|
Ko ima pare, ne treba mu novac
|
 |
Od ovog meseca Srbija se dodatno približila bezgotovinskom društvu, uvođenjem mogućnosti da građani i privreda plaćaju pomoću QR kodova. To znači da praktično ne postoji situacija u kojoj vam je neophodan keš, od pijace i taksija do kupovine stana. Kada se na to doda instant plaćanje, koje postoji već gotovo godinu i po dana, možemo reći da je gotovina suvišna, novac trenutno menja "ruke", a nije neophodno čak ni da budete u fizičkoj blizini osobe od koje nešto kupujete.
Najpre, šta je to QR kod? Smišljen je 1994. godine u Japanu i prvo je služio za obeležavanje auto-delova. Radi se o kvadratiću sastavljenom od mozaika manjih crno-belih kvadratića koji u sebi nose neku informaciju sastavljenu od brojeva i slova. Recimo, podatke o delu za automobil na koji je QR kod nalepljen, kom modelu automobila odgovara, gde je deo proizveden, kada i slične detalje koji se inače upisuju na kutiju.
Prednost QR koda u odnosu na natpis na kutiji je što kompjuter može trenutno i bez greške da ga pročita. Dovoljno je da ga snimi odnosno skenira kamera povezana na kompjuter sa odgovarajućim softverom. Pojavom pametnih telefona dobili smo priručne čitače kodova, a dodavanjem te mogućnosti u aplikaciju za mobilno bankarstvo omogućeno je plaćanje nalik gotovinskom, samo bolje.
Dakle, taj kvadratić nije ništa drugo do način pisanja neke informacije. Ta informacija može biti broj vašeg računa i iznos koji želite da vam neko plati ili iznos koji ste spremni nekome da platite. Na svom telefonu pomoću bankarske aplikacije kreirate QR kod, a druga strana ga svojim telefonom očita i time je omogućen prenos novca s jednog na drugi račun. Dovoljno je da se onaj koji očitava kod složi sa onim što mu se iščita na ekranu to jest da potvrdi transakciju.
Još jednostavnije. Prodavac na pijaci prodaje vam luk za 30 dinara. On na svom telefonu, iz svoje aplikacije, kreira QR kod. Onaj ko taj kod skenira svojim telefonom na ekranu dobija broj računa i iznos koji na taj račun treba da plati. Ako se složi, tih 30 dinara se trenutno prebacuju na račun prodavca i kupovina je obavljena. Alternativa je da kupac kreira kod kojim plaća 30 dinara, a prodavac to skenira i odobri i tako pokupi novac od kupca. U oba slučaja kod traje tek nekoliko sekundi da se ne bi dogodilo da nekome ekran ostane otključan i da isisaju sav novac, malo po malo.
Prodavac ne mora da ima čak ni telefon, kod može da se odštampa i stavi na tezgu. Kupci ga skeniraju i vrše plaćanje. Ili s koda (na plakatu) preuzimaju informaciju koja im je potrebna. Recimo, adresu na kojoj se nalazi program Festa, elektronska knjiga ili nešto slično. Prednost QR koda je što vrši svoju funkciju čak i ako je oštećen do 15 odsto, ako je izgreban ili pocepan.
Plaćanje pomoću QR koda dominantno je u Kini, gde se gotovina sve manje koristi. Moguće je da će već za godinu dana biti uobičajeno u Srbiji, naročito bi moglo da pospeši onlajn kupovinu unutar Srbije koja se mahom oslanja na plaćanje pouzećem. Za sada pijacama i dalje caruje keš, a ja tipujem na taksiste kao pionire popularizacije QR plaćanja.