Grčka – Nova izbeglička kriza:
Svinjskim roštiljem protiv muslimanskih okupatora

U Grčkoj se iz dana u dan povećava broj izbeglica. Sve su učestaliji protesti lokalnog stanovništva protiv "muslimanskih okupatora". Konzervativna vlada koja je obećavala da će zaustaviti priliv izbeglica primorana je da se suoči sa realnošću

Za "Vreme" iz Soluna

Prošli novembar je i za grčke prilike bio neuobičajeno topao, miran, bez kiše i oluje, bez hladnog vetra i visokih talasa. Rezultat toga je da se priliv izbeglica i migranata na grčka ostrva u Istočnom Egeju, koji je i preko leta bio znatno uvećan, nastavio nesmanjenom žestinom. Samo u novembru je na ostrva Lezbos, Hios i Samos zvanično stiglo 7.049 izbeglica. Lokalne vlasti kažu da je situacija alarmantna. Gradonačelnici ovih ostrva prete otkazima, a stanovnici burno reaguju na planove vlade o izgradnji prihvatnih centara zatvorenog tipa.

Broj izbeglica se povećao pre svega zahvaljujući "politici metle" koju je u Istanbulu, u kome živi oko pola miliona izbeglica i ilegalnih migranata, počela da sprovodi turska vlast. Gonjene i zabrinute za svoju bezbednost, izbeglice beže iz Istanbula i na svaki mogući način pokušavaju da se domognu grčkih ostrva i Evrope.

Drugi priliv izbeglica je i dalje iz Sirije, koliko sa njenog severoistoka, gde Turska napada kurdske pokrajine, toliko iz Idliba, koji mnogi napuštaju jer je možda pitanje dana kada će ova pokrajina preći pod kontrolu Damaska. Treći priliv migranata prema Grčkoj je iz Irana, gde su privremeno smeštene mnogi izbeglice iz Avganistana. Iran je u sukobu sa Zapadom i mnogi analitičari ocenjuju da postoji političko preusmeravanje avganistanskog stanovništva prema zapadu, tj. prema Turskoj i konačno prema Grčkoj.

IZVAN KONTROLE

Nova konzervativna grčka vlada sa premijerom Kirijakosom Micotakisom na čelu ne krije zabrinutost zbog situacije koja se svakodnevno pogoršava. Poslednjih nedelja i dana glavna preokupacija vlasti je kako da smanji zagušenje na ostrvima, svakodnevno prevozeći migrante putničkim brodovima na kopneni deo Grčke, pre svega one koji imaju pravo na azil.

Međutim, i ovaj plan je daleko od savršenog s obzirom da se ispražnjena mesta pune novim migrantima koji svakodnevno pristižu, u proseku od 30 do 50 dnevno. Samo na Lezbosu, na periferiji Mitiline, u Moriji, u izbegličkom prihvatnom centru koji je projektovan da prihvati 2.500 osoba, u jednom trenutku je u očajnim uslovima boravilo oko 16.500 ljudi. Danas, posle mnogih pokušaja da se neki prebace u unutrašnjost zemlje, u Moriji i dalje boravi nešto više od 10.000 ljudi.

U poslednjih pet meseci su se u čitavoj Grčkoj dolasci migranata uvećali za oko 200 odsto, tako da je i nadležni ministar Mihalis Hrisohoidis priznao da se situacija otrgla kontroli, a Kirijakos Micotakis je tražio od novoizabranih okružnih guvernera kontinentalne Grčke i članova njegove stranke Nova demokratija da podmetnu leđa i pomognu u rasterećenju ostrva. Naložio im je da izgrade nova prihvatilišta za izbeglice i pitao: "Kako da tražimo solidarnost od Evropljana ako mi međusobno ne pokazujemo solidarnost?" Guverneri su se nevoljno složili znajući da njihovi glasači neće biti nimalo oduševljeni, jer u kontinentalnoj Grčkoj već ima na desetine hostela sa oko 70.000 izbeglica.

