TV manijak Dve sličice iz bliske budućnosti Kada bih bio u izbornom štabu bilo koje stranke, sada bih rezervisao sve raspoloživo vreme za političko oglašavanje na televizijama

piše: Dragan Ilić

Epidemija korona virusa zaista je uticala na čitav niz oblasti društvenog života. U ovom trenutku, u Srbiji je registrovano 5 slučajeva infekcije, za sada srećom sa blažim tegobama. Međutim, medijska prisutnost korona virusa daleko nadmašuje trenutni broj bolesnika. Od Markesa, preko Kamija do Pekića, epidemija stvara posebno stanje, inspirativno za različite, često apokaliptične vizije sveta. Priznajem da sam podlegao toj infekciji, pa ću sa vama podeliti dve slike budućnosti televizije koje su nastale u senci kovida 19.

Prva je, naravno, izborna kampanja u doba korone.

Posebno je zanimljiv splet okolnosti koji je doveo u vezu političku situaciju sa virusom. Teško je oteti se različitim metaforama virusa u političkom životu, naročito ako posmatramo neverovatno guranje desničarskih pokreta i stranaka ka spuštenom cenzusu. Kada je politički sistem sa lošim imunitetom, a cenzus smišljeno spušten, onda će se povampiriti različiti likovi, koji tada isplivaju iz mraka anonimnosti i sumraka društvenih mreža.

Predsednik Srbije je već tokom puta u Ameriku došao u dodir sa virusom, sada samo kija i curi mu nos, inače sve je u redu. Masku da nosi neće, to je obećao. Relativizuje se opasnost od kovida 19, upoređuju se stope smrtnosti, pa ispade da je ubod komarca smrtonosniji, ili čak samoubistvo, koje odnosi više života, mada ne kapiram poređenje. Lekari nas uveravaju da je dovoljno prati ruke.

Međutim, vesti iz različitih evropskih zemalja pokazuju da je po pravilu situacija bolja tamo gde su vlasti bile opreznije i na vreme uvele ozbiljnije mere zaštite i izolacije. Ležeran odnos, ili postepeno pooštravanje mera, rezultovali su većim stepenom širenja zaraze, a najgori primer je svakako Italija.

Političari se prema virusu, odnosno broju inficiranih odnose pomalo kao prema biračkom telu pred izbore. Zato mi nije jasno limitiranje veličine skupova koji se otkazuju. Kako je moguće da kažete da će biti otkazana okupljanja 1000 ili više ljudi, jer ne razumem princip prema kojem će, recimo, 900 građana biti manje izloženi opasnosti od zaraze. Taj broj je u većini zemalja pao na 100, do ekstremne mere u Italiji, gde u prodavnicama mogu biti maksimalno po dve osobe i to sa maskama.

Kandidati za predsedničke izbore u Poljskoj, koji su planirani za maj ove godine, najavili su otkazivanje svih velikih predizbornih skupova. Sličan problem imaće i kandidati u Americi, jer nema rukovanja, ljubljenja, slikanja sa decom i svih klasičnih načina vođenja kampanje.

Predsednik Vučić odbacio je mogućnost odlaganja izbora, ali će se definitivno i u Srbiji ova kampanja voditi drugačije. Zamislite samo stotine autobusa sa pristalicama koje razvozite po mitinzima, hiljade aktivista po salama i još onoliko rukovanja i ljubljenja. Prosto je neizvodljivo, osim ako ne želite da pokažete neustrašivost, gotovo svetačku, jer vam virus ne može ništa, a ni vašim biračima. Bilo bi to prilično neodgovorno, a negativan primer imamo u Iranu, gde je zaražen veliki broj ljudi, naročito na verskim okupljanjima.

Stiče se utisak da vlast svako ograničavanje okupljanja vidi kao nekakvu opstrukciju, takoreći podršku bojkotu, što je suludo. Okej, ne ide sve kako ste isplanirali, ali bože moj, siguran sam da će televizija biti dovoljna za pobedu.

Zato, mogu da ponudim besplatan i dobronameran savet. Kada bih bio u izbornom štabu bilo koje stranke, sada bih rezervisao sve raspoloživo vreme za političko oglašavanje na televizijama. Naravno, voleo bih da vidim tog majčinog sina iz REM-a koji će da ograniči Vučiću pojavljivanje na televiziji, ili tog vlasnika komercijalne televizije koji će da naplati po ceni oglašavanja, jer zakon ne odobrava popuste.

Dragi moji, očekuje nas mnogo pojavljivanja Vučića, a onda i sledećih partijskih jurišnika na TV programima. Do svojih birača on ne dolazi putem interneta ili društvenih mreža, mada će se tu takođe voditi bitka.

Druga vizija, pomalo drugačija od prethodne, tiče se mobilne telefonije u Srbiji koja postaje treći stub ili treći provajder televizijskih sadržaja. Osim Telekoma i Junajted medija grupe, do sada je Telenor nudio mogućnost svojim korisnicima da koriste platformu HBO GO. Preokret će izgleda nastati i u kompaniji VIP koja će promeniti ime u izvorno A1 (kako je u Austriji i Hrvatskoj) sa 5G tehnologijom.

Pretpostavljam da će u Srbiji A1, kao u susednoj Hrvatskoj, postati distributer TV sadržaja. Tamo ste preko mobilnog paketa mogli da kupite ozbiljne pakete TV programa, uključujući i sportske poput Sport kluba ili Ligu šampiona.

Dakle, mogućnost izbora će se povećati, jer savremena tehnologija prevazilazi ratove kablovskih operatera za monopol nad kontentom. Za mlađe gledaoce ovo znači nezavisnost, a nudilo je, recimo, u Hrvatskoj da uzmeš preko A1 Ligu šampiona za kafić. Videćemo uskoro kako će izgledati A1 u Srbiji, ali verujem da je svaka konkurencija dobrodošla.

Sada se vraćam u svoju 4G proročku pećinu da operem ruke i kijam u lakat.