje dolazak Sjedinjenih Američkih Država, možda i Rusije, za sto. Ako bi i bio moderator, Borel bi to bio u ime EU gde je velika većina država priznala Kosovo.

EVROPSKE BUNDŽIJE

Predložena četvorka sada će morati da prođe Evropski parlament čiji su se strastveniji parlamentarci taman ponadali većem uticaju da bi im ovim kandidatima bilo pokazano da su i dalje tigrovi od papira. Naime, na nedavnim evropskim izborima ama baš nijedan građanin širom Evrope nije glasao za Ursulu fon der Lajen u nadi da bi mogla da postane šefica evropske vlade. Sa bilborda su glasove tražila neka druga lica.

Bavarski konzervativac Manfred Veber je predvodio listu Evropske narodne partije koja je dobila izbore, ali je upućena na podršku socijalista i liberala. Holandski socijaldemokrata Frans Timermans je bio kandidat evropskih socijalista.

Dok je Vebera demontirao francuski predsednik Emanuel Makron prebacujući mu nedostatak iskustva u izvršnoj vlasti, Timermansa su doslovno sasekle zemlje Višegradske grupe i desničarska vlada u Rimu. Zamerao im se prethodnih godina kada je kritikovao stanje pravne države i demokratije u Poljskoj ili Mađarskoj.

"Višednevna diskusija je dašak onoga što ćemo gledati narednih godina – biće više svađe i nejedinstva", piše dopisnica Dojče velea iz Brisela Barbara Vezel i tvrdi da "neke istočnoevropske zemlje žele sasvim drugačiju politiku", da se protive "da temelj EU bude model liberalne demokratije" i daljem srastanju Evrope, te kako sada ima "dovoljno takvih bundžija da se potkopaju odluke u EU." Paradoksalno, "bundžije" nisu imale ništa protiv Fon der Lajenove iako je ona još pre osam godina rekla da je za "Sjedinjene Evropske Države" po federalnom modelu Švajcarske, Nemačke ili SAD. "Zidojče cajtung" je opisuje kao nemačku konzervativku koja je najbliža Makronovim idejama o produbljenoj Evropi, pre svega o zajedničkoj vojsci.

IZNEVEREN PRINCIP

I možda u tom grmu leži zec što se niko iz, recimo, zvanične Varšave nije bunio. Jer Ursula fon der Lajen je veoma transatlantski raspoložena, njeno ministrovanje se poklopilo sa insistiranjem Donalda Trampa da Nemačka uloži više para u odbranu te je na kraju raspolagala bitno uvećanim budžetom. Njime je počela reformu Bundesvera čineći ga privlačnijim poslodavcem, na primer, zato što se masovno otvaraju vrtići u kasarnama. Ursula fon der Lajen ima sedmoro dece.

No, ti novci su je uveli u niz afera od kojih bi posebno neprijatno mogla da se raspetlja ona sa prepumpanim konsultantskim ugovorima. Nemački državni revizori nisu mogli da razumeju zašto su konsultantskoj kući "Mekinsi" isplaćivane stotine miliona evra za savetovanje u poslovima nabavke oružja koje nikada nije nabavljeno. Pikantno je što dvoje ministarkine dece radi upravo u "Mekinsiju".

Pa ipak, glavni urednik levičarskog "Tagescajtunga" Georg Leviš piše da je Ursula fon der Lajen dobar izbor Angele Merkel. Ne samo zato što ima iskustva, već i zato što će tako ona i Kristin Lagard moći da postanu prve žene na dvema ključnim funkcijama u EU. Na posletku, piše Leviš, neko je morao da dođe na čelo Evropske komisije, a drugi su, a ne Merkel, sahranili ostale kandidate.

To se nimalo ne dopada staroj gardi iz Evropskog parlamenta. Tamo su, naime, na prošlim evropskim izborima 2014. osmislili princip "nosilaca lista" koji bi, u slučaju pobede, trebalo da predvode Evropsku komisiju. Tako je bilo prošlog puta kada je šef EK postao Žan-Klod Junker. Međutim, to nije uklesano u kamenu – pravilo i dalje kaže da šefovi država i vlada biraju kandidata, a da parlament ima samo da ga potvrdi – ili da ga odbije.

