Svi imamo babe i dede, čak i kad više nisu živi. Svi romantizujemo porodične istorije i anegdote. Moje babe nisu bile dvorske dame (veći deo života su provele u republici) iako su imale i pudrijere i posrebrene escajge, al’ uvek mi je bilo dosadno da o tome slušam. Više volim anegdote u kojima je neko od mojih ispao badass. Ili anegdote koje su naprosto samo – smešne.

Kad je bila mala, moja baba se oblokala širom (ne znam kako u drugim krajevima zovu mlado, slatko vino). Njena strina je provalila da je dete (5) pijano ko čep, pa je stavila da spava. Nije je umila, pa je baba bila musava od šire, sletela joj je osa na usta i opekla je za jezik. Da je uteši, strina je povela da zajedno čuvaju krave. Jedna od krava nešto nije bila raspoložena tog dana, pa je obalila babu, koja tad još nije bila baba, i rogovima forsirala nizbrdicu sve dok strina nije videla šta se zbiva. Ne znam šta je bilo s kravom, ali baba se više nikad nije napila.

Posle se baba udala za dedu, pa su krenuli da kupe televizor. Deda je hteo neki poljski, a baba je pitala šta će za unutra.

Deda je voleo da pije i najzabavniji je bio kad se napije. Trezan je mnogo voleo fudbal, pa je jednom, u žurbi da stigne na početak utakmice, ušao u stan na istoj vertikali, izuo se, oprao ruke, uleteo u dnevnu sobu ko bez duše i tek onda shvatio da su tu neki drugi nameštaj, a bogami i neka druga žena i deca.

Deda je umro prilično mlad i ponekad sanjam kako svraća da me obiđe. Uporno donosi pomorandže iako ne volim voće. Ali voli baba, pa možda moja podsvest tu nešto izvodi.

Tetka je na radnoj akciji dobila vaške. Imala je kovrdžavu kosu i te se vaške u porodici pamte kao strašnija stvar nego kad je sa 16 bez pitanja uzela dedinog keca, zakucala se u izlog samoposluge, a usput pokosila i neku ženu. Ženi nije bilo ništa, što se za izlog i keca nije moglo reći. U nekim novinama je izašla mala vest da je M.M. (16) napravila belaj. Baba čuva isečak, pa pošto nas u porodici ima više novinara, ponekad ga izvadi da pokaže ko je prvi od familije "izašo u novine".

Majka nije pravila nikakve gluposti, a možda je trebalo. Teča je jednom slučajno pogodio sam sebe sekirom u leđa. Tečina majka govori nemački sa gružanskim naglaskom jer je bila negovateljica tamo i uvek nam prevodi recepte sa poleđine praška za pecivo.

Jednom smo svi hteli da bijemo popa na sahrani jer smo mislili da tipuje stan pokojnice za pljačku. Bio je baš navalio da sazna živi li neko u njenom stanu. Posle su nam dobri ljudi objasnili da se stan u kom umre poslednji stanar – osvešta, ili kako se već kaže.

Otac se juče ispred bankomata potukao sa drugim penzionerom jer mu je ovaj "duvao za vrat" u redu. Mislim, nije baš da su se tukli, drugi penzioner je oca malo pljusnuo po laktu, otac je njega malo šutnuo u cevanicu, a onda su otišli, svako na svoju stranu. Posle je oca vozio taksista kog je tokom vožnje zvala žena da mu kaže kako ga ostavlja. Rek’o joj je: "Idi, kurvo, ne trebaš mi!" Kad je otac stigao kući u komadu, majka je predlagala da sve prijavimo centrali jer potresen čovek možda nije najbezbednija pojava u vožnji, ali je brzo postignut konsenzus da se to ne radi jer ne bi bilo dobro ako dobije otkaz u danu kad ga je ostavila žena.

I tako… Ali kažem, imamo i pudrijere i escajg i sve što ima fini svet, i generalno smo ok ljudi, ali ne bismo baš u kalup ako ne mora. Fala!

Jovana Gligorijević