Vanredno stanje, nedelja treća:
Crni dani i uterivanje straha

U četvrtoj nedelji epidemije novog korona virusa i pred kraj treće nedelje vanrednog stanja, u Srbiji imamo mrtvu trku oko toga čega se ljudi više plaše: virusa ili naprečac donetih radikalnih odluka predsednika Vučića

Ovaj tekst nastaje u najgorem danu za Srbiju od početka pandemije novog virusa korona. Tako je u utorak, 31. marta, na najkraćoj do sada konferenciji za novinare u Palati "Srbija" rekao Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne bolesti i član Kriznog štaba Vlade Srbije. Pročitao je bilans za poslednji dan marta: ukupno 900 zaraženih od 3561 osoba koje su testirane samo u Torlaku. Ukupan broj preminulih popeo se na 16 (od toga 7 samo u 24 sata između ponedeljka i utorka). Stevanović je najavio mogućnost da naredni dani budu još gori, pa je sva prilika da će ovi brojevi biti veći u četvrtak kada se ovaj broj "Vremena" nađe na kioscima.

U međuvremenu, u četvrtoj smo nedelji pandemije. Najavljeno nam je da će biti teška, ali nadali smo se da se to odnosi samo na broj novoinficiranih. Međutim, postaje sve teže na svim frontovima.

POČETAK TIŠINE ILI TRENUTNA PANIKA

Prvo, ako je suditi po današnjem danu (utorak, 31. mart), sistem komunikacije između građana i nadležnih polako otkazuje. Sve je više nejasnoća, a sve manje transparentnosti. Goran Stevanović je u utorak izašao pred kamere u pratnji dr Darije Kisić Tepavčević i dr Predraga Kona, izgovorio najnovije podatke i dodao da su posledica neodgovornog ponašanja građana. Konferencija je trajala nepun minut, novinarska pitanja nisu bila dozvoljena, a sve troje lekara je naglo ustalo i napustilo salu. Čak i oni, potpuno imuni na strah i paniku, počeli su da brinu posle ovog, pre se može reći ispada, nego nastupa. Sa aspekta komunikacije sa građanima, nedopustivo je saopštiti najgoru vest do sada i naprosto skočiti i otići. Pogotovo ako nam predsednik Srbije Aleksandar Vučić već nedelju dana preti potpunom zabranom kretanja 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. O tome više reči kasnije, jer je predsednik, kao i uvek, priča za sebe.

U ovom trenutku, pored podatka da broj novoobolelih i preminulih raste, najviše zabrinjava jasna namera vlasti da prekine neke kanale komunikacije sa građanima. Apsolutno svim lokalnim medijima u Srbiji tek 31. marta dostavljena je zastrašujuća odluka: Vlada Srbije je svim gradonačelnicima, predsednicima opština i zdravstvenim ustanovama u Srbiji još 28. marta zabranila komunikaciju sa medijima.

Zaključak Vlade prenosimo u celosti:

"1. Polazeći od toga da informisanje stanovništva o stanju i posledicama zarazne bolesti predstavlja posebnu meru za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, te da mere koje su u funkciji sprečavanja širenja zarazne bolesti, saglasno zakonu, utvrđuje Vlada, Vlada je zaključila sledeće:

1) U uslovima proglašenog vanrednog stanja, apsolutni imperativ je da građani dobiju isključivo proverene i tačne informacije u vezi stanja i posledica zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2;

2) Za obaveštavanje javnosti o stanju i posledicama zaraze zadužen je Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 (u daljem tekstu: Krizni štab), na čijem je čelu predsednica Vlade. Sva obaveštenja javnosti daje predsednica Vlade ili lica koje ovlasti Krizni štab;

3) Gradonačelnici, odnosno predsednici opština i štabovi za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave zadužuju se da sve informacije u vezi stanja i posledica zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 u jedinicama lokalne samouprave usmeravaju isključivo ka Kriznom štabu, koji će obezbediti da se izvrše neophodne provere i preduzmu odgovarajuće mere na pravovremenom i tačnom informisanju javnosti;

4) Zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici ili pravna lica koje obavljaju zdravstvenu delatnost, medicinske informacije isključivo u delu mera koje sami sprovode dostavljaju nadležnom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlje, koje te informacije dalje usmeravaju ka Kriznom štabu;

5) Obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama koje se odnose na lečenje bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, data javnosti od strane neovlašćenih lica ne mogu se smatrati tačnim i proverenim, uz mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja.