ANTIMIGRANTSKE REAKCIJE

Vladu desnog centra naizgled najviše uznemiruje sve veća pobuna lokalnog stanovništva koje burno protestuje kada autobusi sa izbeglicama stignu u njihove krajeve. Prošlog oktobra stanovnici primorskog sela Vrasna pored Asprovalte na silu su zaustavili autobuse koji su prevozili izbegličke porodice sa ostrva Samos u obližnju luku Kavala, sa idejom da se preko zime nastane u praznim turističkim hotelima u ovoj oblasti. Pobesneli meštani su govorili kako je njihovo područje turističko i kako će muslimanske izbeglice preplašiti srpske turiste, bez obzira na to što bi ovi ostali samo preko zime. Pretili su čak i hotelijerima, koji su uprkos prvobitnom dogovoru bili primorani da zatvore vrata za izbeglice.

Ovaj incident u Vrasni nije bio niti izolovan niti najgori, jer se slično događalo u mnogim delovima kontinentalne Grčke, gde su ljuti meštani pokušali da spreče privremeno razmeštanje izbeglica po svojim opštinama. U Sparti su tako Sirijci dočekani sa pogrdnim parolama.

Često se antimigracijske i antiislamske parole iz "teškog arsenala mržnje ultradesnice" mešaju sa nacionalističkim parolama umerene desnice, a smišljene su za sluh iste grupe birača. Tako je u grčkom gradu Janica četrdesetak studenata sprečilo dolazak izbeglica uzvikujući i slogan "Makedonija je grčka". U susednoj Nausi stanovnik obučen kao antički makedonski ratnik stajao je ispred hotela u kome su živele izbeglice i migranti, uglavnom deca i maloletnici. Njegova fotografija je ubrzo osvanula na društvenim mrežama. U pierijskoj Metoni, čuvenoj po mitološkim muzama, jedna mlada žena koja je protestovala zbog smeštanja izbeglica, na pitanje novinara čega se boji, zbunjeno je odgovorila da se plaši "svega što kažu u vestima: silovanja, krađa i tako toga. "

ULTRADESNI ROŠTILJ

Oko Soluna u raznim tipovima prihvatilišta trenutno živi oko 40.000 izbeglica i migranata. U predgrađu zapadnog Soluna Diavata nalazi se jedno od najvećih izbegličkih prihvatilišta na području Severne Grčke. Tamo je jedna grupa meštana, koja se predstavila kao "Ujedinjeni Makedonci", organizovala "ultradesni roštilj" odmah uz izbeglički centar. Organizatori su nosili majice sa makedonskim suncem iz Vergine, omiljenim simbolom nacionalista grčke Makedonije, i pozvali meštane na žurku sa svinjskim roštiljem i velikom količinom alkohola, a koji će se održati na samom ulazu u prihvatni centar gde su smešteni uglavnom muslimanski migranti i izbeglice. Cilj je bio da se mirisi prošire po kampu i izazovu neku reakciju. Organizatori su tvrdili kako su to radili jer žele nazad svoje gradove, ne žele više "getoizaciju svog komšiluka".

Nakon silne halabuke izazvane najavom ovog "ultradesničarskog roštiljanja" mnogi su se obeshrabrili da učestvuju, pa se na kraju skupilo pedesetak ljudi koji su pekli, jeli, pili i plesali držeći grčke zastave i uzvikujući kako "oni imaju pravo da jedu grčke svinjske ražnjiće gde god žele".

Novinar i solunski predstavnik Sirize Hristos Janulis je rekao da je ovaj roštilj zapravo "sadistički i nehuman" čin koji se mora ne samo osuditi, već i procesuirati. Međutim, članovi vladajuće stranke Nova demokratija su ga napali, izvređali i optužili da "diskriminiše grčki suvlaki" braneći "muslimanske okupatore".

Jedini izuzetak bila je poslanica Nove demokratije, bivša ministarka spoljnih poslova i sestra premijera Kirijakosa Micotakisa Dora Bakojani, koja je izjavila da je ovaj "roštilj- žurka" ispred izbegličkog centra "prava sramota", da joj je zasmetalo da se "izazivaju izmučeni ljudi" tako što se "gazi po njihovim religioznim osećanjima".

