Ako imate stomačnih problema, pre nego što posegnete za probiotikom, bolje je da prvo pokušate sa jogurtom, savetuju lekari. Sličan savet sam dobio od jednog komšije: "U našim godinama jogurt je neophodan. Moraš sebe da prisiliš da popiješ dnevno bar čašu jogurta!" Kad sam komšiji odgovorio da dnevno pijem bar pola litra jogurta i da sam u mladosti, kad su prodavali jogurt u onim lepim, staklenim flašama, umeo da navrnem celu flašu pred zoru, odnosno pred počinak, komšija je prebledeo.

Čovek je, isto kao i ja, u mladosti imao neograničene količine mleka u kući, tj. očevi su nam bili vlasnici krava. Međutim, on je, kako to na selu uvek biva, mleko shvatao kao sirovinu od koje nastaju proizvodi zvani sir i kajmak. To se iznosi na pijacu i prodaje po ne baš niskoj ceni, koja se pred nove godine, božiće i uskrse skoro udvostručava. Ukućani se na selu vrlo retko ili nikako ne prehranjuju mlekom i mlečnim prerađevinama. Tek ako se neko razboli.

Zahvaljujući tvrdoglavom ocu, koji za vreme rata nije hteo da sarađuje sa okupatorom i domaćim izdajnicima, a posle rata sa pobednicima, nego je trgovinu zamenio zemljoradnjom i stočarstvom na zemlji van grada, koju pre rata nije ni znao da poseduje, mi smo u gradu imali sve poljoprivredne proizvode, a tretirali smo ih starim, predratnim navikama. Prodavalo se koliko je moralo da se preživi, a u kući se trošilo nemilice. Najviše se trošilo mleko. Pravilo se kiselo mleko u šerpi od pet litara, a jogurt se pravio u loncu od deset.

Glavna za proizvodnju ovih mlečnih nektara bila je majka, ali brzo sam joj preuzeo primat. Nema tu neke velike tajne i misterije. Ja sam imao više slobodnog vremena od majke, čiji je primarni posao bio kuvanje ručka i održavanje kuće. Samo žene znaju koliko ti poslovi vremena i pažnje troše. Desilo bi se da majka zaboravi na jogurt i kiselo mleko, a kad se njihov proces kišeljenja (stručnije kazano: fermentizacije) ne prekine na vreme, ono što dobijete može samo da se baci. Ni mačke i kučići ga neće. Za razliku od majke, ja sam imao vremena da svaki čas obilazim i osmatram sadržinu ogromnog lonca umotanog u staro vojničko ćebe, koje je jedan ruski major, neželjeni podstanar u našoj kući zaboravio kad je krenuo dalje, na Berlin. Kad osetim pravi trenutak, lonac se izvadi iz ćebeta, mikserom dobro izmeša budući jogurt i sve brzo strpa u frižider da se proces "jogurtizacije" prekine. Posle nekoliko sati jogurt se izvadi iz frižidera i može da se pije odmah, ali je još bolji ako se izmuzira. Muziranje je vrlo lagan posao i poboljšava mu ukus, a izvodi se tako što se polako, jedno pet-šest puta sav jogurt prespe iz jednog lonca u drugi. U čemu je tajna ne bih znao da ispričam, ali deluje.

Jogurt smo poklanjali užoj rodbini i komšijama. To smo radili ne zbog neke plemenitosti, nego zato što nismo uspevali sve da popijemo. A i voleli smo da nas hvale kako je naš jogurt najbolji i kako onaj iz prodavnice ne može ni da mu prinese. Jednom prilikom sam, idući na sastanak sa bivšom devojkom, poklonio budućoj tašti kantu od deset litara jogurta. Budućoj tašti nisam baš bio po volji. Čula je da imam nekoliko brakova iza sebe i pride dvoje dece. Reč je bila o nesporazumu, jer me neko pomešao sa starijim bratom, sa kojim sam delio nadimak i prezime, inače je sve ostalo bilo tačno. Posle prvog pozitivnog šoka, koji je buduća staramajka naše dece doživela od jogurta, nastavio sam da je snabdevam jogurtom. To je toliko delovalo na nju i uzelo takvog maha, da ona danas često tvrdi da nema boljeg zeta od mene na vascelom svetu. Imaju doktori pravo – pre bilo kakve terapije prvo pokušajte da sebi olakšate sa jogurtom. I dan-danas, kad nema više ni oca, ni mleka u kući, ja se ne vraćam iz prodavnice bez flaše jogurta. Em ga svi volimo, em još uvek živim sa taštom.

Jogurt je nastao u Mesopotamiji pet milenijuma pre Hrista. Doduše, ovo ime pod kojim ga pijemo dali su mu Turci u šesnaestom veku. Prisetite se da su Mesopotamci izmislili prvo pismo, iskorišćavanje energije vetra, poljoprivredu i navodnjavanje, astronomiju, filozofiju i još trista korisnih činjenica, među kojima i jogurt. A jogurt je čudotvorna stvar. Osim uživanja u njemu, on nam omogućava da uživamo u još jednoj stvari – bureku! Da li možete da zamislite da neko jede burek bez jogurta? Možda i ima takvih, ali em ne uživaju sasvim u doručku, em ih oko podne muči kiselina. Jogurt možete namazati uveče na od sunca izgorela ramena, a onda sutradan otići na plažu kao da se juče ništa nije desilo. Nauka je ispitala i ustanovila dugačak spisak blagodeti koje jogurt stvara čoveku. Te produžava život, čuva kosti i zube, poboljšava efekte vežbanja, pomaže kod depresije, itd, itd… Ja sam otkrio i dodao još jednu.

Jogurtom možete sebi obezbediti umiljatu taštu za čitav život.

Jovan Kale Gligorijević