2. Ovaj zaključak objaviti u ‘Službenom glasniku Republike Srbije’.

05 broj 53-2928/2020

U Beogradu, 28. marta 2020. godine"

Predsednica vlade se još 27. marta na u obraćanju javnosti pohvalila kako su sve mere koje se tiču novog virusa korona – centralizovane. Nije potrebna velika pamet da se zaključi kako centralizacija samo može da uspori protok informacija, ali i, ispostavilo se baš tog dana, protok uzoraka. Jer, u tom trenutku testiranje na koronu radio je samo Torlak, pa se dogodilo da uzorci poslati iz Kragujevca, njih 33, ne budu ni testirani zbog zagušenja. U utorak taj broj se popeo na 40.

U utorak 31. marta Vlada je odobrila testiranje u više laboratorija u Srbiji: dve zgrade Direkcije za nacionalne referentne laboratorije su ograđene i u njih može da uđe samo 12 stručnjaka koji zajedno sa robotima obrađuju testove na koronu. Pored uzoraka iz Beograda preuzimaće i uzorke iz Niša, jer taj grad nema dovoljno kapaciteta za testiranja.

"Još kada smo otvarali pre jedno godinu dana, ja sam rekao da će ovo biti ‘Generalštab za bezbednost hrane’ Srbije i da će ovde sve informacije i sva testiranja raditi. Niko od nas nije ni sanjao da moramo da pomognemo ljudima iz zdravstva i da kompenzujemo sve nedostajuće resurse i da radimo testiranje na koronu. Od danas kreće i Veterinarski institut u Kraljevu sa svojim resursima i još plus Veterinarski institut u Nišu sa svojim resursima, da svi zajedno pokušamo da savladamo ovu pošast", rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za RTS u utorak ujutru.

CENTRALNA SRBIJA NA APARATIMA

Ovo nas ponovo vraća na Kragujevac, ne zato što se autorka ovog teksta trenutno nalazi u ovom gradu, nego zato što je to administrativni centar Šumadijskog okruga, a laboratoriji Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u ovom gradu nije dozvoljeno da radi testiranje. Šumadijski okrug pokriva 400.000 stanovnika u ukupno 11 opština – pet su deo grada Kragujevca, a tu su još Aranđelovac, Topola, Batočina, Rača, Stragari, Knić i Lapovo. Dodajmo tome i podatak da bolnice iz mesta koja ne pripadaju Šumadijskom okrugu, poput Ćuprije, Ivanjice, Rekovca, Jagodine i Trstenika šalju u Kragujevac pacijente kod kojih su se već ispoljili simptomi novog virusa. Dakle, Kliničko-bolnički centar vrlo lako može da postane preopterećen, a laboratorija ZZJZ, iako savremena i napravljena u skladu sa EU standardima, nije dobila dozvolu. Direktor ZZJZ Dragan Vasiljević izjavio je prošle nedelje da njihova laboratorija može da bude spremna za pet sati po dobijanju dozvole – toliko je potrebno da se instrumenti prilagode za testove na novi virus korona. Vasiljević je rekao i da su o tome obavestili Vladu i Krizni štab ali da nisu dobili nikakav odgovor. Umesto toga, 31. marta stiglo je obaveštenje da će uzorci iz Kragujevca biti testirani u Veterinarskom zavodu Kraljevo.

Doktor Dragan Vasiljević kaže za "Vreme" da će deo uzoraka iz Kragujevca testirati i laboratorija za bezbednost hrane u Batajnici: "Ja o Torlaku mogu sve najbolje da kažem za sve vreme koliko ovo traje, ali oni su pretrpani. Mi možemo trenutno da uradimo od 48 do 200 uzoraka dnevno, a Vlada se zasad opredelila za veće laboratorije koje mogu da pokriju najmanje hiljadu. Ako bude problema, uključiće i nas sa manjim kapacitetom, ali ja ću insistirati da se naši uzorci nose u Batajnicu, a ne u Kraljevo, iz razloga koje ću izneti kad ovo prođe." Vasiljević dodaje da se u Kragujevcu trenutno leči sedam pacijenata sa teritorije grada i još 17 iz Šumadijskog okruga, ali da to nikako nije konačan broj jer 40 uzoraka još stoji na Torlaku (33 od nedelje i sedam od ponedeljka).

PANIČENJE NA NACIONALNIM FREKVENCIJAMA

U vreme pandemije niko normalan ne očekuje dobre vesti, posebno kad epidemiolozi najave da su pred nama dve do tri teške nedelje. Međutim, niko normalan (a ni nenormalan) ne očekuje da glavni širitelj panike bude – predsednik države. Aleksandar Vučić, za razliku od običnih građana koji su u sličnim situacijama lagali o gomilama mrtvih, otrovnoj vodi i, generalno, izmišljali, paniku širi pretnjama i, nemamo bolju reč – maltretiranjem građana.