KAKO PROSTREŠ, TAKO ĆEŠ I SPAVATI

U sličnim incidentima, doduše, ne učestvuje mnogo ljudi, ali je činjenica da mnogi glasači desnice podržavaju takve poteze izražavajući zabrinutost zbog dolaska sve većeg broja muslimanskih imigranata. Prema anketi američkog istraživačkog centra Pew Research Center, 86 odsto Grka želi proterivanje svih imigranata koji su ilegalno ušli u zemlju. Za njih izbeglice predstavljaju teret za socijalnu državu, smatraju da oni pogoršavaju ionako loše stanje grčke ekonomije, bez obzira na činjenicu da značajna sredstva za pomoć izbeglicama dolaze iz Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Nedavna anketa sprovedena za grčku televiziju Sky pokazuje da više od 75 odsto pristalica konzervativnog premijera Micotakisa negoduje zbog njegove imigracione politike. Micotakis je u izbornoj kampanji obećavao nešto drugo, njegova Nova demokratija je, dok je bila u opoziciji, sa ciljem da osvoji glasove krajnje desnice i neonacističke Zlatne zore, usvojila antimigracijsku retoriku. Micotakis je tvrdio da Grčka više neće biti "divlji vinograd", da će se granice čuvati, da neće dozvoliti ulazak ilegalnim migrantima i da će biti strogi kad je u pitanju izbor azilanata, a da će svi drugi biti odmah deportovani čim njegova stranka dođe na vlast.

Pet meseci nakon izbora nova vlast ništa od obećanog nije sprovela, naprotiv, broj izbeglica i migranata raste.

STROŽA MIGRANTSKA POLITIKA

Uprkos tome, pokušavajući da ne izgubi naklonost svojih birača, Micotakis se trudi se da se njegova migrantska politika razlikuje od politike vlade leve Sirize, koju su grčki evropski partneri opisali kao uspešnu. Nova demokratija je, u međuvremenu, ukinula Ministarstvo za migrantsku politiku i svu odgovornost prenela na Ministarstvo javnog reda, tako da je pitanje trgovine ljudima odmah postalo pitanje sigurnosti, kontrole i represije, što je kritikovano kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Nova grčka vlada odlučila je da efikasnije čuva morske granice, sa ciljem da uspešnije ograniči migracijske tokove; da odmah oslobodi ostrva masovnim premeštanjem izbeglica u unutrašnjost; da postoji veća državna kontrola nad nevladinim organizacijama koje se bave izbeglicama; da se ubrza procedura za izdavanje azila i da se momentalno proteruju oni koji na azil nemaju pravo; da se izgrade zatvoreni centri za izbeglice na ostrvima i u unutrašnjosti. Povodom ove odluke turski dnevnik "Jeni Safak" optužio je Atinu da "na grčkim ostrvima gradi koncentracione logore koji podsećaju na nacistička vremena".

Procena je da se danas u Grčkoj nalazi od 120.000 do 150.000 izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih muslimanskih zemalja Azije i Afrike. Većina njih želi oda ode u Nemačku ili u Severnu Evropu, iako se očekuje da će bar polovina ostati u Grčkoj. U ovoj zemlji od 11 miliona stanovnika već živi oko 1,2 miliona legalnih migranata, uglavnom iz balkanskih i istočnoevropskih zemalja. Pored toga, procenjuje se da oko sedam miliona Grka živi u inostranstvu, uglavnom u SAD. Grci tradicionalno znaju šta migracija znači, ali mnogi sami loše postupaju sa migrantima.

U Atini nova vlada uprkos ranijem predizbornom antimigrantskim graktanju, sada priznaje da problem izbeglica i migranata nije privremen već trajan. Takođe, to nije isključivo problem grčke države, koja se nalazi na prvoj liniji migracionog fronta prema Evropi, niti je to samo evropski problem. To je globalni problem. Možda najvažniji problem sa kojim će se čovečanstvo suočiti u 21. veku.

Georgios Stamkos, Milica Kosanović