Ursula fon der Lajen je izabrana u kuloarima, a ne na izborima. Mnogo je glasova koji kažu da takav šamar biračima nije bio neophodan Evropskoj uniji u vreme poljuljanog poverenja u Brisel i marša desničara širom kontinenta.

"Pristanak Zelenih na kandidatkinju Evropskog saveta poput gospođe Fon der Lajen je možda zamisliv jedino ako Evropski parlament od sada dobije veća ovlašćenja", rekao je tako nemački Zeleni Sven Gigold koji predvodi poslanički klub u Strazburu.

REFORMA EU

Evropska narodna partija, socijalisti i liberali drže 444 od 751 stolice u Evropskom parlamentu. Ursuli fon der Lajen i celoj njenoj komisiji trebaće 376 glasova na sednici koja je zakazana za utorak (16. jul). Analitičari drže da će biti gusto – poslanici EP nisu baš partijski previše disciplinovani – ali da će Fon der Lajenova ipak uspeti.

Ako tako bude, čekaće je pet godina kormilarenja EU tokom kojih bi trebalo razgovarati o budućem ustrojstvu Unije. Na stolu su već neko vreme razni predlozi, od pomenutih "Sjedinjenih Evropskih Država" do "Evrope u više brzina" ili "Evrope koncentričnih krugova" gde bi u jezgru bile stare zapadne i severne članice, a okolo – sa manje prava, obaveza i budžetskog kolača – takozvane "nove članice". Za najnovije članice – recimo Srbiju – tu u dogledno vreme neće biti mesta.

Emanuel Makron nije krio koliko mu je na živce išao celonoćni samit i preganjanje sa skoro trideset drugih koji imaju jednako pravo glasa. U jednom trenutku je, govoreći o Zapadnom Balkanu, rekao: "I u ovom kontekstu sam više nego skeptičan prema svima onima koji nam objašnjavaju da je budućnost Evrope u novom proširenju kada se ne možemo složiti sa 28 članica. Ja ću biti beskompromisan i odbiću svako proširenje pre dubokih reformi našeg institucionalnog funkcionisanja", naglasio je Makron.

Verovatno je da će Ursula fon der Lajen o temi proširenja EU ponavljati dobro poznati – i već odavno providni – stav Berlina: da, vrata su otvorena, ali prvo da se ispune svi uslovi.

Kada se useli u kancelariju u Briselu, Fon der Lajenova će možda još pune dve godine imati Angelu Merkel na svojoj strani – ako velika koalicija u Berlinu u međuvremenu ne pukne. Tamo se socijaldemokrate osećaju izigrano upravo njenim izborom. Tokom samita im je Angela Merkel telefonirala i pitala šta misle, a oni su odbili njen izbor. Tako je, paradoksalno, nemačka kancelarka bila uzdržana u glasanju za svoju partijsku drugaricu.

U briselskim hodnicima to već ima i svoje ime – German Vote. To znači da proguraš svog kandidata pa se onda, kao, uzdržiš.

Niko to tako dobro ne radi kao Angela Merkel. Žena koju već dugo proglašavaju penzionerkom je pred kraj karijere ostavila dve svoje favoritkinje na pol-pozicijama – pored Ursule fon der Lajen to je Anegret Kramp-Karenbauer, koju je progurala na mesto šefice svoje Hrišćansko-demokratske partije. Politička groblja već su prepuna onih koji su potcenili volju Angele Merkel i njenu hladnu glavu u igrama moći.

Videćemo da li se ovim briselskim rolerkosterom završava priča Angele Merkel u politici. A priča je često važnija od programa. Priča, recimo, o proboju od vrha do dna, o autsajderima. Ili o mučenicima, nepravedno proganjanim, ili o ljudima koji plivaju protiv struje.

Ursula fon der Lajen, iz bogate familije, udata za potomka krupne plemićke porodice, ne bi mogla da ispriča ništa nalik tome. Prvih trinaest godina života je provela u Briselu gde joj je otac bio krupna riba u birokratiji EU da bi potom postao premijer velike nemačke pokrajine Donje Saksonije. I možda je to njena priča – povratak kući.

Prošle sedmice je na Tviteru objavila fotografiju jednostavne kancelarije u Briselu uz opasku da je još uvek prazna, kao da je uverena da će joj tu biti radno mesto u narednih pet godina.

Nemanja Rujević