Maltretman su prošli studenti iz studentskih domova o kojima smo pisali u prošlom broju "Vremena", a onda su na red došli vlasnici pasa u gradskim sredinama. Njima je u subotu, malo posle 14 sati, saopšteno da od tog momenta više nema izvođenja kućnih ljubimaca od 20 do 21. Dodajmo da je istog trenutka i policijski čas vikendom produžen od 15 popodne do 5 ujutru, pa su mnogi četvoronošci po zgradama arlaukali i suzdržavali se od velike i male nužde jer im je predsednik naredio da ne mogu napolje. Prema anegdotalnim svedočenjima pojedinih građana, neki vlasnici pasa jesu ovu "privilegiju" zloupotrebljavali da bi se družili ispred zgrada, ali suština je u tome što je zabrana stupila na snagu čim je predsednik izgovorio, bez razumnog objašnjenja zašto mora odmah.

No, brzo se ispostavilo da je to još i najmanji problem. U nedelju 29. marta predsednik je gostovao na TV Prva i toliko žestoko pretio zabranom kretanja 24 sata, sedam dana u nedelji, da je izazvao kontraefekat: u ponedeljak i utorak supermarketi su bili prepuni, a redovi ispred apoteka ogromni. Uplašeni od potpune zabrane kretanja, građani su nagrnuli da se opskrbe zalihama, izložili se gužvama i nepotrebnim kontaktima, a sve zbog toga što im predsednik preti. Prošle nedelje, glavni neprijatelji uzornih samoizolovanih građana bili su državljani Srbije koji su došli iz inostranstva. Ove nedelje, bar na društvenim mrežama, imamo rat svakog protiv svakoga – ko god je promolio nos na ulicu kriv je ako Vučić uvede totalnu zabranu kretanja. Krivi su i oni što sede kod kuće, ali ne busaju se u grudi svojim učešćem u "ratu koji se dobija u pidžami", kako reče predsednik onog dana kad je uvodio vanredno stanje.

Istina, teško je shvatiti šta je u glavama onih koji su za vikend nagrnuli u parkove i izletišta po Srbiji, sa sve sitnom decom, ali takva je sigurno manjina. Teško je shvatiti i šta je u glavi predsedniku države koji nam tri nedelje komanduje da ne pravimo zalihe i nabraja nam koliko imamo brašna, kvasca i šećera, skoro pa u gram, a onda reši da nam kida živce pretnjama o potpunoj zabrani kretanja. Uostalom, ne zna ni on, jer je na pitanje voditeljke TV Prva Jovane Joksimović kako misli da sprovede potpunu zabranu kretanja rekao: "Ne znam, smisliću!"

Od tog njegovog smišljanja i do sad smo samo dobijali napade panike i gurali sedative pod jezik. Prvo, uveo nam je vanredno stanje na takav način da nam nije bilo jasno šta ono sve podrazumeva, jer se gubio u digresijama. Onda nam je iz Arene, gde je pakovao pakete za beogradske penzionere, pretio kako će groblja biti mala da nas prime ako se ne uozbiljimo. Sada preti kako će nas zatvoriti u kuće na minimum dve nedelje. Ova novinarka može da potvrdi kako to nije prestrašno – otprilike tim ritmom i izlazi iz kuće otkako je počela pandemija, ali jedno je kad sami rešite da se ponašate odgovorno i izlazite samo kad morate, a sasvim drugo kad vam neko naprosto zabrani.

U utorak je trebalo da predsednik predstavi paket ekonomskih mera za saniranje štete koju privreda trpi zbog pandemije. Umesto njega, te mere saopštili su ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Mali je obavestio javnost da se Vučić ne oseća dobro i da će se obratiti javnosti u narednih 48 sati. Većina građana doživela je ovo kao dvodnevno odlaganje potpunog policijskog časa i kupovinu vremena za pravljenje zaliha. Zanimljivo je da su strah od 24/7 zabrane kretanja i uverenje da će se to zaista dogoditi ogromni. Još je zanimljivije da niko od onih koji veruju da će se to dogoditi ne veruje da će nam Vučić dati neki rok da obezbedimo zalihe hrane i higijenskih sredstava. Kao da svi veruju da će zabrana početi one sekunde kad on to kaže. A to nam samo govori koliko ga se plaše, čak i oni koji ga podržavaju. Što nas vodi ka drugom pitanju, o kom ćemo kad ovo prođe: da li se između predsednika i građana razvio sadomazohistički odnos u kom nas on maltretira, a mi se, drhteći od straha, slepo pokoravamo?

Jovana Gligorijević