VREME 1503, 24. oktobar 2019. / SVET
Invazija Turske na sever Sirije:
Velika strateška greška
Sporna odluka Donalda Trampa da povuče američke trupe i tako otvori put za tursku invaziju na sever Sirije poremetila je odnos snaga u regionu. I to na štetu SAD
Trampova naprasna odluka da ne ometa turski upad na sever Sirije izazvala je lavinu osuda iz redova američkih demokrata, ali i mnogih republikanaca. Jedan od njegovih najodanijih pristalica senator Lindzi Grejem rekao je da je Tramp napravio veliku grešku: "Ne sluša svoje komandante. Ne sluša svoje savetnike. Podrazumevajući da je Kurdima danas bolje nego juče pravi najveću grešku u svom mandatu. To je prosto neverovatno."
Pridružio mu se i vođa republikanaca u Senatu Mič Mek Konel, koji u tekstu za "Vašington post" ocenjuje da je odluka američkog predsednika "velika strateška greška". Mek Konel smatra da protivnici SAD "uživaju" u haosu koji je nastao: "Kombinacija povlačenja SAD i eskalirajućeg sukoba Turaka i Kurda za našu zemlju predstavlja strateški košmar... Ako se ne obustavi, naše povlačenje će podstaći brutalni Asadov režim i njegove iranske pomagače da povećaju svoj uticaj."
Senator demokrata Kris van Holen govorio je o povratku džihadista na scenu, te da je "ovo što se dešava etničko čišćenje" i da među turskim saveznicima "ima mnogo elemenata Al Nusre, koja potiče od Al Kaide, i odlučni su da istrebe sirijske Kurde".
|
DIPLOMATSKA UZBUNA
Da je ovo ozbiljan problem, smatraju i predstavnici administracije. Dopisnik televizije NBC Ričard Engel kaže da su američki zvaničnici u stanju uzbune, jer misle da bi SAD mogle biti pozvane na odgovornost: "Diplomate u Vašingtonu zvone na uzbunu jer bi SAD jednog dana mogle biti pozvane na odgovornost za zločine protiv čovečnosti. Jer su im otvorile vrata, posmatrale ih, podstrekivale (Trampove izjave) i nisu ih sprečile."
Trampu je od svega toga izgleda važnije šta poručuje biračima. U predizbornoj kampanji 2016. obećao je povlačenje američkih trupa sa Bliskog istoka. Posle napada na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji prošlog meseca, za koji su SAD optužile Iran, ipak je odlučio da tamo pošalje još vojnika, što je takođe izazvalo kritike. Sada se u američkoj javnosti javljaju ocene da je ishitreno povlačenje iz Sirije zapravo Trampov pokušaj da zabašuri slanje još tri hiljade vojnika u Saudijsku Arabiju. Na kritike iz obe partije Tramp ponavlja: "Potpuno razumem obe strane. Ali kampanju sam zasnivao na tome da ću naše vojnike vratiti kući, i to što je brže moguće."
NAIVAN BLEF
Povod da sprovede tu nameru Trampu je 6. oktobra dao predsednik Turske Tajip Redžep Erdogan. Prema "Njujork tajmsu", pred kraj telefonskog razgovora o trgovini i odbrambenoj saradnji Erdogan je rekao da počinje ofanzivu na sever Sirije kojom je pretio mesecima. Tramp je brzo prelomio i pokrenuo povlačenje američkih vojnika. Pozivao se i na članstvo Turske u NATO: "Sirija ne želi da joj Turska uzme zemlju, to mogu da razumem. Ali kakve to veze ima sa SAD, treba li da se borimo sa članicom NATO-a da bi Sirija, koja nam nije prijatelj, sačuvala teritoriju."
Erdogan i pored sankcija SAD nekim turskim ministarstvima i zvaničnicima ne odustaje od svog plana, a osim izjava pojedinih američkih političara, članstvo Turske u NATO-u za sada nije pod znakom pitanja. To je osetljiva tema, jer se u Turskoj, pored svega drugog, nalazi za NATO bitna vazdušna baza Indžirlik. U njoj se pored američkih vojnika nalaze i nuklearni projektili, koji se ne mogu lako izmestiti. Sve u svemu ispada da su Trampove pretnje bile blef koji je Erdogan prozreo.
Izbori u SAD se bliže i Tramp nije hteo da rizikuje u Siriji. Erdogan je iskoristio krizu i krenuo na političke protivnike u zemlji. Počela su hapšenja kritičara vojne akcije na društvenim mrežama i demonstranata na ulici. Na jugoistoku zemlje smenjeno je još pet gradonačelnika iz redova prokurdske opozicije, koji su i uhapšeni.
RIZIČAN POTEZ
Erdoganu je kriza dobrodošla i da pokrije političke neuspehe u poslednje vreme posle poraza u Ankari i Istanbulu na lokalnim izborima ove godine. Najavio je promene u vladi. Mnogi Turci su se ponadali da one obuhvataju smenu ministra finansija i Erdoganovog zeta Berata Albajraka. Sada od promene ministara nema ni traga ni glasa.
Erdoganov potez ipak je rizičan. Pažnja turske javnosti trenutno je usmerena na Siriju, ali je pitanje koliko dugo će tako ostati. Eskalacije tenzija i sukoba ugrožavaju već slabu ekonomiju, a Erdogan je u vojnu operaciju uložio veliki politički kapital. Popularnost u domaćoj javnosti mu je prilično pala u poslednjih pola godine. Jedan od razloga za to je i tri miliona izbeglica iz Sirije, koji su već godinama zaglavljeni u Turskoj. Ako ne uspe da ih iz Turske prebaci na sever Sirije, što već neko vreme obećava, imaće veliki problem, i politički i finansijski. Pitanje je i kakvi će odnosi Turske i drugih zemalja u NATO-u biti posle svega. Sada su višegodišnje tenzije dodatno porasle, a tome je doprinela i kupovina ruskog raketnog sistema S-400.
|
NOĆNA MORA
Najveću korist od turske ofanzive trenutno ima sirijski predsednik Bašar el Asad. Lokalne vlasti na severu Sirije koje su ranije proglasile autonomiju (Rožava) sada su se pred naletom turske vojske okrenule Damasku. Zvaničnik Damaska Badran Džia Kurd rekao je da je u fokusu vojna saradnja: "Ovo je preliminarni vojni sporazum. O političkim aspektima nismo razgovarali, njih ćemo razmatrati kasnije."
Komandant snaga odbrane Rožave Ferhat Abdi Šahin u tekstu za "Forin polisi" kaže da su kompromisi nužni: "Znamo da ćemo morati da napravimo bolne kompromise sa Moskvom i Bašarom el Asadom ako odlučimo da sarađujemo sa njima. Ali ako moramo da biramo između toga i genocida nad našim narodom, izabraćemo živote naših ljudi." Sirijska vojska je već ušla u gradove Manbidž i Kobani na ugroženom području, a linijom između sirijske i turske vojske patrolira ruska vojna policija.
Bivši obaveštajac Erik L. Robinson, koji je u američkom Nacionalnom protivterorističkom centru radio na strategiji protiv Islamske države, sve ovo naziva "kontraobaveštajnom noćnom morom" za SAD. Smatra da će kurdske snage Siriji morati da otkriju "tehnike, taktike i procedure, imena i lokacije", što su "hteli ili ne" saznali tokom ranije saradnje sa SAD na terenu. Robinson strahuje da bi poverljivi podaci mogli da dospeju i do drugih: "Kakav trijumf za ruske obaveštajne službe – pet godina istorije elitnih snaga NATO."
PROSTOR ZA RUSIJU
Kao možda najveći dobitnik usred haosa Erdoganove invazije i žalopojki zapadnih medija nad sudbinom Kurda stoji ruski predsednik Vladimir Putin. Pošto je održao dobre odnose sa Asadom, Putin sada ima mogućnost da sa pozicije posrednika sa Turskom utiče na tamošnje buduće prilike. Američki senator Mek Konel je kritikujući Trampovu odluku upravo to imao u vidu: "Mi ignorišemo namere Rusije da obezbedi sve bolju poziciju u Siriji i nagomila moć i uticaj na Bliskom istoku i šire." Putin sebi kao plus može da upiše i to što je njegov saveznik Asad uprkos svim pritiscima Zapada do sada ostao na vlasti.
Rusija je u pregovorima o sirijskoj krizi pod pokroviteljstvom UN imala veliku ulogu. Uporedo je sa Turskom, Iranom i Sirijom vodila pregovore u Astani, gde je predložila nacrt novog ustava Sirije. O njemu je Putin govorio uoči nedavne posete Saudijskoj Arabiji, prvoj posle dvanaest godina: "Prvi korak je rad na ustavu, bilo putem izmena ili stvaranja novog. U svakom slučaju, on mora štititi interese svih etničkih i verskih grupa, bili oni suniti, šiiti, alevije ili hrišćani." Prema Putinu, sve to podrazumeva poštovanje teritorijalnog integriteta Sirije, bez prisustva stranih trupa, pa i ruskih. Ako u tome uspe, smatraju ruski analitičari, Putin će ostvariti "značajnu geopolitičku pobedu".
U trenutku kada SAD povlače vojsku iz Sirije, Rusiji se otvara veći prostor da utiče na ponašanje Turske. U kom pravcu, možda nagoveštava izjava Putinovog portparola Dmitrija Peskova, koji je, kako prenosi "Komersant", rekao da razvoj događaja na severu Sirije "izuzetno zabrinjava" rusko rukovodstvo i da bi turske operacije mogle da naštete "procesu političkog rešavanja" krize u toj zemlji.
Peđa Anđelković